Rodžer Mur: Špijun kojeg smo voleli

Nakon kratke i hrabre borbe s karcinomom 23. maja u 90. godini preminuo je ser Rodžer Mur, glavni junak sedam filmova o besmrtnom britanskom tajnom agentu Džejmsu Bondu. Njegova četvrta supruga Kristina Tolstrup potvrdila je da je umro u Švajcarskoj, a grob će mu, prema njegovoj želji, biti u Monaku. Premda je svetsku slavu stekao kao glumac, poslednjih 26 godina života posvetio je humanitarnom radu i kao Unicefov ambasador dobre volje neumorno se zalagao za boljitak obespravljene dece. S tom organizacijom ga je bila povezala njegova koleginica i prijateljica Odri Hepbern, a često je isticao da je delovanje kroz nju najveće dostignuće njegovog života.

Ulogu tajnog agenta 007 preuzeo je 1972. od Šona Konerija i nadogradio je osvežavajućim humorom. Ni pre ni posle njega nije bilo tako uglađenog, umiljatog i ljubaznog otelovljenja Džejmsa Bonda, perfektnog engleskog džentlmena u savršenom trodelnom odelu. Kao treća filmska inkarnacija ovog junaka on je više mario za zgodne devojke nego za vlastite misije, a iz nevolja se češće izvlačio dosetljivošću nego grubom silom.

Njeno veličanstvo kraljica Elizabeta II proglasila ga je 2003. vitezom, ali ne zbog glumačkih zasluga nego zbog humanitarnog rada. Kad su ga pitali kako je doživeo susret s britanskom suverenkom, Rodžer Mur je odgovorio:

- To mi je jedan od najlepših događaja u životu. Istina, imao sam neverovatnu tremu. Priznanje sam primao zajedno sa Stingom, ali je njemu bilo lakše. Mnogo je mlađi od mene pa nije morao da se boji da neće moći da ustane nakon što klekne pred kraljicom. U mojim godinama, verujte mi, taj strah nije bez razloga.

Iako su mnogi potcenjivali njegova glumačka dostignuća, zahvaljujući svojoj interpretaciji čuvenog tajnog agenta postigao je svetsku slavu i zgrnuo milione dolara. Prvi put je igrao Džejmsa Bonda kad mu je bilo već 46 godina, a poslednji s punih 58. Toga su bili svesni i producenti, ali i Mur, koji je odlazak u “bondovsku penziju” sam ocenio nužnim.

- Bilo mi je zaista neprijatno da snimam ljubavne scene. Moje partnerke su, naime, bile devojke koje su mogle da mi budu kćerke. No, to je naša sudbina: vi postajete sve stariji, a lepotice s kojima glumite sve su mlađe - ispričao je.

 

Ser Rodžer Mur nije krio da u filmovima o Džejmsu Bondu nije imao posebnih glumačkih pretenzija.

- Situacije u koje se dovodi Bond za mene su smešne, čak i pomalo glupe. Kakav je to špijun koji čim stane uz šank dobija martini, i to zato što ga svaki konobar na svetu odmah prepoznaje i zna koje mu je omiljeno piće?! Koji to ozbiljan tajni agent radi? To je potpuno besmisleno, pa ako je već tako, onda ulogu treba gledati s određenom dozom humora. Dok sam glumio Bonda, držao sam se tog načela. Uostalom, ja i ne izgledam kao tip koji može bilo koga hladnokrvno da ubije.

Da ironija bude veća, Rodžer Mur je od detinjstva patio od hoplofobije, iracionalnog straha od vatrenog oružja. Rodio se 14. oktobra 1927. u Stokvelu, južnom predgrađu Londona. Njegov otac Džordž bio je policajac, a majka Lilijan, domaćica, bila je strastvena klizačica pa je svog sina jedinca često vodila na klizalište, gde je Rodžer tu veštinu usavršio do virtuoznosti. No, kako je već pre škole dva puta lomio obe noge i preležao tri upale pluća, morao je da odustane od sportske karijere.

