Ekskluzivna ispovest Irene Mišović: Zadatak roditelja je da razumeju svoju decu, čak i kad je to na prvi pogled veoma teško

Poznata manekenka i modna novinarka i urednica otkriva kako je reagovala kad joj je kćerka Katarina saopštila da voli ženu i da će se udati za Ivanu, uspešnu naučnicu i bratanicu slavne umetnice Marine Abramović

Uspešna manekenka i modna urednica i novinarka Irena Mišović (53) u ekskluzivnoj ispovesti za “Gloriju” otkriva detalje s venčanja svoje starije kćerke Katarine Mišović Šotre (25) i Ivane Abramović (28), bratanice jedne od najznačajnijih vizuelnih umetnica Marine Abramović, i kako je reagovala kad joj je naslednica rekla da će se udati za ženu. Katarina, koja je uspešan mladi pisac, i njena partnerka, nuklearna fizičarka, brak su sklopile pre otprilike mesec u inostranstvu. Ističući da je i sama odmalena bila drugačija i da je nikad nije zanimalo šta o njoj drugi govore, Irena kaže da nema problem sa kćerkinim izborom i naglašava da je zadatak roditelja da razumeju svoju decu, čak i kad je to na prvi pogled veoma teško - zato to i jeste bezuslovna ljubav.

Irena Mišović: Pariz je izmislio modu, ali je za mene bio surova životna škola

Kako ste reagovali kad ste od Katarine čuli za njenu homoseksualnu opredeljenost?

- Nas dve odavno imamo izuzetno dobar odnos. Isto je i sa mlađom kćerkom Ivom. S tim što nikad nisam očekivala da mi momentalno sve ispričaju, mudro čekam da im se utisci slegnu, da budu spremne pa mi onda kažu sve. Ne podnosim da se lažemo. Laž ne tolerišem ni u jednom kontekstu i mislim da sam im oduvek pokazivala da ću naći načina da razumem sve što mi ispovede, pre svega što laži donose nesreću, istina nikad. Verujem da sa decom odnos gradimo odmalena, da je naša dužnost da im, osim što ih učimo bontonu i kako da budu samostalni, pružamo puno razumevanje i poštovanje. Jeste da to zvuči kao fraza, ali to zahteva mnogo rada, a najbitniji deo je da poštujemo njihovu ličnost bez obzira na to koliko imaju godina. Neki roditelji greše misleći to su samo deca. Nisu, to su ličnosti, koje se, doduše, možda još nisu našle, ali naša je obaveza da budemo tu, da ih podržimo i damo im ljubav. Ali ne kroz pare i držanje pridika u smislu da oni treba da žive život koji mi mislimo da je najbolji, po tom nekom modelu koji je, u stvari, malograđanski. Svako od nas treba da gradi sebe kako želi, a u ljubavi postoje sve moguće slobode i ne vidim nikakav problem u kćerkinom izboru.

Niste pokušavali da joj kažete kako to možda i nije u redu, odnosno, niste reagovali kako bi to, najverovatnije, uradili drugi roditelji?

- Prvo, ne znam zašto mi sebe hermetički zatvaramo. Ja to ne radim, ali mnogi Srbiju pokušavaju da zatvore i pretvore je u zemlju koja ne živi na planeti Zemlji. Ne znam šta drugi u Srbiji čine, niti me to interesuje, odmalena sam bila drugačija i nikad nisam osluškivala šta će neko o meni da kaže. Uvek sam prihvatala ljude takve kakvi jesu, bez ikakvih predrasuda, i zato je meni taj način razmišljanja veoma stran. Nemam šta bilo kome da objašnjavam, mislim da je to suludo. Jer, svako ima prava da voli i bude voljen, i tu je početak i kraj cele priče.

Koliko su Katarina i Ivana u vezi i da li ste vi za to znali od prvog trenutka?

- Da, znala sam. Mislim da su dve godine zajedno.

Gde su se upoznale?

- Ne znam tačno, mislim da je to bilo na nekoj proslavi. Inače, nisam od majki koje ispituju o detaljima, verujem da je mnogo važnije da imamo odnos pun poverenja i da moja kćerka bude srećna, a Katarina je, bogami, srećnija nego ikad. Njih dve su se venčale pre mesec dana u inostranstvu, a onda su došle u Beograd da to proslave sa porodicom i prijateljima. Mnogi žive po raznim zemljama, a kako su se svi pomalo uželeli Srbije, izbor je pao na Beograd i tu su organizovale zabavu. Bilo je stvarno lepo, spontano. Drago mi je što sam upoznala Marinu Abramović, Ivaninu tetku. Ona je divna, potpuno neposredna, vrlo simpatična, puna anegdota i smisla za humor. U jednom trenutku izrazila je želju da neko peva, a pošto je tu bio i sjajni muzičar Luk Blek, on je zapevao. Društvo mu je pravila i moja mlađa kćerka Iva, koja će se uskoro oprobati u muzičkim vodama.

Kakva je bila zabava?

- Intimna, bez pompe, romantična. Ukratko, baš kakvu smo hteli i kakva se pravi kad se dvoje venčavaju iz ljubavi. Bilo nas je oko tridesetak. Osim članova porodice, prisustvovali su i dragi prijatelji, fotograf Dušan Reljin, jedna od direktorki “Phillipsa” Svetlana Marić, direktor Instituta u Ajndhovenu gde Ivana radi i gde je nedavno doktorirala. Ova zabava me je podsetila na ono što sam i pre znala: nema veze gde živimo, na kraju se svi nađemo.

Venčanje je dospelo u javnost iz dva razloga: što je gej i što je reč o deci poznatih roditelja. Da li je to zasmetalo Katarini?

- Moje kćerke nisu imale pojma da sam poznata do pre sedam-osam godina, nisam se hvalila i pokazivala im slike i članke u novinama. Smatram da smo svi pre svega roditelji, a taj drugi posao koji radimo nema nikakve veze s decom. Neko vozi tramvaj, neko je lekar, moj posao je da tu i tamo budem poznata. Uz Katarininu i Ivaninu dozvolu otvoreno pričam o svemu. Ponekad mislim da je u brakovima kakav je njihov reč o pravoj emociji, pošto nema interesa, moranja, ne uzimaju se zato što je mlada trudna, već iz pravih emocija. Mislim da je krajnje vreme da se u 21. veku oslobodimo predrasuda. Možda tako osećam zato što sam se formirala osamdesetih godina prošlog veka, kada su se rušili tabui i osvajale slobode, možda na moje stavove utiče to što sam se odmalena družila sa umetnicima, što sam relativno obrazovana i informisana i otvorene prirode, ali najvažnije je što mislim da mi roditelji moramo da pokažemo ljubav tako što ćemo naterati sebe da razumemo i shvatimo da se za neke stvari ne pitamo - zato se to i zove bezuslovna ljubav.