EKSKLUZIVNO za "Gloriju" Đina Lolobriđida: Mnogo puta sam spavala sama, ali sam uvek u krevet odlazila elegantna, da se sama sebi svidim

Italijanska fimska diva u danu kad je napunila 90 godina dala je ekskluzivni intervju za ‘Gloriju’ u kome je otkrila i mnoge dosad nepoznate detalje iz svog života, kao što je poznanstvo sa Merilin Monro, ili kako ju je bivši suprug Milko Škofič prevario i onemogućio joj da zaigra u Felinijevom filmu

Đinu Lolobriđidu poznajem mnogo godina. Napravila sam sa njom brojne intervjue, što u njenoj vili, što na izložbama i festivalima, i verujem da mi je to pomoglo da sa njom sada razgovaram, mada je rekla da ne želi da daje intervjue povodom svog 90. rođendana. Ipak sam tog 4. jula pre podne otišla u njenu kuću, u rimskoj Vija Apija, da joj čestitam rođendan. Ponela sam joj i poklon, lepu ikonu sa Bogorodicom. Znam odranije da voli ikone i da ima bogatu kolekciju. Sećam se koliko se radovala kad smo joj svojevremeno kolega Svetolik Mitić i ja poklonili kopiju Belog anđela. Poslednji put kad sam bila kod nje pokazala mi je da je drži u svojoj spavaćoj sobi.

Iako sam došla nenajavljena, Đina mi se obradovala. Odmah me je poslužila kolačićima i kapućinom. Ona je pila zeleni čaj sa medom i limunom. Bila je u svilenom kućnom ogrtaču krem boje, sa malim karnerima, na kome su bili izvezeni njeni inicijali. Na nogama je imala papuče od satena, oko vrata ogrlicu od korala i minđuše i traku u kosi iste boje. Na licu sasvim malo šminke. I u ovoj kućnoj varijanti bila je lepa i elegantna, pa se prvo pitanje nametnulo samo od sebe.

Jeste li uvek ovako elegantni od ranog jutra, ili samo danas na dan rođendana?

- Stalno sam doterana. Osim drugima, volim da se dopadam i sebi, ne zato što sam narcisoidna već što želim da se osećam dobro. Nažalost, mnogo puta u životu sam sama spavala, ali sam uvek i u krevet odlazila elegantna, u lepoj spavaćici, da se sama sebi svidim. A kada ustanem, ne izlazim pre nego što se spremim tip-top. Time pokazujem koliko cenim ljude koji me vole i koji su oko mene. Odavno se zna i da sam veliki ljubitelj nakita, menjam ga ne samo za razne prilike već i u različitim fazama dana, i zato sam ovog jutra sa malim koralima oko vrata.

Poznato je da ste na aukciji prodali mnogo vašeg nakita, i to u dobrotvorne svrhe?

- Ma, ne želim sad time da se hvalim. Volela sam nakit, i najčešće sam ga kupovala sama sebi, a odlučila sam da ga za života ja i prodam, i to na aukciji, i da taj novac dam u humanitarne svrhe. Baš mi je drago da su moji dijamanti i zlato sada pretvoreni u razne aparate u bolnicama, ili da se u Africi pije voda iz bunara nabavljenih za taj novac. A postoje i neke škole koje koriste te moje fondove, ali o tome zna ko treba zna, i nije lepo da se time hvalim.

Danas ste napunili 90 godina. I meni, koja vas dugo poznajem, neverovatno je da izgledate super i da se niste skoro uopšte promenili od našeg poslednjeg susreta?

- Ipak ne dozvoljavam da me slikate. Nisam spremna. Za to uvek zahtevam posebnu atmosferu, ambijent, šminku, a treba mi i specijalno svetlo i veliki profesionalac za niz fotografija od kojih bi mogla da izaberem neke za štampu. Pa toliko sam uložila da bih izgledala mlađe, tako da ne mogu da dopustim da sve to stavim na kocku fotografijom kojom neću biti zadovoljna. Izvinite, ali to mi je veoma važno.

Poštujem vas i razumem. I iskreno mogu da vam kažem da mi je drago da ste zdravi, jer sam čula da ste pre nekoliko meseci bili u bolnici, i da ste zdravog uma i vedro dočekali ove godine.

- Bila sam nemirna pa sam zaradila zapaljenje pluća pre nekoliko meseci. Kako je trebalo to dobro zalečiti, bila sam i u bolnici, ali srećom nisu ostale posledice. Zaista sam srećna što sam zdrava i telom i duhom, i što nemam alchajmer i nisam senilna. Osim o izgledu, uvek sam vodila računa i o zdravlju i ishrani, zato nikad nisam ni imala velike oscilacije u kilogramima.

