Milena Vasić i Jug Radivojević: Časovnik koji meri sreću

Glumica i reditelj proslavili su prvi rođendan sina Lava, koga će učiti toleranciji i poštovanju različitosti, i otkrivaju da se u njihovom domu sve jasno zna - mama je zadužena za pravila, a tata za slobodu

Glumica Milena Vasić (38) i reditelj Jug Radivojević (43) proslavili su prvi rođendan sina Lava. Poznati umetničko-bračni par zabavu za mališana organizovao je baš na dan njegovog rođenja, 18. januara. Lavovo jutro počelo je mažnjem sa sestrom i braćom, Mileninom i Jugovom decom iz prethodnih brakova. Milenini Lana (11) i Nikola (15) i Jugov Vuk (10) tog dana su sve podredili najmlađem bratu. Celog dana su mu pevali rođendanske pesmice i igrali se s njim, a roditeljima su pomagali u svemu. U svoje i suprugovo ime glumica nam je prenela utiske s Lavove prve žurke.
- Proslava Lavovog rođendana zapravo je počela dan ranije, kad smo ga krstili u Crkvi Svete Petke. To je bila nedelja, a onda smo u ponedeljak napravili zabavu u igraonici. Slavljenik je sve vrlo lepo podneo, uopšte nije plakao. Na dan rođendana prvo smo mu svi zajedno otpevali njegovu omiljenu pesmicu sa kanala “Baby TV”, uz koju se posebno raduje, tako da je odmah znao da se nešto važno dešava. Lav se na svojoj proslavi odlično proveo, što je najvažnije. Obično se desi da u tim važnim danima beba poremeti ritam. On je lepo odspavao dva sata, ručao i otišao na svoju žurku.

Milena voli da priprema zabave i iznenađenja za svoju porodicu. Ali, ovoga puta nije morala da brine o organizaciji. Samo je uživala.
- Moram da priznam da sam se na kraju, kad je sve prošlo, našla u čudu, jer nisam osetila organizaciju rođendana. I prvog i drugog dana sve je teklo potpuno opušteno. Imala sam utisak kao da je cela vojska radila za mene. Za to, na prvom mestu, moram da zahvalim Jugovoj mami, iako to od rođendana ne prestajem da činim, jer o hrani uopšte nisam morala da mislim. Ona je mesec dana unapred isplanirala meni. Vodila je računa o svakom jelu, o slaganju ukusa, pronalazila i neke nove recepte, a torta je bila savršena. Dakle, imala sam najbolji mogući ketering. Najteže je bilo odabrati adekvatan prostor. Igraonica “Life” u tržnom cetru “Zira” ispunila je sva naša očekivanja. Pogodna je za decu svih uzrasta. Ima i mali teren za basket, kao i diskoteku, a osoblje je vrlo ljubazno. Sve je tog dana bilo spontano. I mi smo kao porodica dobro uigran tim. Neko je čak prokomentarisao: “Lave, što je tebi dobro.” Jer, nekako su u svakom trenutku svi bili tu za njega. Nije bilo tenzije ni histerije.

Ne postoji škola za mame i tate, ali glumica i reditelj našli su svoje načine kako da deci pruže najlepše moguće detinjstvo. Milena priznaje da nije uvek jednostavno biti roditelj.

- U Americi se roditeljski staž računa po svakom detetu ponaosob. U šali volim da kažem kako ja imam tri i po deteta, jer Jugov Vuk dosta vremena provodi s nama. Ako uračunam i polovinu njegovih godina, onda imam tri decenije roditeljskog radnog staža. U časopisu kao što je vaš nije loše priznati da su strah i nepoverenje u samoga sebe konstantni pratioci roditeljstva. Mlade mame treba da znaju da je to normalno. Ne stidim se da priznam da ponekad odem na internet sajtove koji govore o tajnama dobrog roditeljstva, jer se, kao i svaka majka, stalno nešto preispitujem. Često se pitam da li sam negde pogrešila, jesam li bila previše gruba ili previše popustljiva. Nije lako uvek naći balans i znati kako da budeš tu kad si deci potreban, a da te nema kad im smetaš.

