Boris Kargotić: Meksička avantura i mini trijumf nad Marijom Šerifović

Poznati srpski kreator osetio je čudnu energiju dok je posmatrao ritualni majanski ples u najvećoj srednjoameričkoj državi, poželeo je čak da se istetovira, ali se u poslednji trenutak predomislio, a uspeo je da se popne strmim stepenicama na vrh piramide prkoseći svojoj prijateljici Mariji Šerifović koja je odustala od te avanture

Posle nekoliko dana provedenih u Majamiju moje društvo je odlučilo da otputujemo na neko egzotičnije mesto gde neće biti mnogo srpskih turista, što je posebno bilo važno mojoj prijateljici pevačici Mariji Šerifović. Gde god da odemo nju na svakom koraku obožavaoci zaustavljaju, traže autogram, žele da se fotografišu. Sve daleke i egzotične destinacije, poput Tajlanda, Dubaija ili Egipta, već su bile pune naših ljudi, pa smo se odlučili za Plaja del Karmen, malo meksičko letovalište na samo sat i petnaest minuta avionom od Majamija.

BEZ PESIMIZMA

Posle “nalickanog” Majamija Meksiko nam je delovao kao da smo došli na drugu planetu. Mesto je nekad je bilo ribarsko, potom su počeli da razvijaju turizam, i sad je veoma živopisno i zanimljivo. Fasade kuća su obojene u vedre, drečave boje, zelenu, plavu, žutu, roze, ljubičastu, s mnogo cveća u dvorištima. Sve deluje veselo, baš kao i ljudi na ulicama, koji se stalno smeju, a i plešu uz radio ili tranzistor. U vazduhu se oseća neka energija slobode, ljudi su “debeli i srećni”, pozitivni. Nažalost, i tamo ima bede na svakom koraku, ali čini se da stanovništvo to ne doživljava tako teško i tragično, svi igraju, viču, pevaju, svađaju se, i sve to vam prija na neki čudan način. Nema “sivih” i namrštenih faca, nema pesimizma.

PROSEČNA PLATA

Kada smo se upoznavali sa meštanima, jedan od vozača rikši, koje su tamo uobičajeno prevozno sredstvo, rekao nam je da su im prosečne plate 90 dolara mesečno. To je nama delovalo malo, ali smo stekli utisak da su oni tom sumom zadovoljni. Odnosno, nisam čuo da se žale, jer nemaju velike troškove ni za garderobu ni grejanje, a i hrane ima na svakom koraku.

PUT DO PIRAMIDA

U Plaja del Karmenu sve vam je nadohvat ruke, plaže su divne, sa sitnim peskom, okean je savršen za kupanje, a nekoliko rizorta koje imaju uklopljeno je u prirodu. Sve je pomalo divlje.
Poželeli smo da obiđemo i majanske piramide u neposrednoj blizini, koje deluju potpuno nestvarno. Do njih se ide kolima sat vremena kroz džunglu, još oko pola sata biciklom, pa zatim pešice, i čitav put je veličanstven. Ponekad pomislim da su reči vulgarne jer se njima ne mogu opisati emocije, doživljaji ili slike. Priroda je skoro netaknuta, što je predivno, pošto je širom sveta gotovo sve pretvoreno u beton ili tržne centre. Putem do piramida, uz kolovoz, poređane su male drvene kuće u kojima mogu da se kupe suveniri od prirodnih materijala, poput drveta i kamena, koje ručno prave žitelji okolnih prašuma. Vratio sam se sa ogromnim tepihom, majanskom maskom i raznim drugim rukotvorinama. Maske su vrlo zanimljive, baš kao i pončo, tepih i ostali predmeti, koji baš i nisu pedantno urađeni, poneki šav je otišao ukrivo.

PROBLEM ZA MARIJU ŠERIFOVIĆ

Pošto nas je mrzelo da od parkinga idemo pešice, odlučili smo se za rikšu i usput s vozačem razgovarali o njihovoj svakodnevici. Prašuma je baš gusta, na svakom koraku su i radoznali majmuni, kao i obilje banana i kokosovih palmi. Inače, čuli smo zapanjujući podatak da svake godine od udaraca kokosovih oraha, koji “pogađaju” najčešće glavu, strada nemali broj ljudi.

