Ljubomir Bulajić: Junaci ne beže

Dok je išao na utakmicu košarkaša Crvene zvezde glumac je sa bratom zaštitio nepoznatu devojku koju je zlostavljao njen momak, ali mu je posle svega ostala gorka spoznaja da to nije dovoljno, jer siledžije uvek nađu rupe u zakonu i ne odustaju od iživljavanja nad žrtvom

Glumac Ljubomir Bulajić (28) nedavno se našao u nezavidnoj poziciji kad je nepoznati mladić na ulici zlostavljao svoju devojku. Ni nekoliko dana kasnije ne može da se smiri i strašno mu je što je svedočio takvom delu, i što je bio nemoćan da, osim kulturnog uplitanja, bilo šta preduzme, a najstrašnije mu je što je nasilnik prošao nekažnjeno.

Објава коју дели Ljubomir Bulajic (@ljubabulajic) дана 25. Јул 2017. у 5:00 PDT

- To se desilo one večeri kad je moj omiljeni klub Crvena zvezda imao utakmicu protiv Makabija. Pošto je meč igran u Areni, koja mi je blizu, sa bratom sam pošao pešice. Na ulici nas je presrela uplašena devojčica i rekla nam da misli da iza zgrade neki lik bije ženu. Ni brat ni ja se nismo ni sekunde dvoumili, bez reči smo odmah krenuli da vidimo šta se događa. Išao sam prvi, pomalo oprezno, jer nisam želeo da donosim neosnovane zaključke svestan da svašta može da bude u pitanju - kaže Ljubomir, uz objašnjenje da nije nemoguće da i muškarac bude žrtva.

JUNACI NE BEŽE

Kad su prišli, imali su šta da vide. U mraku zgrade devojka je čučala i plakala, dok je momak bio nadvijen nad njom. Ona je rukama pokušavala da zakloni lice, već crveno od suza ili batina, ramena su joj se tresla.

Објава коју дели Ljubomir Bulajic (@ljubabulajic) дана 21. Мај 2017. у 10:41 PDT

- Tip joj je nešto objašnjavao vrlo agresivnim tonom. Od boje glasa do gestikulacije, sve što je radio jasno je govorilo da je reč o maltretiranju. Ipak, pošto nisam znao šta je tome prethodilo, kulturno sam prišao i pitao da li je sve u redu i je li potrebna neka pomoć, na šta je momak odvratio da produžimo, da je sve u redu. Međutim, devojka je plačnim glasom zamolila da joj pomognemo. On je na to mrtav hladan rekao da je ona njega udarila, a kad je shvatio da mi nećemo otići i da dolaze i drugi ljudi, počeo je da urla i da psuje, čak je posegnuo rukom za nečim u torbici. “Pazite, ima nož”, viknula je devojka, a ja u deliću sekunde nisam znao kako da reagujem.

U tom trenutku prišao im je jedan stariji gospodin koji je glasno rekao da se svi sklone jer stiže policija. Nasilnik se tada uplašio i pobegao.

Објава коју дели Ljubomir Bulajic (@ljubabulajic) дана 28. Јун 2017. у 3:12 PDT

- Devojka je i dalje čučala uza zid, nije prestajala da plače, jedino je promucala da ga je već prijavljivala za nasilje. Pitali smo je treba li joj nešto, može li sama da ode do kuće i gde živi, ali ona se samo zahvalila. Stigli su još neki ljudi iz komšiluka, doneli su joj vodu, brat i ja smo produžili na utakmicu.

I mada je Crvena zvezda te noći pobedila, glumac je sve vreme bio utučen.

- Radujem se svakoj Zvezdinoj pobedi kao da ja igram, ali euforiju zbog trijumfa mog tima potisnuli su uznemirenost i bes. Kad sam se vratio kući, i dalje nisam mogao da izbacim sliku uplakane devojke iz glave. Mučilo me što sam naslinika tek tako pustio da ode, ali nisam imao bolje rešenje. Jer da sam ga udario, a nisam takav tip, uvek sve rešavam mirnim putem, samo bih dokazao da nasilje rađa nasilje.

Објава коју дели Ljubomir Bulajic (@ljubabulajic) дана 16. Апр 2016. у 12:25 PDT

Ljubu je dodatno potreslo što je svestan da se, zahvaljujući dobrim advokatima i “rupama u zakonu”, mnogi nasilnici izvuku, prođu nekažnjeno, a onda se vrate i ponove delo. Još strašnije je što se često taj začarani krug završava na najgori mogući način - ubistvom žrtve.

- Velika je šansa da ni onaj lik neće biti kažnjen, da će opet nekog maltretirati. Zabolela me nepravda. Iako nemam običaj da delim muku na društvenim mrežama, mislim da sam poslednji put nešto napisao pre deset godina, niti da javno polemišem o nekim stvarima, pogotovo ne sa neznancima, osetio sam potrebu da ovo iskustvo podelim. Iz jednog jedinog razloga - da zaustavimo nasilje bilo koje vrste, naročito nad ženama. Zbog toga pričam javno o svemu što se desilo, u nadi da će neko pročitati i shvatiti da sve na ovom svetu može da se reši normalnim putem, bez batina i zlostavljanja.

SVE SE VRAĆA

Svestan je da će nasilja biti uvek, ali isto tako mu je jasno kako bi ga bilo manje da su kazne oštrije.

- Govorim kao laik, ali mislim da je kriv naš pravosudni sistem. Nažalost.

Објава коју дели Ljubomir Bulajic (@ljubabulajic) дана 4. Феб 2016. у 6:46 PST

Ne plaši se da bi nasilnik mogao da ga sačeka negde u mraku, čak mu je pomalo žao što nije imao priliku da mu bar nekako vrati. Ipak, veruje da su brat i on odreagovali pametno.

- Ne pričam ovo zato što smatram da smo ispali heroji, naprotiv, to nimalo ne stoji jer smo pustili nasilnika da ode nekažnjeno, ali činjenica je da bi mnogi samo prošli. Ne bi se nikako umešali. Takve scene, gde čak pet lokalnih siledžija tuče jednog dečaka, gledao sam još u školi. Kasnije se dešavalo da to rade i stariji, a prolaznici pognu glavu, ne reaguju. E, to je ono najgore. Ali ubeđen sam da je karma čudna stvar - sve se vraća. Možda se neko od tih “nezainteresovanih”, da ne kažem jaču reč, sutra nađe u sličnoj situaciji.