Milan Caci Mihailović: Naši ljudi u inostranstvu su željni da čuju srpske rečenice

Popularni pozorišni glumac imao je sreću da ga u norveškoj prestonici dočekaju lepo vreme i pune bašte restorana i kafića, a od svega što je video fascinirali su ga čuvena zgrada opere i park sa skulpturama Gustava Vigelanda, koga zovu ‘Gaudijem severa’

U glavni grad Norveške išao sam sa koleginicama Svetlanom-Cecom Bojković i Vesnom Čipčić, da tamo izvedemo “Ženske razgovore”. Predstava je dugovečna, 8. marta smo ušli u 35. godinu igranja sjajnih tekstova našeg čarobnjaka reči Duška Radovića. Kad smo počeli, on je bio živ i velikodušno nam je dao dozvolu, a aktuelan je i danas, za sve generacije, i mogu da ga igraju i mladi i veterani.

Aplauzi i ovacije

Gostovanja glumaca u inostranstvu su misionarski posao, naši ljudi željni su da čuju srpske rečenice, jer mnogi od njih tamo žive decenijama, često su im i deca tamo rođena i ne znaju naš jezik. U Oslu smo igrali u sali jedne srednje škole koja je veoma moderna, sva u staklu i metalu, i na prvi pogled pre podseća na neki hotel. Publika nas je dočekala velikim aplauzom a ispratila ovacijama. Druženje se nastavilo u jednom klubu gde smo zajedno s gledaocima otišli na sedeljku. Uz moderan džez, slušali smo i domaćina Željka Radića koji je svirao gitaru i pevao.

Munkov atelje

Imali smo sreće da je vreme tokom našeg boravka bilo lepo i sunčano, pa smo se potrudili da iskoristimo svaki slobodan trenutak da vidimo i obiđemo što više znamenitosti. Među prvima je bio park Vigeland, s brojnim delima vajara Gustava Vigelanda. Skulpture dece, žena i ljudi su fascinantne, imam utisak da iz njih izvire neka nežnost, u dodiru, pokretu, zagrljaju. Zaista su fenomenalne. Želeli smo da posetimo i Munkov muzej, ali pošto se renovira, bila je otvorena samo jedna prostorija. Jedan od naših domaćina, slikar Danilo Ivanović ispričao nam je da je godinama koristio jedan od Munkovih ateljea. Naime, slavni slikar je svom gradu ostavio čak 53 ateljea, kako bi ih koristili razni umetnici, a naš Danilo, koji živi i radi u norveškoj prestonici već decenijama, boravio je punih dvanaest godina u jednom od njih.

Ibzen

Oslo je čudna i šarmantna mešavina starog i novog, izgrađeni su čitavi blokovi novih zdanja. Svako od njih je pravo arhitektonsko remek-delo i sjajno se međusobno uklapaju. Očigledno se mnogo vodilo računa o tome da sve zajedno čini lepu vizuelnu celinu sa okruženjem. Gradsko jezgro datira iz desetog veka i dosta je očuvano. Naravno, uspeli smo da obiđemo i kraljevsku palatu i zgradu parlamenta, a poželeli smo da, makar spolja, vidimo i Nacionalni teatar, ispred kojeg se nalazi statua njihovog čuvenog dramskog pisca Henrika Ibzena. Tek kad staneš ispred te impozantne statue, spoznaš veličinu i snagu tog velikog umetnika.

Opera kao svemirski brod

Jedan od zaštitnih znakova grada je i zgrada Opere, koja je planirana više od veka a sagrađena tek pre nekoliko godina. Sva je u belom mermeru i staklu, basnoslovno je koštala, a mene je podsetila na svemirski brod koji se spustio na obalu mora i zapljuskuju ga talasi. Zaista je arhitektonsko čudo. Videli smo dosta sveta na ulicama, restorani i bašte su bili puni. Ljudi su nasmejani i spokojni, i moram priznati da je to za mene bilo vrlo prijatno. Bilo je tu i mnogo dece koja su, opremljena kacigama i štitnicima za kolena i ruke, vozila bicikle, rolere ili skejtbordove. Stariji u velikom broju trče, uzbrdo, nizbrdo, po ulicama, ili su na biciklima. Pitao sam koliko se ta fizička aktivnost odražava na godine i rekli su mi da imaju mnogo stogodišnjaka.

Oslo trivija

Svoj današnji naziv norveški glavni grad nosi tek od 1925. Do tada se zvao Kristijanija, po danskom kralju Kristijanu IV.

Ne propustiti

Na obližnjem poluostrvu Bigdo nalazi se pet muzeja, a jedan je Muzej vikinških brodova. U njemu su Oseberg, Goksad i Tuna, brodovi iz IX veka.