Milica Nikolić: Svestrana šampionka
01.03.2016 12:39
Članica Džudo kluba Crvena zvezda nedavno se okitila titulom najbolje na Starom kontinentu, ali ova uzorna studentkinja Policijske akademije, koju zanima forenzika, mogla je biti i uspešna lekarka
Medalje u borilačkim sportovima nisu tako česte kod nas, pogotovu u drevnoj istočnjačkoj veštini džudu. Ipak, jednu zlatnu nedavno nam je s evropskog šampionata u Bratislavi donela Milica Nikolić (21), koja je bila najbolja u kategoriji do 48 kilograma. Pobedom je veoma obradovala ne samo porodicu, prijatelje i svoj klub Crvenu zvezdu, već i celokupnu domaću javnost.
- Ova medalja mi izuzetno mnogo znači. Prošle godine sam nastupila na istom takmičenju, ali nisam ništa osvojila. Ovog puta sam se mnogo bolje spremila, otišla sam s mnogo više nade, ali zlato, ipak, nisam očekivala - iskrena je Milica.
U prvom momentu nije bila svesna uspeha.
- Tek posle dva dana sam shvatila šta sam postigla. Na takmičenje su zaista došle samo najbolje. Kad sam videla žreb, znala sam da će biti teško, ali pomislila sam da to nije tako strašno. Išla sam iz meča u meč kao da mi je poslednji i uspela sam.
Uoči svakog važnog takmičenja se izoluje kako bi u miru planirala borbu.
- Pred nastup slušam muziku, neki rok, sedim sama i ne želim da mi iko prilazi, sem eventualno trenera, koji bi me posavetovao kako da se borim. Ne volim mnogo da pričam s ljudima. Naravno da pred takmičenje gledam video-snimke protivnica, ali, iskreno, nema bogzna šta da se vidi - sve se već vrlo dobro poznajemo. Takođe, izuzetno mi je važno da malo “ispraznim glavu”, jer ako se isuviše opteretim informacijama, ući ću u borbu i neću znati šta pre da uradim. Zato je najbolje da očistim misli od svega i potpuno rasterećena počnem meč.
Više ne oseća strah ni kad se bori s najboljima.
Milica je i do sada postizala zapažene rezultate. Bila je peta na svetu i u Evropi, treća na European Openu u Sofiji. Balkanska je šampionka, osvajačica evropskih kupova, ali je zlato iz Bratislave kruna sezone.
- Da sam i sada bila druga ili treća, to bi se i očekivalo. Ali kada si prvi, to je pravi uspeh. Zato i kažem da su se pomalo i u klubu iznenadili. Prijatno, naravno. Lepo su me dočekali, bili su vrlo ponosni na mene.
Ova mlada sportistkinja je vrlo stroga prema sebi, analizira svaki svoj nastup i borbu i misli da uvek može više.
- Uvek mislim da je moglo bolje, u celom meču, ili bar u segmentima. Čak i posle polufinalne borbe, koju sam dobila, bila sam veoma nezadovoljna. Bila sam ubeđena da nisam dala maksimum, ali iskreno, imala sam sreće što nisam pala u borbi. Dosta sam analizirala tu situaciju i izvukla sam pouke. Pred finale, naravno, nisam više mislila o tome i koncentrisala sam se samo na protivnicu, koju je, iako ne želi da se hvali, savladala za samo 20 sekundi.
U privatnom životu Milica je perfekcionista. - Tačnije, to sam bila ranije, a sad više nisam. Jednostavno ne stižem od obaveza prema sportu. Nekada je sve moralo da bude “pod konac”, od škole pa do svega drugog. Mada, i sada sam uzorna studentkinja treće godine Policijske akademije, na budžetu sam, što je dosta teško postići i ponekad se i sama pitam kako to uspevam. Forenzika me naročito zanima, ali džudo mi sve više zaokuplja pažnju.
Pohađala je srednju medicinsku školu, bila je odličan đak, želela je da studira medicinu. Bilo je teško usklađivati školske i sportske obaveze. Sada je, kaže, nekako lakše. Profesori imaju razumevanja za njena izostajanja, a kolege su ponosne na nju. Studije neće zapostaviti, jednoga dana vidi sebe u toj profesiji. Ali, to se neće skoro desiti, jer tek ozbiljno ulazi u svet džuda i sigurno će osvojiti još mnoga odličja.
- Kad istog dana imam predavanja i trening, to ume da bude baš naporno. Ustajem veoma rano, moram dosta da treniram, imam malu pauzu za sebe. Kada je reč o ishrani, pravi sam fanatik. Nisam ljubitelj slatkiša, pijem ceđene sokove, jedem samo kuvano, trudim se da imam pet obroka dnevno.
Sportski vek džudiste je individualan. Neki se rano zasite, osnuju porodicu, drugi i u poznim godinama osvajaju medalje i ispunjavaju olimpijske norme. Svojim načinom života i treniranja Milica pokazuje da želi da traje što duže. - Nisam prerano počela da veoma ozbiljno treniram. Tek poslednjih godina se to promenilo. Sad sve dolazi na svoje, u smislu da postajem ozbiljan takmičar. Više se ne igram džuda, ozbiljno se bavim ovim sportom.
Počela je da trenira sa sedam godina. Mama i tata su je upisali na sport da bi se ugojila, jer je bila vrlo mršava. Računali su da će, ako se više troši, više i da jede. Otišla je na džudo, svidelo joj se kako se deca prevrću, bacaju po strunjači, uskoro je došla i prva medalja i tako je krenulo. Danas su roditelji veoma ponosni na nju i pružaju joj veliku podršku u svemu što radi.
- Naravno da su bili presrećni kada sam se vratila iz Bratislave, ali ne volim mnogo da o tome pričam. Draže mi je da sve to ostane u krugu porodice. Perfekcionista kakva sam, i ovog puta sam mnogo razmišljala o tome šta sve nije valjalo u mojim nastupima, iako sam osvojila prvo mesto. Pomišljala sam kako mi je i sreća bila naklonjena, kockice su se poklopile i zaista nisam od svega toga pravila spektakl.
Kaže da će nastaviti da radi još više, i kad je reč o treninzima i učešću na jakim turnirima. Bez ikakvih opterećenja pokušaće da ostvari olimpijsku normu za Rio, ali i ako ne uspe, neće se predati. Uostalom, njeno vreme doći će tek za sledeće olimpijske igre, 2020, kada će imati 26 godina i biti u maksimalnoj snazi. U svemu joj mnogo pomaže i matični klub Crvena zvezda.
Svesna koliko joj je dobra doneo sport, Milica apeluje na decu da se bave sportom, džudom posebno.
- Verovatno vam se neće svima dopasti, nije klasičan ženski sport, ali ako opstanete u njemu, imaćete velike koristi. Jer, dobar je za psihički i fizički razvoj, za sveukupnu ličnost. Generalno, sport će vam pomoći da sazrite brže, kao što se to meni dogodilo, naučiće vas mnogo o životu, pomoći će vam da na mnoge situacije gledate drugačije. Džudo će vam doneti unutrašnji mir. Učiće vas strpljenju, da najpre dobro razmislite pre nego što nešto uradite - poručuje Milica Nikolić, prava šampionka.
Komentari. (0)