Darko Tuševljaković: Entoni Burden je ostvario moj životni ideal

Pisac, ovogodišnji dobitnik Evropske nagrade za književnost koju dodeljuje Evropska komisija za kulturu, u intimnoj abecedi otkriva zašto je Istra magična zemlja, kako se lepo slažu džejmison i koka-kola i zbog čega smatra da je Entoni Burden ostvario njegov životni ideal

a Ajvar. Često se pitam postoji li namirnica koja mi ne bi dosadila čak ni kada bih bio osuđen da samo nju jedem zauvek.

b “Blade Runner”. Kod nas preveden kao “Istrebljivač”. Svačiji omiljeni film. Prvi put sam ga pogledao kao osnovac i ništa mi nije bilo jasno, ali atmosfera me je opčinila i zauvek zadržala u toj mračnoj viziji budućeg velegrada.

c Crnogorična šuma. Američki mislilac i esejista Henri Dejvid Toro povukao se na dve godine u kolibu, usred šume, pokraj jezera, i tamo napisao svoje ključno delo. Nikad ne odbacujem mogućnost da se tako nešto desi.

č Čitanje. Doživljavam tu aktivnost kao slobodnu, ali istovremeno mogu gotovo fizički da osetim kako me svaka pročitana reč dodatno naoružava za ono što planiram da napišem. Definicija spoja lepog i korisnog.

ć Ćićarija i Učka. Planinski venac kroz koji prolazi tunel. Kad s obale uđete u njega, sa druge strane izađete u Istru, magičnu zemlju vina i imele.

d Dijeta. Poput Garfilda, stalno bih da je držim, ali retko kad mi uspeva. Zahteva nešto što nemam, a počinje na isto slovo - disciplinu.

dž Džejmison. Obično dupli. Sa ledom i koka-kolom.

đ Đavo. Koji se krije u svima nama.

e Entoni Burden. Piše krimiće, putuje svetom i jede nezdravu hranu. Ima li šta bolje od toga?

f Fantastika i društvo njenih ljubitelja “Lazar Komarčić”. Tu sam pekao zanat i objavio prve priče.

g Gimnazija, pančevačka. Nosi ime Uroša Predića. Škola koja me je dobrim delom formirala i usmerila na put kojim se i danas krećem.

h Hevi metal. Muzika mladosti, mislio sam, samo što se pokazalo da taj zvuk teško napušta uši. Ima nečeg zaraznog u njemu. Majke, čuvajte decu.

i Irski pab u centru Beograda u koji izlazim godinama. Takoreći, druga kuća. Mnoge priče su tamo započete, a sve uvek tamo završe.

j Jadransko more. Mesto na kom sam odrastao, doslovce. Stoga mu se uvek vraćam, kad ne fizički, onda u mislima.

k Kasini, Nasina svemirska sonda koja je godinama kružila oko Saturna i njegovih satelita i slala nam prelepe fotografije. Ove godine završava svoju odiseju.

l “Leva ruka tame”. Jedna od meni najdražih knjiga. Ne samo zato što sam levoruk.

lj Ljubimac. Mačor Mićko.

m Marmajt, namaz koji mi je otkrila jedna Marija. Prave ga u Engleskoj, odakle je i jedan od omiljenih mi pisaca, M. Džon Harison.

n “Nostromo”. Filmski brod koji nosi sedam putnika, jednu mačku i jednog nezvanog gosta kroz svemir, u kom vas niko neće čuti kako vrištite.

nj Njujork, koji bih voleo da doživim jednog dana.

o Opušteno. Jedan od izraza koje ne volim. Čim to neko izgovori, ja počnem da se nerviram.

p Plivanje je jedina sportska aktivnost koju rado upražnjavam i koja ne može da mi dodija. Što se mene tiče, more uopšte ne mora da ima obalu.

r Rat. Ružna reč. Tri puta sam je preživeo i ne želim više da se srećem s njom.

s Sviranje. Kažu da svako za života treba da nauči neki jezik. Ja bih to proširio na instrumente. Ma koliko stereotipno zvučalo, muzika jeste univerzalni jezik.

š Šostakovič Dmitrij. Zato što je bio briljantan, uprkos diktatoru.

t Tastatura. Sastavni deo mene i osnovno sredstvo za rad. Integrisani dodatak bez kojeg nisam kompletna ličnost.

u UKL. Inicijali jedne od najvećih živih spisateljica, Ursule K. Le Gvin. Roman pod slovom “l” njeno je remek-delo.

v Vikipedija. Koliko je samo kafanskih prepirki razrešila i prijateljstava sačuvala.

z Zenica, mesto u kojem sam rođen. Industrijski grad prepun zelenila, koji seče reka Bosna. Istovremeno siv i šaren. Jedinstven krajolik.

ž Živci. Prava je umetnost sačuvati ih u današnje vreme.