Dragana Mirković o reliju u Monci: Ostvarlila sam san o kome maštaju svi muškarci

Pevačica otkriva detalje trke ‘Passione Caracciola’ od Milana do Lugana na kojoj je učestvovala i vozila velikom brzinom kroz živopisne planinske predele

Dragana Mirković (49) uradila je ono o čemu 90 odsto muškaraca sanja - vozila je reli u Monci. I ne samo da je učestvovala u trci luksuznih oldtajmera “Passione Caracciola” već su ona i njena prijateljica Bjanka Ruf osvojile pehar. Upravljale su mercedesom kabrioletom, a o pravilima trke koja je počela u Milanu i završila se u Luganu, prolasku kroz živopisna planinska mesta kao i druženju sa evropskim džet-setom pevačica govori za “Gloriju” sa ushićenjem:

- Znam da za mnoge naše muškarce vožnja na bilo kojoj reli stazi predstavlja neostvareni san, ponajviše zbog kultnog filma “Poslednji krug u Monci” i neprevaziđenog Gage Nikolića u glavnoj ulozi. Zato kažem da sam ja imala sreće.

“Passione Caracciola” nije zamišljena kao klasična trka.

- Ovde su važnije neke druge stvari, počev od vrlo zanimljivih ljudi pa do činjenice da je bilo bar desetak automobila koji su vredeli više od milion i po evra, pojedinačno, naravno.

Branka Katić: Saradnja sa Draganom Mirković mi je promenila mišljenje o narodnim pevačicama

Dragana ističe da su svi učesnici dobili priručnike sa detaljnim uputstvima.

- Mobilna navigacija je bila zabranjena, a bilo je navedeno, između ostalog, na kojim deonicama imamo važne testove, u smislu da 30 metara moramo preći za sedam, pa sledećih 50 za 12 sekundi. Inače, vozili smo sporednim putevima, često vrlo strmim. Bjanka poseduje odltajmer mercedes kabriolet. Ona i njen suprug su dugogodišnji prijatelji moje porodice, tako da smo se podelili u ženski i muški tim: moj suprug Toni je bio u jednom, a nas dve u drugom. A kako se žene retko upuštaju u ovakvo nešto, bile smo baš zapažene. Trudile smo se da budemo bolje od muževa, što nije bilo nimalo lako.

Iako je osvojila pehar, Dragana skromno priznaje da ne može da se poredi sa suprugom u vozačkom umeću.

- Naravno, nas dve smo se takmičile u drugoj kategoriji. Inače, zanimljivo je i to što je “Passione Caracciola” dobila ime po čuvenom reli vozaču Rudolfu Rudiju Karačoli. On je tridesetih godina prošlog veka ostvario 120 pobeda u Monci, Monte Karlu i na drugim prestižnim stazama. I vozio je 430 kilometara na sat u ono vreme. Zvali su ga “Kišni čovek” jer je bio neprikosnoven u trkama po kiši.

Pevačica kao najuzbudljiviju vožnju ikad pamti onu sa suprugom Tonijem Bijelićem pre nekoliko godina u Nemačkoj.

- Bili smo noću na auto-putu, bez gužve. Pitao me je može li sad malo da “sprži”. Pristala sam, ali posle desetak minuta imala sam utisak da gledam auto-put kao na monitoru video-igrice, brzinometar je pokazivao 311 kilometra na sat. Zamolila sam Tonija da uspori iako volim brzu vožnju. Ovo mi je, priznajem, bilo previše.

Na osnovu svega mnogi bi pomislili da Dragana vozi od osamnaeste godine, ali opasno bi se prevarili.

- Nećete verovati, ali sela sam za volan tek sa 30 godina. Pre toga nikad to nisam želela. Jednostavno, uvek sam imala vozača, prvo je to radio tata, na početku moje karijere, posle menadžer. Nisam volela da budem sama, osećala sam se sigurnijom kad me neko vozi. Međutim, kad sam počela da razmišljam o udaji i deci, pomislila sam da će mi sigurno zatrebati vozačka, da je bolje da naučim da upravljam automobilom. Ispostavilo se da iako sam kasno krenula, imam talenta za vožnju. Pritom, zaista verujem da je dobro kada sami vozimo, jer je kontrola u našim rukama. Odnosno, samoj sebi najviše verujem.

Dušan Borković: Kako je majstor za brzinu i crtaće postao Luis Hamilton

Od svih četvorotočkaša za čijim je volanom bila najviše voli “majbaha”, koji je za nju udobniji od prve klase u avionu. Nažalost, takvi modeli se više ne proizvode, ali pošto baš tu marku njen suprug obožava, pre nekoliko godina kupio je od Nemaca fabriku i sada je vlasnik brenda “majbah kupe”, koji, za razliku od Draganinog “majbaha”, ima samo dvoja vrata.

- Moj “majbah” je dugačak šest i po metara, zadnja sedišta se izvlače kao krevet, veoma je udoban i zato radije idem sa njim na turneje nego avionom. Ne bih ga menjala ni za jedan drugi automobil iako nije baš zgodan za gradsku vožnju, jer je teško naći mesto za parking.