Ivana i Željko Vasić: Upoznali smo se u autobusu za Beograd pre dve decenije

Pop pevač Željko Vasić (36) ima retku sreću da je sem stabilne karijere uspeo da izgradi i harmoničan porodični život. Na tome je posebno zahvalan supruzi Ivani (39), psihologu po obrazovanju, sa kojom ove godine proslavlja dvadeset godina od kada su se upoznali. U braku su dobili sina Andreju (10) i kćerku Lenku (6).

- Ivana i ja smo iz istog grada, Zaječara. Upoznali smo se u autobusu za Beograd jednog hladnog zimskog jutra pre dve decenije. Ona je tada bila student psihologije, a ja učenik srednje muzičke škole, koju sam pohađao u Beogradu jer ona ne postoji u Zaječaru. Sedela je na sedištu preko puta mog, primetio sam je i poželeo da je upoznam. Nije to bila priča da se prekrati putovanje, Ivana mi se odmah dopala. Ubrzo smo počeli da se zabavljamo. Ja sam morao malo više da se potrudim da to druženje preraste u nešto više i sada se oboje šalimo kako su ti prvi meseci bili faza njenog femkanja i mog upornog udvaranja. Nerazdvojni smo od 1997. Kao dosta mladi ljudi zajedno smo prošli mnoge životne uspone i padove. Venčali smo se 2005. i dobili Andreju, pet godina kasnije rodila se Lenka.

NOĆNI POLJUPCI

Mada njegov posao podrazumeva dosta odsustvovanja od kuće i dolazak sa nastupa u sitne sate, Željko se trudi da bude posvećen otac i suprug.

- Nije mi potrebno puno sna. Svejedno u koliko sam sati legao da spavam, uvek sam budan već u devet ujutro. Svaki put kada se vratim kući poljubim decu dok spavaju, a ako je blizu vreme za ustajanje i polazak u školu ili vrtić, spremim im doručak i onda ih probudim. Umem da skuvam i ponešto ozbiljnije. Pravim najbolji pasulj kao i jednu specijalnu vrstu kačamaka. Preko dana klince razvozim na aktivnosti, u školu, gde god treba. Andreja na jesen kreće u peti razred, a Lenka se sprema za đaka prvaka. Sve češće razmišljam da svoje koncertne aktivnosti organizujem tako da nastupam od marta do jula, i od septembra do Nove godine. Mislim da ću tako raditi od naredne godine i onda ću imati više vremena za porodicu i privatni život. Nas četvoro smo upravo zbog mog posla navikli da češće idemo na kraća putovanja. Moj najčešći izbor je Italija, jer se u toj zemlji osećam nekako domaće. Ponekad Ivana i ja i sami otputujemo. Nedavno smo ostavili decu kod njene mame koja živi u Ljubljani, a nas dvoje smo otišli do Trsta. U početku nam je odvajanje od dece teško padalo, već posle dan-dva pitali bismo se šta rade, nedostajali su nam, ali sada smo se navikli i mi i oni. Ivana je glavni organizator zajedničkih putovanja i sve radimo onako kako ona hoće. Ja sam imao koncerte u mnogim evropskim gradovima, ali ništa u njima nisam video, niti obišao kuturnoistorijske spomenike i galerije. Zato kada idemo sami supruga napravi plan šta ćemo da posetimo.

Andreja i Lenka se odlično slažu premda su im karakteri potpuno različiti. On je pomirljiv i diplomatičan, dok ona po svaku cenu želi da istera ono što je naumila i prilično je neustrašiva. Sin fizički više liči na tatu, kćerka na mamu.

- Deca kao deca, umeju nekada da zadirkuju jedno drugo. Lenka je mlađa, ali je baš zbog toga veliki borac i hrabro čuva svoj prostor. Andreja i ja smo slični, samo ja to ne primećujem tako dobro kao Ivana. Nedavno smo se on i ja nešto sporečkali i supruga mi je rekla: “Željko, svađaš se sa samim sobom”. Lenka je osvojila moje srce onog trenutka kada se rodila. Neprestano joj ponavljam da je najlepša devojka koju sam u životu video. Udvaram joj se svaki dan i učim je kako muškarci treba prema njoj da se ophode. Mislim da sam zadao visoke standarde njenim budućim udvaračima. Pitam se kakav ću otac da budem kada još poraste i kada neki momci krenu da se vrte oko nje. Već me hvata jeza od toga. Ne verujem baš da ću biti kao Nikola Kojo u filmovima “Mi nismo anđeli 2 i 3”, ali ću sigurno biti tata zaštitnik. Pošto u kući imam kolekciju lovačkih pušaka, koje služe isključivo za dekor, jer se lovom ne bavim, Andreja me je pitao šta će mi, a ja sam mu odgovorio da ćemo da ih upotrebimo kada bude trebalo da branimo Lenku od udvarača. Složio se sa mnom. Dakle, i tu smo slični, obojica smo zaštitnički raspoloženi.

Pop izvođač, kompozitor i tekstopisac ne pravi kompromis kada je o žanru i kvalitetu muzike reč. Ne koketira sa trendovima, ali za porodična slavlja ima poseban repertoar kome se svi obraduju.

- Na rođendanima naše dece sam samo domaćin i tada se slušaju isključivo dečje pesme, koje ja ne pevam, ali na porodičnim proslavama, kad se okupi društvo, i ako su svi raspoloženi za to, sa zadovoljstvom izvedem “moravski opus” Miroslava Ilića, ali i druge njegove numere. Miroslav i Tozovac su mi omiljeni izvođači dobre, stare, narodne i kafanske muzike, koju volim.

Ivana je psiholog i trenutno ne radi u struci već se bavi poslovima vezanim za suprugovu karijeru, ali joj je obrazovanje svakako od koristi kada treba izaći na kraj sa svim obavezama, uključujući i one porodične.

- Supruga je glava naše porodice. Ona vodi računa o svemu, osim kada su u pitanju neke vanredne situacije, kao, na primer, kad se neko od dece razboli i slično. Tada sam obično ja taj koji je hladne glave i trezveno rešava problem. Kažu ljudi da je pravo blago imati psihologa u kući. Ne znam koliko je to tačno, ali deca i ja smo navikli da je tako. Možda je i to razlog što smo Ivana i ja zajedno dvadeset godina.