- Jednog dana sredinom 1942. došla nam je u kuću vojna policija i tražila saglasnost roditelja da odvezu metalnu ogradu koja je bila oko vrta naše kuće. Objasnili su da im je potrebna kako bi od nje napravili topove. Zgrozio sam se jer nisam mogao da shvatim da bi nešto tako lepo, poput naše ograde uz koju su rasle ruže, moglo da služi za ubijanje ljudi. Taj događaj mi se toliko urezao u pamćenje da sam, svesno i podsvesno, počeo da bežim što dalje od oružja - prisećao se Mur.

Kako je odmalena dobro crtao, sve više ga je zaokupljala pomisao da će jednoga dana biti umetnik, pa je posle završetka osnovne škole počeo da radi u studiju animiranih filmova u Londonu. No, taj posao je bio monoton i ubrzo mu je dosadio. U sindikatu filmskih umetnika, čiji je član postao radeći u studiju, upoznao se s rediteljem Brajanom Dezmondom Herstom, koji mu je 1945. ponudio ulogu rimskog vojnika u filmu “Cezar i Kleopatra”. Partnerka mu je, doduše u samo nekoliko scena, bila slavna Vivijen Li, što je u mladom Muru pobudilo želju da se oproba kao ozbiljniji glumac. Herst, koji čak ni u ono vreme nije krio da je homoseksualac, ocenio je da mladić ima potencijala i ponudio se da mu plaća školarinu na Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti, a Rodžer je, presrećan, prihvatio izazov.

Međutim, uz studije je počeo da radi pa ih nikad nije završio. Glumio je u filmovima kojih se danas više niko i ne seća (“Savršeni stranci” 1945, “Incident na Pikadiliju” 1946), ali mu se takav život svideo. Uživao je sve do septembra 1946, kad je regrutovan i poslat na vojnu obuku u Zapadnu Nemačku. Kako je imao problema zbog straha od oružja, ubrzo je raspoređen u službu za razonodu i podizanje morala mladih vojnika pa je nastavio s kursom glume.

Tamo se na časovima zbližio s mladom narednicom, inače vrsnom klizačicom Dorn van Stajn, kojom se 9. decembra 1946. oženio. Ali njegov boravak u Zapadnoj Nemačkoj ubrzo se završio zbog razloga koji s vojskom i oružjem nisu imali nikakve veze: vozeći motor doživeo je tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je povredio glavu i slomio vilicu. Nakon što se nekoliko meseci lečio u Hamburgu vratio se u London i počeo da traži posao kao glumac. Pokazalo se, međutim, da je to mnogo teže nego što je mladi Mur zamišljao.

Dobio je nekoliko uloga u pozorištu i na filmu, ali od toga nije mogao da živi pa je početkom pedesetih prihvatio ponudu da, kao zgodan i 185 centimetara visok mladić, postane model u reklamnim kampanjama. Neko vreme je čak i solidno zarađivao pojavljujući se na plakatima za džempere i razne druge vunene proizvode, pa su prijatelji počeli da ga zovu, u slobodnijem prevodu, “gospodin klot-frket”.

Mnogi su mu se podsmevali, ali Mur je strpljivo čekao svoju priliku i napokon je dočekao: dobio je nekoliko manjih uloga u serijalu “Radna soba detektiva”, koji je BBC počeo da prikazuje 27. marta 1950, i odmah osvojio publiku. Za ono doba to je bio revolucionaran projekat: gledaoci su mogli da vide epizodu u kojoj je prikazan neki zločin, a onda je do druge emisije trebalo da pogode ko je počinilac.

Rodžer je svoj skromni glumački angažman dopunjavao sa sve više pozorišnih gostovanja po južnoj Engleskoj. Njegova supruga, mlada i neiskusna kao i on, sve je teže podnosila razdvojenost, pa je brak ubrzo krenuo nizbrdo. U potrazi za poslom, odlučan da svoju skromnu karijeru pomeri s mesta, krajem 1950. zaputio se i u SAD, gde je nedugo potom dobio nekoliko ponuda od velikih filmskih studija.

