Dea Đurđević: Oduvek sam želela da budem srpska Nikita

Otkada je pre nekoliko meseci počela da posećuje streljanu, voditeljka ‘Jutarnjeg programa’ shvatila je da bolje puca od svog verenika Mladena Mijatovića, i da bi svaka žena trebalo da savlada neku tehniku samoodbrane kako bi se uspešno suprostavila eventualnom nasilniku

Voditeljka “Jutarnjeg programa” TV Pink Dea Đurđević (25) obožava da ide u streljanu, gde joj društvo prave dečko, njen kolega Mladen Mijatović (45) i mama. Iako se ne takmiče, uz osmeh kaže da je ona najbolja, jer uvek ima najviše pogodaka najbližih centru mete. Ljubav prema vatrenom oružju logičan je nastavak njenog “opredeljenja” iz detinjstva. Dok su ostale klinke preskakale lastiš i igrale se sa barbikama, njene lutke su ostajale neotpakovane, a ona je sa dečacima jurcala, pikala fudbal i pucala iz plastičnih pištolja. Kasnije, dok je u srednjoj školi razmišljala čime će se baviti i dvoumila se između novinarstva i pedijatrije, sve vreme je priželjkivala da se bavi i kriminologijom, odnosno da bude naša Nikita.

Dea Đurđević: Omiljeni suveniri sa putovanja su mi komadi odeće

- Za kriminologiju sam se zainteresovala preko dela Agate Kristi. Posle sam čitala i ostale detektivske knjige, nisam propuštala ni krimi serije, ona gde je Nikita glavni lik mi je bila omiljena. Ipak, odlučila sam da upišem Fakultet političkih nauka i budem novinar, rešena da čim počnem da zarađujem novac, pođem na master studije iz Državne bezbednosti i organizovanog kriminala. Tako je i bilo, već sam dala sve ispite i ostao mi je još samo master rad.

BEZ PRAVA NA PROMAŠAJ

Streljana je došla na red ove godine. Dugo je dosađivala Mladenu, poznatom beogradskom novinaru koji prati hroniku i dešavanja u svetu kriminala, kako bi volela da nauči da puca. I jednog dana on ju je odveo u streljanu “Tagret”, koju od tada redovno posećuje.

- Taj prvi put sam se bukvalno preznojila od adrenalina. Mladen je bio sa mnom, ali se šalio kako mu ne pada na pamet da uđe jer nije siguran da li mi se skoro nešto zamerio.

Ispostavilo se da je, osim za novinarstvo, Dea veoma talentovana i za rukovanje pištoljima raznih kalibara. U stvari, ako se uzme u obzir da je i njena mama išla u streljanu i da dobro puca, jasno je otkud ta skrivena strast.

- Mama me nije vodila sa sobom u streljanu jer je u nju išla davno. Sad često pođemo zajedno. Naravno, volim i kad je Mladen tu.

Dok mama i ona pucaju iz berete, Mladen to čini iz puške. A Dea je, bar za sada, najbolji strelac.

- Biću neskromna i reći ću da sam imala najbolji rezultat, iako se nismo nikad namenski takmičili. Ipak, kad nam primaknu mete, ja se hvalim da ne promašujem. Šalu na stranu, ovo radim kao amater, ali obradovalo me kad sam otkrila da sam talentovana. Nikad neću zaboraviti svoj debi u streljani, kada sam pogađala osmice i devetke.

Ruka joj nije drhtala, ali je imala problem sa čaurama koje su joj upadale u obuću.

- Dugo sam učila stav, pravilno držanje kad se puca iz poluautomata, imam slušalice, naočare. Naravno, oseća se miris baruta, ali najgore mi je bilo kad mi je vrela čaura upala u čizme, jer kad sam u streljani, nosim širu obuću. Mislila sam da ću dobiti opekotine, a sad sam se već navikla.

Dea će najverovatnije u nekom trenutku zatražiti i oružanu dozvolu kako bi mogla da ima pištolj za ličnu upotrebu. Pre svega zbog samoodbrane.

- Potrebno mi je još dosta treninga. Ali svesna sam da je u našem društvu nasilje nad ženama svakodnevna pojava i pobornik sam toga da sve treba da znamo neku vrstu samoodbrane. Zbog toga sam trenirala tekvondo i kik-boks, ne da bih se sa nekim tukla na ulici, već da bih imala sigurnost i bila fizički spremna. Sećam se da mi je trener uvek savetovao da udaram džak u odnosu na visinu zamišljenog protivnika, jer su muškarci krupniji od nas. Malo u šali, više ozbiljno, govorio je da naciljam napadača u dva važna mesta, a onda “bežiš koliko te noge nose, jer ako on ustane, gotova si”.

KORISTAN HOBI

Osim lične sigurnosti, voditeljka odlazak u streljanu predlaže i iz još jednog, veoma važnog razloga.

- Mnogi upotrebljavaju oružje na slavljima, često nedužni stradaju zbog nepažnje, znam da očevi vode sinove u šumu da pucaju iz pištolja. Zar nije bolje da ih obuče stručnjaci? Ako vam otkrijem da godišnja članarina, plus cena metka, jer se plaćaju po komadu, košta kao jedna torba, jasno je da ovo nije skup hobi.

Iako će uskoro moći da se pohvali da puca kao profesionalci, ipak nije sigurna da li bi menjala sektor i radila ono čime se bavi njen verenik.

- Njegov posao iziskuje mnogo noćnog rada, kao i buđenja ujutru da bi se video leš, a to, iskreno, nije nešto o čemu sanjam. Znam da i to spada u borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, ali zasad ostajem u “Jutarnjem”. Da se ne bavim novinarstvom, sigurno bih bila u policijskim ili vojnim strukturama. Možda bih radila i kao agent. Ima to nekih čari i ubeđena sam da je za takve poslove, osim sjajne inteligencije, važno da budeš patriota. Mislim da su ti ljudi veliki heroji.