Često vas ismevaju i ogovaraju, pričaju da izgledate kao da ste balsamovani, čak ni frizuru ne menjate godinama, kao ni način šminkanja, sve je isto kao nekad.

- Dobro je što je tako. To sam ja, Lolo. Stvarala sam, kreirala, volela, živela, i evo stigla sam do treće mladosti živahna. Jedino mi je žao što ne mogu da kažem isto ono što je rekla čuvena glumica Ana Manjani, koju inače mnogo poštujem i volim. Njena izreka glasi: “Zašto uklanjati bore kada se potroše godine da se naprave?” E - ja sam drugačija, poznato je to. Sve sam činila da sprečim bore, i uvek, pa i sad, borim se protiv njih i protiv staračkog izgleda. Odlažem starost. Pomeram je za period kada budem imala pun vek života. Kao što vidite, nadam se još mnogim godinama, i zato danas kažem da ne punim 90, već tri puta po 30 godina.

U skladu s tim, može li se reći da ste imali i tri različite, podjednako uspešne karijere?

- Pa, možda bih mogla da kažem da ih je bilo i više od tri. Ja sam glumica, vajarka i slikarka, umetnički fotograf i operska pevačica.

Retko se sreće lepa žena sa toliko raznih talenata.

- Ma, rekla sam da neću da dajem intervjue i da se hvalim, uostalom, dosta toga se već zna o meni, o izložbama skulptura i slika koje sam imala širom sveta. Ponosna sam i na moje knjige umetničkih fotografija, kao i na dobar glas, sopran. Ali - zašto o tome pričati i pisati sada, pa nije ovo moj kraj?

Sigurno postoji mnogo toga što se ne zna o vama?

- Zaista ima nekih važnih stvari o kojima se nije pisalo i za koje se ne zna. Na primer, za moje prijateljstvo i specijalan odnos sa Merilin Monro, koji se nastavio posle našeg upoznavanja u Americi. Merilin me je obožavala, i stalno se hvalila i govorila da je ona “Lolo u obliku plavuše”, a ja sam joj prijateljski savetovala da ako želi više da liči na mene, treba više da “koristi glavu”. I da ne sme da bude toliko emotivno nestabilna, jer će joj to uništiti i karijeru i život. Iskreno mi je žao što je onako završila. A žao mi je i što je meni propala šansa za veću i dužu saradnju sa Felinijem. U tom periodu poverila sam mom suprugu Milku Škofiču da bude moj menadžer, a on je dobio Felinijev scenario za film gde je trebalo da igram pored Marčela Mastrojanija, i odbio ga je zbog ljubomore! Sakrio je taj tekst i insistirao da baš tada prihvatim ulogu u nekom drugom ostvarenju, dok je Feliniju napisao da ga odbijam jer sam zauzeta i da sam još ranije potpisala drugi ugovor. Za taj Felinijev scenario koji mi je poslao saznala sam tek mnogo kasnije. Takođe, žao mi je i što se, poput Sofije Loren ili Lučije Boze, nisam udala za filmskog producenta, pošto bih tako imala više pomoći u karijeri! I što su mediji često konstruisali rivalstvo između Sofije i mene, a ne zna se da sam ja, pošto sam malo starija, posle dva filma iz uspešne serije “Hleb, ljubav i mašta” u kojima sam igrala, za treći preporučila baš nju. Od te uloge Sofijina karijera je krenula strelovitom putanjom.

Žalite li i što niste imali veću porodicu?

- Naravno. Žao mi je što nisam rodila više dece, već samo jednog sina. Sa njim često ne nalazim zajednički jezik - zbog njegovog nerazumevanja moje nezavisnosti, samostalnosti, naročito sada u poznim godinama. Ali sve to nadoknađujem sa unukom, koji nosi ime Dimitri i koji je veoma lep i talentovan student akademije. Ne želi da bude protežiran i guran, ali kada uskoro bude krenuo sopstvenim putem, biće vidljivo da malo podseća na svoju baku Lolo. Kad ovo kažem, ne mogu da se ne setim i sopstvene bake, koja je živela 102 godine. Verujem da sam nasledila njenu dugovečnost, dobro zdravlje i bistar um, kao i izgled koji imam, i da ću živeti još dugo, na moje i zadovoljstvo onih koji me vole.