Biljana Popović Ivković: Vaspitanje dolazi iz kuće

Svesna da su deca ogledalo odraslih, načelnica Odeljenja za saradnju s medijima MUP-a Srbije ćerki Jovani svojim primerom pokazuje da se do uspeha dolazi formiranjem ciljeva i napornim radom

Tempo života često ne zavisi od nas, ali važno je kako ćemo se nositi s težinom posla, koliko smo spremni da mu se istinski posvetimo, a da istovremno nađemo pravi balans da porodica ne bi trpela, kaže Biljana Popović Ivković (42), koja je poslednjih nekoliko godina načelnica Odeljenja za saradnju s medijima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Pre toga, dve decenije radila je kao novinarka i bila je jedno od omiljenih TV lica. Zahvaljujući brojnim poslovnim i životnim iskustvima, uspela je da pronađe formulu za uspeh, koja se, smatra, krije u ranom ustajanju, formiranju ciljeva i napornom radu. I naravno, važno je ne odustajati, jer samo tako nešto može da se uradi. Tome uči i svoju naslednicu Jovanu (7), koju je dobila u braku s profesorom na Građevinskom fakultetu i nekadašnjim političarem Branislavom Banetom Ivkovićem (63).
- Ritam nameću događaji, koji su nepredvidivi, ali najžešći tempo zadaje ministar - priča nam Biljana.
- Nebojšu Stefanovića nije jednostavno slediti. Interesuju ga isključivo rezultati. Ko posustaje, ne ide dalje. U MUP-u je neprekidno, pa je takva i moja sudbina. Naše odeljenje je servis novinara i samim tim i građana. Moram priznati da MUP danas nije isti kao što je bio onog dana kada smo u njega kročili. Promenili su se ljudi, a osetna je i nova energija. S njom dolaze i rezultati, koji u nama stvaraju zadovoljstvo. A samo zadovoljan čovek vuče napred.

Koliko je posao u bilo kom ministarstvu stresan za ženu?
- Nije lako. Pogađaju me ljudske sudbine i nesreće. Razočarana sam neobjašnjivim nemoralom i bahatošću pojedinaca koji bezobzirno uzimaju tuđe. S druge strane, meta smo nekih nedokazanih i neuspešnih ljudi, koji bez ikakvog osnova i kredibiliteta kritikuju naš rad u nameri da nam ospore postignute rezultate. A to je opasno, jer ova institucija brine o sigurnosti i bezbednosti svih građana. Sreća je da oni to prepoznaju, jer sva istraživanja ukazuju na to da se povećava poverenje u policiju.

Kako je biti žena u Ministarstvu policije?

- Žene u MUP-u čine više od trećine zaposlenih, neke od njih su na rukovodećim pozicijama. Kabinet ministra Stefanovića uglavnom čine žene, i upravo on insistira na ravnopravnosti polova i nediskriminaciji. Ravnopravnost nije samo pitanje socijalne pravde već je ključna za postizanje društvenog razvoja na efikasan način. Rekla bih da se muškarci na to navikavaju. Priznali oni to ili ne, energičnije smo, zadat posao za nas je i završen posao, pa još kada tome dodate malo intuicije i šarma, sve se može. Nije lako biti žena, majka i uspešna na poslu. Izazov je i uspostavljanje balansa između privatnog i profesionalnog života.

Čemu vas je rad u MUP-u naučio? Koliko vas je i u kom smislu promenio?
- Odlučnija sam i jača. I izdržljivija. Svakodnevno se suočavam s mnogim izazovima i nepredviđenim okolnostima. Po pravilu, čovek najpre mora da se prilagodi i da promeni sebe. Čini mi se da je nekima mnogo lakše da jadikuju umesto da istinski nešto promene.

S kakvim se sve izazovima susrećete u toku jednog radnog dana?
- Izazovi su brojni - od brige o našim sugrađanima do teških krivičnih dela s kojima se suočavamo. Tu su i bezbednosni izazovi. MUP živi 24 sata.

U kojim trenucima vam nedostaje novinarstvo?