Pažljivo vagajući sve opcije, potpisao je ugovor s MGM-om, koji je odmah počeo da mu daje ne baš zahtevne uloge mladih lepotana. A kada je Mur početkom 1952. upoznao ambicioznu i 13 godina stariju Doroti Skvajers, koja je gajila nade da će jednom biti slavna pevačica, planula je ljubav i Rodžer je smesta podneo zahtev za razvod. Čim je on okončan, oženio se Doroti, u julu 1953. Venčanje je održano u gradskoj većnici u Džerzi Sitiju.

Činilo se da brak dobro utiče na mladi par: Doroti je objavila ploču, a Mur je 1954. glumio u filmu “Kad sam poslednji put video Pariz”, u kojem mu je partnerka bila Elizabet Tejlor.

Nakon još nekoliko manje poznatih ostvarenja Rodžer je krenuo da odlazi u Englesku, gde su mu nudili angažmane na pozorišnim turnejama, a prvi ozbiljniji glumački prodor zabeležio je u televizijskom serijalu “Ajvanho” (1958), adaptaciji romantičnog romana ser Voltera Skota.

No, zbog čestih prekookeanskih putovanja njegov drugi brak postajao je sve klimaviji. Doroti Skvajers je, poput supruga, ambiciozno trčala za vlastitim profesionalnim izazovima, što ih je sve više razdvajalo. Rodžer je u to doba imao aferu s pevačicom Doroti Provin, ali brak je počeo da mu se raspada tek kad se u njegovom životu pojavila italijanska glumica Luiza Matioli, koju je upoznao na snimanju nekog filma u Italiji. Tad mu je postalo jasno da ni on ni Doroti Skvajers više nemaju volje za zajedničkim životom.

- Prvi put sam shvatio šta je to ljubav na prvi pogled. Učinilo mi se kao da me iznenada protresla struja. Šokirao sam se i nekoliko tenutaka nisam znao šta mi se tačno dogodilo - ispričao je o tom fatalnom susretu.

Iako Luiza Matioli nije znala ni reč engleskog, a ni Mur italijanskog, postali su nerazdvojni. Njegova druga supruga nije htela ni da čuje za razvod, ali Rodžera i Luizu to nije omelo. Godinama su živeli zajedno i dobili dvoje dece: kćerka Debora, danas glumica, rođena je 1963, a sin Džefri Robert, vlasnik restorana u Londonu, tri godine kasnije. Doroti Skvajers je posle nekog vremena shvatila da njeno opiranje nema smisla pa je krajem 1968. pristala na razvod, a Rodžer Mur se već 11. aprila 1969. ponovo oženio.

U međuvremenu, nakon što je 1962. dobio glavnu ulogu u britanskom televizijskom serijalu “The Saint” (Svetac), doživeo je pravu profesionalnu renesansu. Tumačio je lik šarmantnog špijuna Sajmona Templara, koji je brzo osvojio Veliku Britaniju, potom i ostatak Evrope, a prikazivan je i kod nas.

Nakon 118 epizoda Mur se zasitio uloge koja mu je osim astonomskih honorara obezbedila i veliku popularnost, pa je 1969. raskinuo ugovor. Pokazalo se da je imao dobar “nos” jer su mu stalno nudili nove angažmane. Najveći uspeh postigao je serijalom “The Persuaders!” (1971), u kojem je nastupio s velikom američkom zvezdom Tonijem Kertisom i prvi put dobio honorar od milion funti.

Dve godine kasnije ponuđena mu je uloga koja će mu zauvek promeniti život: Džejmsa Bonda u filmu “Live and Let Die” (Živi i pusti druge da umru). Šon Koneri, koji je pre Mura tim likom postigao svetsku slavu, najavio je svoj odlazak pa su producenti morali da nađu dostojnu zamenu.

