Princeza Jelisaveta Karađorđević: Otac Pavle me je učio da prepoznam lepotu

Princeza Jelisaveta Karađorđević, osim što dostojanstveno predstavlja našu kraljevsku dinastiju, podjednako dobro vlada i svetom umetnosti.

Princezi je vizuelni momenat oduvek veoma bitan. Završila je istoriju umetnosti u Parizu, a ljubav prema slikarstvu nasledila je od oca, kneza Pavla, koji je obožavao da čita biografije slikara i proučava njihova dela.

Објава коју дели Gianmaria Jimmy Giannone (@g_jimmy_g) дана 11. Мар 2017. у 1:17 PST

– Oca je to oduvek zanimalo i mnogo je voleo da obilazi muzeje i galerije. Često smo odlazili zajedno i gledali slike, a zatim i nameštaj iz, recimo, sedamnaestog veka. Učio me je da prepoznam lepotu, stvorim dobar ukus, i da u muzejima gledam ono najbolje, najlepše i najvažnije. To mi je uvek bilo zanimljivo. Upoređivali smo slikarska škole, komentarisali koja je najbolja i ko su najinteresantniji umetnici. Meni su bliske italijanska, francuska i engleska škola. Najviše volim dela Pjera dela Frančeske, kao i Hijeronimusa Boša, a iz Engleske samo Vilijama Tarnera, čija su platna jako romantična. Francuski umetnici Žak-Luj David i Žan Ingres, koji su stvarali u doba Napoleona, bili su vrlo jednostavni, ali su pravili divne crteže. Od domaćih autora veoma volim Paju Jovanovića, koji je bio sjajan umetnik, kao i Nadeždu Petrović. Njih sam otkrila kasnije, kad sam se vratila da živim u Srbiji – ispričala je Jelisaveta svojevremeno u razgovoru za Gloriju.

Pored slikarstva veoma voli i muziku, i smatra da te dve umetnosti i te kako idu zajedno. Dok je pisala eseje na studijama, uvek je slušala Baha, koji joj je bio najveća inspiracija.

Princeza Jelisaveta Karađorđević i Hauard Oksenberg ,1965. Princess Elizabeth of Yugoslavia and Hauard Oxenberg, 1965 #history#antique#old#past #vintage #retro #vintagephoto #retrostock #oldphoto #photo #photography #blackandwhite #baw #blackandwhitephoto #tb #photooftheday#picoftheday#memories#backintheday#archive#before#time#past#srbija#royality#dinastija#karadjordjevic #nekad #istorija

Објава коју дели Beograd koga više nema (@beogradkogavisenema) дана 26. Феб 2017. у 12:36 PST

– Počela sam da crtam sa petnaest godina i tata je to veoma voleo. Insistirao je da sa time nastavim i kasnije, ali nisam. Imam utisak da mi tada to nije predstavljalo zadovoljstvo, jer da biste crtali, potrebno je da budete u posebnom raspoloženju, odnosno da ne budete negativni, što sa mnom nije bio slučaj. Važno mi je i koje je godišnje doba, leto ili zima, kakvo je svetlo.