Uroš Ćertić: Što su poznati veće zvezde, to su normalniji i pristupačniji ljudi

Hrabri i talentovani kaskader Uroš Ćertić (34) već godinama je deo velikih svetskih filmskih projekata. Bio je na pravom mestu u pravo vreme i izgradio je uspešnu karijeru.

- Ja to zovem sreća u nesreći. Kad sam već morao da se iselim iz svoje zemlje i svog rodnog grada i odem u Kanadu, dobro je da sam se odselio baš u Vankuver gde je razvijena filmska industrija. Tamo su uslovi za snimanje odlični i ima dosta angažmana. Najviše radim kao glumac-kaskader ili samo kao kaskader, što je kao lutrija, nikad ne znaš kada ćeš dobiti posao. Zato uvek moraš da budeš spreman i da ideš na snimanja, to je prava borba. Takođe, non-stop kod sebe treba da imaš CV i slike. Važno je da znaš da predstaviš koje su tvoje sposobnosti. Sastavni deo posla kaskadera je izuzetna fizička spremnost. Da bih održavao kondiciju i formu mišića, redovno idem u teretanu, voziv bicikl, vežbam kik-boks. Do sada nisam imao većih povreda. Nedavno sam slomio prst, imam šraf u desnom zglobu. Ali to nisu ozbiljne povrede.

Reditelji imaju puno poverenje u njega, zato ga i angažuju za snimanje scena sa glavnim glumcima.

- Godinama sam statirao, a onda sam dobio šansu da budem kaskader i glumac. Nema šta nisam bio: policajac, vojnik, FBI agent, gusar. Uspeo sam da se izborim za odličan status na snimanjima visokobudžetnih filmova i serija i sada imam na raspolaganju luksuznu prikolicu. Na setu je skoro uvek dobro druženje, čuju se zanimljive priče i razmene značajna iskustva. Moja uloga je najčešće tuča sa glavnim glumcima. Vrlo sam precizan i tačan, nikad nisam pogrešio. Zato me i zovu, pouzdan sam. Veoma je važno da ne napravim grešku, da, recimo, ne povredim glavnog glumca, jer to može da ugrozi snimanje i prilično utiče na budžet. Kada uloga zahteva ozbiljne borbe, na snimanje dolaze profesionalci iz vojske ili policije i oni nas obučavaju. Pokazuju nam kako da stojimo, koji stav treba da imamo, kako da držimo pištolj, koji ne smemo, slučajno ili u šali, da uperimo u nekoga. Ako se to dogodi, sledi automatski otkaz. Bezbednosne procedure su rigorozne, poštuju se do najsitnijih detalja. Ništa se ne prepušta slučaju.

Snimanja su često zahtevna i dugačka.

- Navikao sam se na to. Nisu mi naporni radni dani koji traju i preko 12 sati. Iskreno, ja navijam da snimanje bude što duže, zato što to znači da ću više i zaraditi. .

Imao je priliku da radi sa planetarno poznatim glumcima. Smatra da su najveće zvezde najpristupačnije i najprizemnije.

- Igrao sam sa svetskim zvezdama kao što su Stiven Sigal, Al Paćino, Selma Hajek, Džesika Alba, Dženifer Aniston. Veoma mnogo se snima i imam priliku da radim sa većinom holivudskih glumaca. Što su veće zvezde, to su normalniji i pristupačniji ljudi. Posebno mi je ostao u sećanju Robin Vilijams, s kojim sam snimio dva ostavrenja: “Noć u muzeju 2” i “Ludo letovanje”. Radili smo zajedno po nekoliko dana na svakom filmu. Bio sam veoma tužan kad sam čuo da je preminuo. Nikad ga neću zaboraviti. S njim je bilo zadovoljstvo sarađivati, mnogo smo se smejali i improvizovali.

Beograd je u njegovom srcu. Ali posao će ga uvek voditi preko Atlantika.

- Odlučio sam da se vratim u rodni grad zato što ga volim. To je moj grad, moj kraj. Nešto me uvek vuče njemu. Meni je draže da jedem u “Dorćolcu” nego na Šanzelizeu najbolju hranu na svetu. Sutra bih ovde potpisao ugovor za neku platicu. Kad sam sleteo na beogradski aerodrom, osmeh mi je bio od jednog do drugog uha. Iako sam dobio odlične uloge, jedva sam čekao da ponovo dođem. Što se tiče popularnosti u Srbiji, ovde se uglavnom priča o rijalitijima.