Glumica smatra da su pomešane uloge najveća greška roditeljstva.
- Mora da se zna ko je roditelj, a ko dete. Mame i tate treba da budu čvrsti u stavovima, deca vole red i disciplinu, da znaju kad šta treba da rade. Lav, na primer, ima svoj ritam obroka, starija deca uvek pitaju kakvi su nam planovi za vikend. Naravno, pokušavaju da vrdaju kad je u pitanju učenje, ali mi smo tu da ih iskontrolišemo. Ali, ne smemo ni previše da ih stegnemo, nekad treba i da ih pustimo. Osnovna stvar je pružanje ogromne količine ljubavi, nežnosti i pažnje. Treba aktivno da ih slušamo i vrlo je važno da ih gledamo u oči dok im nešto pričamo. Ako treba da čučnemo kako bismo bili u njihovoj ravni, uradimo to. Važno je da steknemo njihovo poverenje.

Milena je uz Lanu i Nikolu rasla i sazrevala, jer ih je rodila u ranim dvadesetim godinama. To je lepo iskustvo, ali priznaje da je s Lavom mnogo opuštenija.
- Sad znam da neće pasti plafon ako dete ne ruča tačno u dva sata, već prvo pojede voće, i da neće ništa biti ako jedan dan ne legne da spava u uobičajeno vreme. Kad se mama opusti, dete joj samo “govori” šta želi. Lava sam doskoro dojila na njegov zahtev, za razliku od Lane i Nikole, koje sam brzo uobročila. Kasnije sam iskreno priznala sebi da sam to uradila samo da bi meni bilo lakše, da bih ja mogla da se organizujem u međuvremenu. Počela sam da radim kad je Nikola imao devet, a Lana dva meseca, pa mi je trebalo da znam kad jedu i spavaju. S Lavom sam i dalje na porodiljskom i sve je podređeno njemu i, naravno, starijoj deci. Mislim da moj sadašnji koncept majčinstva ima veze i s godinama i sa iskustvom.

U odnos koji njen suprug Jug gradi s decom uopšte se ne meša.

- Majka je pravilo, otac je sloboda - to je najlepša definicija roditeljskih uloga. Tata je tu da poremeti sve što može, tako da i deca i on budu srećni. Ukoliko taj “poremećaj reda” nije veliki, ako je mama opuštena, onda je sve kako treba. Smatram da muškarcima treba da se pruži mogućnost da sami iskreiraju vreme s decom, jer sve drugo je kontraproduktivno. Muški roditelj je tu za sportske aktivnosti, a moji dečaci imaju i jednu posebnu naviku, zbog koje ih zovem “kućnim bubama”. Jug i Vuk se ponekad ceo dan “razvlače” u krevetu, čačkaju telefone, gledaju utakmice, filmove i serije, i to je zaista divno. Odskoro su u to uključili i Lava.

Milena se organizovala tako da u jednom danu ima makar jedan sat za sebe.
- Postoji divan crtež mame koja sedi u džakuziju, dok je masiraju, sređuju joj kosu i rade manikir i pedikir, a u oblačiću piše: “Dečice, ovo radim samo zbog vas.” Imala sam sreće da u moj život uđe žena koja mi je kao majka. Ona je je divno, pošteno stvorenje s fantastičnom energijom. Lav ju je od samog početka prihvatio. Stalno je s nama i doživljavamo je kao člana porodice. Zahvaljujući našoj Cokiti, u toku dana imam vremena da odem na plivanje, na kafu s prijateljicama, da čitam, ali i da budem sama s Lavom kad ona preuzme kućne poslove. Tako punim baterije.

