Milica Todorović otkrila tajnu vitkosti, lepote i dugovečnosti Kubanki
29.03.2017 12:13
Popularna pevačica je mesec dana provela u zemlji iz svojih snova, na jedan dan iskusila život lokalnog stanovništva, provozala se u roze kadilaku, osetila dodir delfina i otkrila tajnu vitkosti, lepote i dugovečnosti Kubanki
Na Kubi sam bila pre pet godina, ali imala sam veliku želju da ponovo osetim čari ove prelepe ostrvske države u Karipskom moru. To je moja zemlja iz snova. Priroda je fantastična, a mnogo mi se dopada i narod, njihova kultura, mentalitet. Oduševljena sam energijom Kubanaca, time što su stalno nasmejani i uprkos siromaštvu i drugim problemima uvek vedrog duha. Sve rade uz igru i pesmu i nisu čuli za pojam stres. Stanovništvo je bukvalno “zarobljeno” u vremenu iz sredine prošlog veka, pogotovo u prestonici Havani, ali to ovaj grad samo čini dodatno posebnim.
Ove zime posetila sam Kubu sa sestrom Jovanom, koja mi je najbolji saputnik. Ostale smo tamo skoro mesec dana. Tri nedelje smo provele u Varaderu, ekskluzivnom letovalištu sa prelepim plažama smeštenom na poluostrvu Hikakos, oko 140 kilometara istočno od glavnog grada. U Havani, koja je sušta suprotnost Varaderu, boravile smo pet dana.
STVARAN ŽIVOT
Želja mi je bila da svaki dan iskoristim da doživim nešto novo, da mi boravak tamo bude aktivan. Turistima je u Varaderu na raspolaganju mnoštvo izletničkih aranžmana, i Jovana i ja smo bukvalno svaki dan negde išle.
JUTARNJI RITUAL
U Varaderu smo nakon ustajanja i doručka imale ritual odlaska do recepcije i kupovine internet kartice. Kubanci nemaju vajerles pa je bilo neophodno da nabavimo karticu po ceni dva pezosa iliti dva evra kako bi moja sestra, koja je zavisnik od društvenih mreža i portala, mogla da se zanima uz prvu jutarnju kafu. Šalu na stranu, internet nam je bio potreban prvenstveno zbog javljanja najbližima, ali i da budemo u toku sa dešavanjima. Nakon toga išle bismo na kupanje u moru ili bazenu, zavisno od raspoloženja. Uglavnom smo se družile sa ljudima koje smo tamo upoznale, većinom turistima. Igrale smo bilijar, stoni tenis, karte, malo se sunčale, onda bismo odlazile na ručak, a potom na neki kraći izlet.
U DRUŠTVU DELFINA
U ovom letovalištu turistima se, sem odmora u predivnom ambijentu i besprekornog smeštaja, nudi niz atrakcija koje vredi doživeti. Jedna od njih je plivanje sa delfinima. Dovoljno je da čovek uđe u vodu, uhvati se za njihovo peraje i oseti pravu čaroliju. Dodir tela delfina je takođe posebno iskustvo.
DOBAR PROVOD NA SVAKOM KORAKU
Uveče smo u Varaderu izlazile u kafiće u okviru rizorta, u kojima se pušta kubanska muzika ili je živa svirka, igrale smo i pevale do ranih jutarnjih časova. U Havani smo ostajale u hotelskom klubu jer smo se plašile da same idemo u grad, mada su nam drugi gosti rekli da je sasvim bezbedno. Tu smo plesale uz regeton i učile nove pesme. I ti izlasci su potvrdili koliko su Kubanci prijatni i neposredni. Vole da se druže, lako priđu devojci i pozovu je na đusku, salsu ili na koju čašu ruma. Naučila sam mnoštvo novih pokreta. Kod njih se sve radi uz muziku i ples. Uživaju da pevaju, igraju i zabavljaju turiste. Nemaju telefone, internet, a ni brige. Tamo čovek i ne mora da ode na neko posebno mesto da bi mu bilo veselo i zabavno.
ČE GEVARINA PORUKA
Obilazak Havane smo započele s Trga revolucije, kojim dominira spomenik- toranj sa osnovom u obliku petokrake visok 109 metara, podignut u čast narodnog heroja Hosea Martija. Preko puta njega je zgrada Ministarstva unutrašnjih poslova, koja je najfotografisanije mesto na trgu jer je na njoj mural sa Če Gevarim likom i čuvenim natpisom “Hasta la victoria siempre” (Zauvek do konačne pobede). Ovaj trg je bio omiljeno mesto Fidelu Kastru za držanje govora kada se tokom praznika obraćao svom narodu.
PIŠČEVA KUĆA
Na izlasku iz Havane na jednom uzvišenju nalazi se imanje na kome je kuća Ernesta Hemingveja, koja je tek pre petnaest godina otvorena za javnost. U njoj sve stoji onako kako je slavni pisac ostavio. Tu su njegove lične stvari, pisma, prazne flaše ruma, knjige, pisaća mašina, glave antilopa koje je ulovio na safarijima. Ispred je bazen u kome se kupala njegova velika ljubav Ava Gardner.
Posetile smo i kuću u kojoj je boravio Če Gevara, brojne građevine i muzeje, među kojima i čuveni Muzej revolucije smešten u grandioznoj predsedničkoj palati koju je diktator Fulgensio Batista podigao za sebe, i u kojoj je, kakva ironija, boravio veoma kratko. Ona je danas praktično muzej njegovog svrgavanja. Dvorište zdanja punog fotografija, odeće, originalnih dokumenata i oružja krasi brod “Granma”, u kojem su se Fidel Kastro i više od osamdeset njegovih ludo hrabrih saboraca 1956. vratili na Kubu iz Meksika.
U gradu oldtajmera, koji mogu da se vide na svakom koraku, iskoristila sam prilku da se provozam u roze kadilaku iz 1955!
VITKI I SREĆNI
Čovek ne može ni hleb da kupi u kubanskim prodavnicama - toliko su slabo snabdevene. Podsetilo me je to na doba sankcija kod nas, kada smo čekali u redu za šećer, mleko, ulje... Oni jedu samo pirinač i pasulj, o hlebu i ne razmišljaju, ali svi su vitki, zdravi, srećni i dugovečni. Meni se baš dopalo njihovo nacionalno jelo kongri, koje se pravi od crnog pasulja i pirinča, najčešće bez mesa, kao i voćka guava koju sam jela svaki dan. Zdrava je i ukusna, i toliko kalorična da menja najbolji koktel od tropskog voća. U klasičnu kupovinu nisam išla jer nema šta da se kupi, a nije me ni zanimalo. Na Kubu sam došla zbog ljudi, zemlje, atmosfere, a kući sam se vratila sa suvenirima za porodicu i prijatelje i srcem punim najlepših utisaka.
Komentari. (0)