- Jednom novinar, uvek novinar. To je opredeljenje, nije bitna funkcija koju obavljaš. U elektronskim medijima provela sam 20 godina i mislim da je Srbija danas najdemokratičnije društvo, slobode su svima zagarantovane. Tokom mog novinarskog staža, u informativnom programu na različitim televizijama prošli su svi akteri današnje vlasti i opozicije i brojne javne ličnosti. Mnoge od njih dobro poznajem. Mediji nikada nisu bili slobodniji i otvoreniji. Verujte, osetila sam svašta na svojoj koži i sećanje me vrlo dobro služi.

Koliko toga se od tada do danas suštinski promenilo u medijima?
- Danas svako može da iznese stav, bio on kredibilan ili ne. Takođe, sada svako može bilo koga da optuži a da za to ne snosi konsekvence. Najveći problem našeg društva jeste sujeta koja nas izjeda. Neki teško prihvataju realnost, pa bi na silu da je promene. Za sve u životu morate imati dobar i pravi razlog. Zabrinjavajuća je i jednostranost pojedinaca, ostrašćenost koja je tako očigledna. Ima nepravdi i brutalnih primera u kojima se ne biraju sredstva, pa se i deca koriste za obračune, uglavnom političke, a pravda se teže dokazuje. Na sreću, većina novinara dostojanstveno predstavlja svoju profesiju.

Pretpostavljam da vaše radno vreme nije fiksno. Kako trošite ono koje vam preostane kad završite s obavezama?
- Vremena imam samo za porodicu. Uzdam se da je prijatelj uvek prijatelj. Ali, nekada osećam grižu savesti, pogotovo kada zaboravim rođendane.

Koliko vaša porodica ima razumevanja za vaš posao?

- Trude se. Jovana ponekad negoduje, ali je razumna pa prihvata objašnjenje. A što se supruga tiče, naš brak čine ljubav, poverenje i mnogo strpljenja.

Na kojim postulatima vaspitavate ćerku Jovanu?
- Odnos između roditelja i dece je najvažniji i treba mu posvetiti pažnju još od detetovog rođenja. Kad ste popustljivi, postanete nemoćni, pa imate razmaženo dete. A da biste ga vaspitali tako da odraste i postane zdrava osoba, morate naći meru. Jovanu vaspitavamo s mnogo ljubavi i discipline. Tako kod nje gradimo samopoštovanje i samopouzdanje, i stvaramo radne navike potrebne za uspeh i odrastanje.

Koliko je u 21. veku, kad različitih iskušenja ima na svakom koraku, teško biti mama?
- Najvažnije i najteže je vaspitati dete za društvo. Iskušenja su prisutna svuda. Sećate se naših igara? Igrali smo se lastiša, klikera, šuge, masne fote... Zamenili su ih kompjuteri, tableti, telefoni. Deca nam odrastaju uz fejsbuk i tviter. I upravo tu vrebaju opasnosti. Savremeni izazovi su brojni.

Kako onda pripremiti dete za snalaženje u svetu koji postaje sve surovije mesto za život?

- S decom treba strpljivo razgovarati i ukazivati im na opasnosti, kako bi ih prepoznali. U tome treba biti uporan. Ljubavi i pažnje treba pružati u neograničenim količinama.

Zamišljate li već njenu budućnost?
- Jovana je zrela i razumna. U isto vreme nežna i osetljiva. Već vidi nepravde u svom dečjem svetu, i to joj teško pada. Nedavno joj je drugarica rekla da nosi cipele za dečake. Bila je razočarana. Došla je kući i rekla: “Mama, kako su za dečake, kad imaju šljokice? Zašto mi je to rekla?” Vaspitanje dolazi iz kuće. Deca su ogledalo odraslih. Početak škole obeležile su brige, njene i naše. Idemo dalje.

Učestvujete li suprug i vi podjednako u svim segmentima njenog života, ili postoje neke oblasti u kojima je neprikosnoven svako ponaosob?
- Tata podnosi veći teret, zasada. Ali, to je kod nas promenljivo.

Zbog čega ste sve ponosni na svoj brak sa suprugom Branislavom?

- U svetu raznolikih neverstava, on nije izneverio. Uz trzavice, koje su neminovnost u vremenu u kojem živimo, mi smo zdrava, složna i srećna porodica. Neka tako ostane.