Pevačica Maja Odžaklijevska (64) odavno ne nastupa. Žena čija je muzika postala evergrin ponekad ode na neko televizijsko gostovanje ili se pojavi u javnosti kad treba da primi nagradu. Tad nevoljno zapeva, a onda se što pre vrati kući gde je posvećena odgajanju unuka, osmogodišnjeg Luke, kome je u petoj godini života dijagnostikovan autizam.
Maja Odžaklijevska: Najveća mi je želja da Luka progovori
- Iako sam prestala da pevam pre 15 godina, i danas me sporadično zovu na neke televizije da gostujem i obavezno traže da otpevam nešto. Nedavno sam bila u Skoplju gde mi je uručena nagrada za trajne muzičke vrednosti, namenjena muzičarima koji su na sceni duže od 40 godina, a ja sam tu 47, i morala sam da izvedem dve pesme. Nije mi se pevalo. Pevam od svoje četvrte godine, što znači da nastupam šezdeset godina. I kad sedim u nekom finom restoranu s prijateljima, pa neko od njih poželi da otpevam nešto, ustanem, otpevam i odem kući. Ukoliko me zamolite da kopam na njivi, ja ću doći, ali ako mi zatražite da pevam, otići ću kući.
Kad ste prvi put osetili da vam ne prija pevanje?
- Neposredno posle bombardovanja. I pre toga sam izgubila želju da radim, bilo mi je dosta estrade, tog sveta, nespavanja, putovanja, klackanja, presvlačenja po budžacima, loših uslova, još goreg tretmana. Nisam imala osećaj da me tretiraju kao čoveka.
I šta ste uradili pošto ste ostavili mikrofon?
- Primila sam prvu penziju i rekla kako ću radije da živim sa 33.000 dinara mesečno nego da se maltretiram za deset puta više uz osećaj ništavnosti. Ne iz nekog kompleksa veličine, već zato što sam se osećala kao čovek prema kome se ne odnose čovečno.
Da li vam ponekad nedostaju javni nastupi?
- Ne, iako je stati na scenu jedino zadovoljstvo pevačkog posla. I nije reč o manipulaciji publikom, već o samodopadanju. Kad dobijete aplauz, znate da ste uradili nešto dobro. To je najlepši momenat u našoj profesiji - sve pre toga je veoma naporno.
Jeste li se u nekom momentu svoje karijere osećali kao diva?
- Uvek se tako osećam kad sam na sceni. Privatno nikada. Mislim da mi je Bog dao glas, a da sve ostalo imam kao i drugi. Pamet, ruke, noge, sposobna sam koliko i ostali.
Šta biste radili da vas sad neko pozove da pevate za veliki novac?
- Rekla bih da neću.
Najnovije.
Zvezde.
