Ana Pendić Radoš: Bliski susret sa skalpelom
16.04.2018 13:15
Kako je godinama trpela intenzivne bolove, televizijska voditeljka je bez straha prihvatila sugestiju doktora da hitno operiše kičmu, a da je donela pravu odluku govori to što će uskoro ponovo moći da se vrati normalnom životu pored kćerke Sare i supruga Vojkana
Voditeljka TV Pink Ana Pendić Radoš (40) operisala je kičmu. Hitna intervencija usledila je pošto je primala injekcije koje joj uopšte nisu pomagale, potom uzimala analgetike koji su samo ublažavali bol i terapije za koje se na kraju ispostavilo da su bile pogrešne. Operacija je dobro protekla, Ana se sada oporavlja kod kuće, a najteže joj pada to što, po savetu lekara, mora potpuno da miruje tri nedelje.
- Prvi problemi javili su se pre tri godine, kada sam to lako rešila vežbama i izbegavanjem određenih položaja - otkriva voditeljka. - Pre dva meseca bol se vratio, bio je konstantan i veoma intenzivan. Posle prve magnetne rezonance preporučili su mi fizikalnu terapiju i vežbe, koje nisu dovele do poboljšanja, pa sam otišla kod kiropraktičara. Pošto mi ni on nije previše pomogao, prešla sam na drugu terapiju. Bol je posle nekog vremena oslabio, ali se nakon nekoliko dana vratio u tolikoj meri da sam morala da primam injekcije kako bih stala na noge. I onda je krenula agonija.
Ani je na kraju počela da trne leva noga, nije na nju mogla ni da stane i jednu noć provela je previjajući se od bolova.
- Sutradan sam uz pomoć tate jedva uspela da stignem do privatne klinike na Banovom brdu, gde su mi hitno naložili da uradim novu magnetnu rezonancu. Za to vreme pozvali su neurohirurga, koji je, pogledavši rezultate, rekao da sutradan moram na operaciju. Sigurno sam mogla to da izbegnem da sam odmah otišla kod fizijatra, da nisam trpela bol praveći se da će proći i da mi nije ništa. I to je osnovna greška koju svi pravimo. Bol nikada nije posledica nečega što vam se desilo pre dva dana, već znak da telo veoma dugo trpi. Osnovno je da ga ne ignorišete i da se ne ponašate u stilu nije mi ništa, popiću lek, mogu ja to, proći će i slično. Neće proći, postoji uzrok bola i treba lečiti njega, a ne posledicu. Ne čekajte da bolovi postanu nepodnošljivi, reagujte preventivno.
RECEPT ZA USTAJANJE
Voditeljka je operisana u Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i nema dovoljno reči da se zahvali doktorima i sestrama koji tamo rade.
- Iako imaju veoma loše uslove, zaposleni s mnogo predanosti i požrtvovanja rade sa teškim pacijentima i spasavaju ljudske živote. Posebnu zahvalnost dugujem doktoru Voji Nedeljkoviću, koji me je bukvalno vratio u život. U bolnici sam imala super tretman, možda i zbog toga što sam barem dvadeset godina mlađa od većine pacijenata.
Ana je ubrzo posle intervencije puštena na kućno lečenje. Mora da miruje bar tri-četiri nedelje, zavisno od toga kako se bude oporavljala.
- Posle toga, ako sve bude bilo u redu, počeću da vežbam, a na posao bi trebalo da se vratim otprilike mesec dana nakon operacije. Tada ću moći i ponovo da vozim auto, dok će neke aktivnosti morati da sačekaju još dva-tri meseca. Lekari savetuju da vežbe koje dobijete za oporavak radite minimum tri puta nedeljno, i to do kraja života, i onda nećete imati tegoba. Realnost je da svi prestanu da vežbaju čim se osete bolje, što je takođe jedna od grešaka, jer vam se onda problem stalno vraća. Savetuje se i uzimanje većih količina vitamina B, zatim da bilo kakav teret podižete iz čučnja, bez savijanja leđa, kao i da iz kreveta ustajete na obe noge.
Voditeljka je najviše strahovala kako će novonastalu situaciju prihvatiti njena četvorogodišnja kćerka Sara, jer se nikada do sada nisu razdvajale na duže vreme, posebno ne u ovakvim okolnostima.
- Herojski je sve izdržala, uz pomoć tate Vojkana i porodice. Svi se svesrdno trude da je dodatno animiraju. Najgore je bilo kad sam tek izašla iz bolnice, često je dolazila do kreveta, jako bi me zagrlila bez reči i sklupčala se pored mene. Sada mi teško pada što ne mogu da se igram s njom onako kako je navikla, jer smo nas dve stalno u pokretu, uz mnogo smeha i golicanja. Igramo se svega što može u krevetu, mnogo čitamo i razgovaramo. Inače sam osoba kojoj nikada nije dosadno. Čitam po ceo dan, listam časopise, gledam serije i filmove, odmaram se, smišljam kako da zabavim Saru iz ove pozicije i čekam je da dođe iz vrtića. Suprug Vojkan i moja porodica se veoma trude da organizuju sve ono što sam ja radila: održavaju kuću, odlaze u nabavke i po Saru u vrtić, vode je na rođendane i u šetnje Kalemegdanom.