Tatjana i Tijana Vojtehovski: Kad se mama poistoveti sa Nikolom Kojom iz Mi nismo anđeli

Zahvaljujući tome što su veoma sličnih stavova i što su poslednjih godina obe sazrele i potpuno upoznale jedna drugu, novinarka Tatjana Vojtehovski (46) i njena kćerka Tijana (25), organizator na televiziji, izbrisale su čuveni generacijski jaz. Beskrajno duhovite, elokventne, temperamentne, iskrene i uvek spremne da sve zovu pravim imenom, otkrile su kako je to kad se mama poistoveti sa Nikolom Kojom iz kultne trilogije “Mi nismo anđeli”, odnosno u kojim situacijama je kćerka glas razuma.

- Nas dve, parking, hiljadu kesa. Obe uzimamo po nekoliko, kačimo ih na prste, podižemo. Ništa se ne dešava, i dalje su na betonu. Nemoćne gledamo jedna drugu, a onda čujem sebe: “Hoćeš li se već jednom udati. Da imam zeta i da nosi sve ovo”. Tijana se breca: “Zašto je na mene red? Udaj se ti”. To je jedna od naših omiljenih anegdota - kroz smeh je ispričala je Tatjana.

Kako stvari stoje kad je reč o momcima?

- Sa Tijanom sam “prošla” sve njene momke i uvek sam joj govorila da ih dovede da ih upoznam. Imale smo jednu divnu scenu, baš kao iz filma “Mi nismo anđeli”. Dolazim kući, ne mogu da uđem u garažu jer je ispred parkiran džip. Trubim, blicam, seljak se ne pomera. Pokucam na prozor, on se spusti, pojavi se glava. Fina. Momak kaže: “Dobro veče”. Utom čujem glasić moje kćerke: “Ćao, mama”. Imala je 18 godina, džip je bio crn, zatamnjenih stakala, dečko se zvao Živko. Sad sam to rešila drugačije. Svim v. d. zetovima kažem ako su dobri za moju kćerku, biće i njima dobro.

Svađate li se i kako to izgleda?

Tatjana: Sada ne. Čak i kad postoji razmimolaženje u stavovima. Jer nije samo ona sazrela, obe smo, zajedno. Nisam više kontrol frik, ne insistiram da sve bude u redu, i to u koordinatama mog “u redu”. Sva očekivanja prema Tijani svela sam na najmanju moguću meru. Shvatila sam da ljudi nisu džuboks da u njih ubaciš dinar i da sviraju šta ti hoćeš. Živim bez očekivanja, ali sa nadanjima.

Tijana: Ranije smo se se svađale, i to je ponekad bilo baš strašno.

Koja od vas dve je imala jače argumente?

Tijana: Nije bilo argumenata, pitanje je bilo samo koja može jače da se dere.

Šta je najdrastičnije što ste primenili u procesu vaspitanja?

Tatjana: Vodila sam je na psihijatriju da vidi narkomane

Tijana: Ta slika mi se urezala u moždanu koru. Zauvek.

Koliko je opterećujuće rasti pored javne ličnosti?

Tijana: Nije mi smetalo što se pojavljuje u novinama, niti što svako može da ima mišljenje o njoj, pa makar ono i ne bilo lepo. Ali, kad god bih čula kako je neosnovano kritikuju, podivljala bih. Isto bih reagovala i da je moja mama prodavačica jabuka. Uvek sam je branila, veoma sam ponosna na nju.

Imate li neke zajedničke rituale?

Tatjana: Kad god u kafani naručim pesmu Harisa Džinovića “Ja sam tu da se brinem za tebe, ja sam tu da ti kažem volim te”, pozovem Tijanu i ona je sluša. I uvek se javi.

Tijana: Za razliku od tebe.

Tatjana: Jao, da, to se desilo jednom.

Tijana: Jednom?

Tatjana: Dobro, bilo je nekoliko puta, ali poslednji put si se baš bila uspaničila.

Tijana: Bila sam na ivici razuma, htela sam da zovem policiju, drugare, da lično idem da je tražim.

Tatjana: Kad sam joj se konačno javila, sutradan, rekla mi je sve što sam u istoj situaciji ja njoj govorila. Posle mi je bilo drago, da vidi malo kako je meni bilo svih ovih godina.

Koliko se često poveravate jedna drugoj?

Tijana: Uvek. Ali nismo kao mama i kćerka u holivudskim serijama. Ne davim je sitnim glupostima, izabraću ono što je važno i nešto što ne mogu da rešim.

Nema tabu tema?

Tatjana: Nema. Ali nismo drugarice i pitanja tog tipa me nerviraju. Takođe, to što nema tabu tema ne znači da se gubi odnos roditelj-dete. Naši razgovori o televiziji vrlo često prerastaju u priču o životu. I bez ikakve patetike svakoj majci bih poželela da je kćerka pita: “Kako bi ti postupila u nekoj situaciji?” To doživljavam kao ogromno poverenje, a bez njega se ništa između dvoje ljudi ne može izgraditi.

Lažete li nekad?

Tatjana: Iste smo, kao što se vidi, tako da nema laži. I ako kojim slučajem slažem i tvrdim da mi nije ništa, ona kaže: “Znam da jeste nešto, i ako hoćeš, možemo da pričamo o tome”.

Kako ste se nosili sa maminim razvodima, vezama, da li ste nekad tražili objašnjenje od nje?

Tijana: Ne, nikad. Nisam smatrala da je dužna da meni objašnjava zašto joj je neko momak ili muž, zbog čega se razvela. Jedino mi je bilo važno, i tako će zauvek biti, da ona bude zadovoljna. Da li će imati jednog ili tri momka, prodati kuću, otići na selo i gajiti 700 kokošaka, mene se ne tiče, samo neka je srećna.

Često ste pričali da će Tijana mladost pamtiti po vašem “drmni me kad dođeš”, a da sad to isto vi radite njoj.

Tatjana: To sam non-stop izgovarala jer sam dok ona ne dođe kući spavala “na jedno oko”. A kad stigne, sve crne misli odu. To se promenilo, pošto i ja imam društveni život, pa poslednjih godina često izlazim. Onda Tijana na svom tviter nalogu napiše: “Moja majka se sprema za grad. Subota je uveče a ja ostajem kod kuće. Toliko o mom društvenom životu. Drmni me kad dođeš”.