Rodžer Mur je od prvog dana snimanja vodio dnevnik, koji je posle uobličio u knjigu “Rodžer Mur kao Džejms Bond”. Mnogim skepticima tad je izbio adut iz ruku priznavši da se “njegov doprinos filmskom liku tajnog agenta naprosto ne može meriti sa onim Šona Konerija”. Mnogi su mu, naime, zamerali da je previše “mlitav” za tu ulogu, ali producenti su shvatili da se većini sviđa pa je glumio u još šest nastavaka o Bondu, sve dok u decembru 1985. i sam nije uvideo da je već star da uverljivo tumači nepobedivog šarmera koji u vratolomnim scenama spasava svet.

Mur je nakon Džejmsa Bonda imao razloga da bude izuzetno zadovoljan: sedam filmova o čuvenom agentu doneli su mu više od 30 miliona dolara - i svetsku slavu.

Nastavio je da dobija slične uloge pa je 1980. glumio u “Bekstvu iz Atine” s tada slavnim Dejvidom Nivenom i Telijem Savalasom, a godinu kasnije je u filmu “The Cannonball Run” tumačio učesnika u suludim ilegalnim auto-trkama, parodirajući ulogu Džejmsa Bonda, za šta je nagrađen Zlatnim globusom.

To je njegova jedina glumačka nagrada - ako se ne računa Oskar koji je sticajem okolnosti zadržao 1972. Tada je, naime, nagradu za najbolju mušku ulogu dobio Marlon Brando za lik mafijaškog bosa u Kopolinom “Kumu”, ali kako je on odbio da je primi, Mur, koji je vodio dodelu, celo veče je držao zlatnu statuu kod sebe - i na kraju s njom otišao kući.

Tih godina je živeo u harmoničnoj vezi s Luizom Matioli, s kojom je 1972. dobio i sina Kristijana. Sve je u njihovim životima izgledalo bajkovito, ali kako je Rodžer imao sve manje poslovnih ponuda, a i filmovi u kojima je glumio više nisu donosili očekivanu zaradu, pad popularnosti i honorara odrazio se i na njegov brak. Odnos za koji su oboje punih 27 godina tvrdili da je savršen počeo je da puca, pa nikoga nije iznenadilo kad su se 1996. razveli.

S gotovo 70 godina Mur je ostao sam i, kako priznaje, iskusio “najtužnije razdoblje u životu”. Nastojeći da ispuni prazninu koju je stvorio treći propali brak, okrenuo se humanitarnom radu. Svoj status ambasadora dobre volje Unicefa shvatio je vrlo ozbiljno i predano se posvetio pomaganju mališanima u najugroženijim delovima planete. Radeći za dobrobit dece Trećeg sveta upoznao je Kristinu Kiki Tolstrup, 11 godina mlađu Dankinju, koja je takođe bila izuzetno aktivna u raznim humanitarnim organizacijama. Posle kratkotrajnog poznanstva Mur je četvrti put izgovorio “da” 10. marta 2002. i preselio se u Švajcarsku.

No, na njegovu veliku žalost, humanitarni rad kojem se tako svesrdno posvetio sve je češće morao da prekida zbog krhkog zdravlja. Mur je, naime, oduvek bio sklon povredama i bolestima. Kao 40-godišnjak dvaput je operisao kamenje u bubrezima, 1993. karcinom prostate, a 2003, nakon što se onesvestio na pozornici tokom pozorišne predstave na Brodveju, ugrađen mu je pejsmejker.

Kao ambasador dobre volje Unicefa ser Rodžer Mur je proputovao ceo svet.

- Dovoljno sam star da shvatim svu mudrost stare jevrejske poslovice: “Ko spase jedan život, spasao je ceo svet”. A ja se nadam da sam kao ambasador Unicefa pomogao da se spase barem jedan život - govorio je.