U majčinstvu su, smatra glumica, najvažniji dobri tajminzi.
- Muškarci to ne mogu da razumeju. Kad rodi dete, žena se odmah navikne na to da treba da ga hrani na tri sata, da ima određeno vreme za presvlačenje, za šetnju. Mi imamo običan sat i sat za majčinstvo. Kad se oni spoje, u glavi čujemo kuckanje mnogo kazaljki i to je ono što nas opterećuje. Zato je za ženu najveći dar kad dobije makar jedan dan da ga provede onako kako želi i da sebi oduška. I Duško Radović je divno rekao kako su muškarci i žene kao kazaljke na satu. Muškarac je mala, meri sate, tako da on radi sve velike poslove. Ali, dok svoju kazaljku prebaci s jednog sata na drugi, žena, “minutaža”, obiđe ceo krug i usput završi mnoštvo sitnih i naizgled nebitnih stvari.

Milena tvrdi da je muškarce nemoguće u potpunosti razumeti i ponekad se zaista čini da su s druge planete. Za svoju vezu s Jugom bori se kao lavica. Odustajanje od ljubavi nije njena opcija.

- Naš moto je “All we need is love”. Smatramo da sve može da se prevaziđe ako postoji ljubav. Činjenica je da su ljudi postali manje tolerantni i strpljivi, da su vrlo samoživi. Na to je uticao i kvalitet života. Standard je danas veoma loš i ne mogu da tvrdim da donekle nije tačna replika iz jednog filma, koja glasi “nije sve u ljubavi, ima nešto i u lovi”. Ali, suštinski, zajednicu muškarca i žene samo ljubav može da održi. Inače, imamo još jedan kućni hit - “Baby Love”. Tako je naš sin i dobio ime, jer se “love“ čita kao “lav”.

Milena već može da zamisli budućnost Jugove i svoje dece.
- Za Lava sigurno znamo da će biti dirigent, hirurg ili golman, zbog specifičnog pokreta ručicama. Voli da ih podigne u vazduh i maše. Evo, zapisali ste sad i videćete jednog dana. Vuk će biti košarkaš. Nikola ozbiljno igra vaterpolo, ali mislim da će ipak otići u inženjere. Lana voli jahanje, ali kako je to skup sport, moraće da odabere zanimanje zahvaljujući kojem će moći sebi da finansira tu aktivnost, tako da mislim da će se odlučiti za plastičnu hirurgiju.

Kod njih je umetnost utkana u svakodnevicu.
- U našoj kući su priče o predstavama i filmovima normalna stvar. Ali, bez obzira na sve, moramo da uložimo mnogo vremena i energije da se deca vrate knjizi. Oni pročitaju ono što moraju za školu, ali treba ih navići da čitaju i ono što nije obavezna lektira. Nedavno sam radila domaći zadatak s Vukom i shvatila koliko su mu odgovori na pitanja kratki. Objasnila sam mu da školska sveska nije stranica na guglu, gde je dovoljno da ukuca samo ključne reči. Sistem školovanja je promenjen, sve se svodi na bodovanje i zaokruživanje ponuđenih odgovora, što automatski deci ne ostavlja mogućnost da se lepo izraze, da naprave prostoproširenu rečenicu. Takođe, u njihovom jezičkom fondu ima mnogo stranih izraza. Zato je važno da roditelji budu maksimalno uključeni u svaki segment života svoje dece, ne smeju dići ruke - završava Milena, dodajući da je Jugu i njoj baza na kojoj vaspitavaju decu insistiranje na toleranciji i poštovanju različitosti.
- Nas u porodici ima mnogo i zato je važno da se poštuje svačije vreme. Ako jedno dete ima utakmicu, ne moraju ostali da idu i da ga gledaju, posebno ako imaju unapred zakazane aktivnosti. Isto važi i za muško-ženski odnos. Bitno je razumeti potrebu partnera za sopstvenim vremenom. Ako slobodne trenutke želi da provede tako što će da sedi i da gleda u plafon, treba ga pustiti.