Kristina Kovač: Dirljiva posveta majci "koja je zauvek zaspala"

Da poseduje neosporan muzički talenat, pevačica i kompozitorka Kristina Kovač, svima je poznato. A od pre nešto više od godinu dana, javnost je upoznata i sa njenim spisateljskim umećem.

Kristina, ćerka legendarnog Kornelija Bate Kovača i mlađa sestra podjednako uspešne i talentovane pevačice i kompozitorke Aleksandre, pre više od godinu dana je objavila roman pod nazivom "Drvo života".

U romanu, koji je prvenstveno ljubavna priča o dvoje ljudi koji su se nakon niza godina slučajno ponovo sreli, pevačica se dotiče i sukoba sa sestrom, o kojem se u medijima dosta pisalo.

Njen književni prvenac je ocenjen kao veoma hrabar, dirljiv, romantičan ali lišen svake patetike. Očigledno da je Kristina ovaj spisateljski talenat nasledila od pokojne majke, tekstopisca Spomenke Kovač, žene koja nam je podarile neke od najlepših stihova u muzici, poput onih u pesmama "Zlatni dan", "Ti si mi u krvi", "Ove noći jedna žena" i mnogih drugih...

Prerana smrt majke, koja je preminula pre deset godina od raka grlića materice, zauvek je promenila život ovoj talentovanoj muzičarki koja je nebrojeno puta istakla da joj je ona bila najveći oslonac u životu.

Na svom Fejsbuk profilu Kristina je svojoj majci, ali i svima koju su prerano ostali bez roditelja, posvetila dirljive stihove svoje pesme "Nikada", pesme za "sve mame koje su zaspale, i za ćerke koje su ostale iza njih".

Prvi put sad nema te
da mi suze obrišeš...
Uzima me sećanje,
odjednom sve miriše
na tvoje tople obraze...
Ta tvoja čuvena snaga
i sjaj kojim si živela,
svakoga ko te je znao
zauvek si dotakla, promenila...

Ja nikada te neću pustiti,
jer posle tvoje meke ljubavi,
niko mi nikad neće pružiti
čaroliju kojom zvala si se ti...
Nisam ni stigla da se zahvalim,
milion dobrih vesti podarim...
Šta će mi ovaj svet bez ljubavi?
Bez tebe zauvek ću plakati...
Obećavam da neću skliznuti...
Obećavam nikad te neću pustiti...

I da si samo imala nas,
to bi bilo dovoljno...
Jer kako si davala,
bila si umetnica,
a ja bih sve to ponovo...
Toliko godina ja sam
gledala osmeh taj,
pod grudima nosila te
i tako ponosila se, dobro znaj...

Ja nikada te neću pustiti,
jer posle tvoje meke ljubavi,
niko mi nikad neće pružiti
čaroliju kojom zvala si se ti...
Nisam ni stigla da se zahvalim,
milion dobrih vesti podarim...
Šta će mi ovaj svet bez ljubavi?
Bez tebe zauvek ću plakati...
Obećavam da neću skliznuti...
Obećavam nikad te neću pustiti...

Na današnji dan si me rodila
i ne mogu da se ne zapitam
da l' možda sada si tu?
Da l' posetiš me u snu?
Jer noćas sam te sanjala...
Još uvek naručje tvoje
za mene je jedini dom...
Vreme bih vratila,
jer nisam te zadnji put zagrlila...

Ja nikada te neću pustiti,
jer posle tvoje meke ljubavi,
niko mi nikad neće pružiti
čaroliju kojom zvala si se ti...
Nisam ni stigla da se zahvalim,
milion dobrih vesti podarim...
Šta će mi ovaj svet bez ljubavi?
Bez tebe zauvek ću plakati...
Obećavam da neću skliznuti...
Obećavam nikad te neću pustiti...