Tamara Dragičević: Roditeljstvo me je naučilo da uživam u trenutku

Pošto se vratila pozorištu i filmu samo šest meseci posle rođenja kćerke Staše, istaknuta glumica otkriva s kakvim iskušenjima se susrela tokom dosadašnjeg procesa odgajanja mezimice i zašto nije mogla da savlada emocije kad je ugledala partnera, takođe glumca Petra Benčinu

Sestrinski saveti: U ovom društvu Tamara Dragičević najviše uživa (foto)

Aktuelna pozorišna sezona bila je veoma uspešna za glumicu Tamaru Dragičević (29) koja se “daskama koje život znače” vratila ubrzo posle rođenja kćerke Staše. Iako nikad nije bila tremaroš pred izlazak na scenu, otkad je postala majka dobila je dodatno samopouzdanje i sigurnost prilikom izbora ne samo uloga nego i u svakodnevnim situacijama koje donosi život. Uz veliku podršku supruga Petra Benčine, mlada glumica intenzivno radi i uskoro je očekuje treća premijera u tekućoj pozorišnoj sezoni.

- Moj odnos i posvećenost glumi nisu se promenili otkako sam rodila Stašu. I dalje sa istim žarom, željom, energijom i trudom ulazim u svaki proces. Ono što se promenilo jeste moj pogled na svet. Osećam da su mi vidici širi i da lakše odvajam bitno od nebitnog. Otkada sam majka, kao da sam dobila izvesnu sigurnost. Nikada nisam imala tremu, ali i ono malo što bi se nekad javilo, sada je nestalo. Opuštenija sam i sigurnija u ono što radim. Verujem da je to zato što mi misli i energija više nisu usmereni samo na jednu stvar, nego su podeljeni. Kad je pažnja okrenuta samo ka jednom cilju, dolazi do zagušenja, preopterećenja. Danas se manje sekiram, teže me je iznervirati.

Tamara Dragičević otkriva zašto je odlučila da zamrzne ćerkine matične ćelije

Dok ste vi preko dana na probama, Staša je u vrtiću. Da li vam teško pada to što neko drugi brine o njoj kad imate obaveze?

- Ne. Taj trenutak odvajanja nije bio lak, ali ostala sam pri stavu da je za dete najzadravije da bude okruženo vršnjacima, da je to najbolje za pravilan razvoj. Naravno da mi je svašta prolazilo kroz glavu - da nije možda rano, ko je čuva kad to ne radim ja i slično, ali zaista mislim da je to za nju dobro.

Tamara Dragičević i Petar Benčina: Ljubav u Veneciji (foto)

Koja je najizazovnija situacija u roditeljstvu sa kojom ste se susreli dosad?

- Svaki dan koji provedem s njom je “najizazovnija” situacija pošto je još mala. Otkrila sam da me raduje svaka faza kroz koju prolazi, i drago mi je zbog toga. Roditelji često, kad bebe plaču jer imaju grčeve ili kad su nervozne zato što im rastu zubi, govore “ne brini, to će brzo proći”, nesvesni da to vreme zaista proleti i da nam posle bude krivo što je prošlo. Treba uživati u tome. Svaka Stašina faza je sad i nikad više. I kad izgovori prvu reč, i kad joj poraste prvi zub, i kad počne da puzi, i kad prohoda, i kad je ošišamo, i kad uradi nešto smešno. Roditeljstvo me je naučilo da uživam u trenutku.

Tamara Dragičević i Petar Benčina: Staša voli more (foto)

Na kojim vrednostima insistirate kad je njeno vaspitanje u pitanju?

- Ona polako od bebe postaje devojčica i verovatno je ključno da sad postavim čvrste temelje kad je vaspitanje u pitanju. Verujem da je svako dete drugačijeg karaktera i da svaki roditelj treba da osluškuje svoje. Trudim se da je posmatram što više i volela bih da je ne opteretim svojim stavovima, time kako ja zamišljam nešto. Ima mnogo literature na tu temu, valja čitati, raspitivati se kod drugih roditelja. Veoma je važno pozabaviti se tom tematikom.

Pored posla i brige oko Staše, koliko vremena imate samo za sebe?

- Iskreno, posle probe ili predstave jedva čekam da dođem kući i budem s njom. Malo vremena mogu da odvojim samo za sebe, ali ništa mi ne nedostaje. Uspevam da odem kod frizera, na kozmetički tretman, da vežbam, pročitam knjigu ili odgledam film. Kad nešto hoćete, uvek nađete vremena.

U poslednje vreme često putujete sa Petrom i Stašom. Kako izgledaju vaša putovanja?

Petar Benčina: Ponosan na svoje devojke (foto)

- Ona su beg od svakodnevnih obaveza, napetosti i načina života koji vodimo. Ne možete da ostanete imuni na raznorazne spoljašnje pritiske - na poslu, u saobraćaju, rokove, konstantno zvonjenje telefona. Kad idemo na putovanje, isključivo smo posvećeni jedni drugima. Prija mi kad ugasim telefon i nekoliko dana nisam dostupna. Uvek se odmaramo u prirodi ili nekom novom gradu, tako se najbrže regenerišemo za sve ono što nas čeka kad se vratimo u Beograd.