Piramide su velike i treba vam dobra kondicija da biste se do njih popeli strmim stepenicama bez ograde. Možete se pridržavati samo za kanap vezan za drvene pritke pobodene u zemlju, a sve deluje vrlo nesigurno. I dok se popnete - dobili ste upalu mišića. Marija je odmah odustala. Svidelo mi se što je sve vrlo autentično, nema čak ni prodavaca sladoleda i sokova uobičajenih za takva izletišta.

BEZ BRENDIRANIH SUNCOBRANA

Posle smo otišli i u Kankun, koji je malo veći i doteraniji, ali i popularniji među turistima. U prilog tome govore i brojne luksuzne vile napravljene uz same plaže, kao i veliki broj rizorta, barova na obali i restorana. Dopalo mi se što je sve urađeno u meksičkom duhu, s mnogo bambusa, slame, drveta i drugih prirodnih materijala, nema čak ni brendiranih suncobrana, potpuno je autentično. Ni na plažama nema betoniranih delova, kao ni bazena za razmažene turiste, pa možeš potpuno da uživaš u prirodi i osetiš je na pravi način. Konobari su nasmejani i uvek raspoloženi za šalu, prema gostima su izuzetno ljubazni i uslužni, dok se među sobom često i grublje šale i prepiru, što smo, zahvaljujući obilju meksičkih serija uz koje smo delimično savladali jezik, uspeli da razumemo. Tokom čitavog boravka u Meksiku odlično smo se sporazumevali sa lokalnim stanovništvom, a dosta njih govori i neku varijantu engleskog jezika.

RAZLOG GOJAZNOSTI

Hrana je neverovatno izdašna. Obrok bez takosa se ne može ni zamisliti, a sve, od morskih plodova do ribe, spremaju sa sirom, uz mnogo pasulja i kukuruza. I sve je prilično ljuto. Svaki dan smo jeli na drugom mestu, i kući sam se vratio s nekoliko kilograma viška. Valjda su zbog takvog načina ishrane svi Meksikanci koje smo sreli vidno “popunjeni”. Uživali smo i u raznovrsnom tropskom voću, moj izbor je najčešće bila marakuja. Mohito im je prelep. Inače ga veoma volim i pijem svugde, ali mislim da je njihov najukusniji.

RITUALNI PLES

Obišli smo i radnju u kojoj se prodaju replike dela i stvari sa likom najčuvenije meksičke slikarke Fride Kalo. Sve u toj prodavnici je užasan kič, od lampi i limenih ogledala do krivih polica na kojima sve to stoji, ali sve je na tom mestu delovalo zanimljivo i privlačno.
Prisustvovali smo i ritualnom majanskom plesu. Igrači oskudno odeveni, sa ukrasima od školjki oko nogu, prizivali su nešto. Ništa nismo razumeli, ali smo osetili čudne vibracije i energiju, taj ples nas je dotakao na neki neobjašnjiv način.

Ponet tom čudesnom atmosferom poželeo sam da se istetoviram, ali zbog straha od side, pošto sam na internetu pronašao podatak da je svaki drugi stanovnik Plaja del Karmena HIV pozitivan, ipak sam odustao od te ideje.
Stekao sam utisak i da su Meksikanci veliki vernici, deluju vrlo bogobojažljivo. Crkve su im jako važne, oplemenjene su raznovrsnim biljkama i nakitom. Svakako ću u ovaj deo sveta otići ponovo, i toplo ga preporučujem svima koji su dovoljno radoznali i zainteresovani za drugačije kulture.

Meksiko trivija

Čuvena Plaža ljubavi na ostrvu Marijeta predstavlja pravi raj koji je dugo bio skrivan od očiju javnosti jer je vlada Meksika koristila ceo predeo u vojne svrhe, pa je ostrvo bilo nenaseljeno. Do Plaže ljubavi danas se dolazi čamcem od mesta Puerto Valjarta, a vožnja traje oko sat.

Ne propustiti

Čičen Ica je najposećenije arheološko nalazište Meksika i predstavlja jedno od Sedam svetskih čuda, a izgradile su ga Maje. Velika stepenasta piramida, majanski hram Kukulkan, poznat i kao El Kastiljo, građen po solarnom kalendaru, omiljen je kadar na fotografijama turista. Jedinstvena umetnost i arhitektura Tolteka može se videti na prelepim građevinama Čičen Ice.