Alkohol, neverstva, boemski život: Princeza Margaret - buntovnica iz kraljevske porodice

Nova biografija mlađe sestre kraljice Elizabete, koja se zbog krutih dvorskih pravila nije udala za muškarca svog života, opisuje je kao ženu koja je volela piće, družila se s boemima i umetnicima, i nije ostajala dužna nevernom mužu

Britanska princeza Margaret, sestra kraljice Elizabete, bila je sklona piću i skandalima, do te mere da je jednom priznala kako se često ujutro, zapravo bliže podnevu, budila u panici jer je tako živo sanjala da je noć ranije počinila neki strašni prekršaj koji će ukaljati ugled kraljevske porodice. Tada bi smesta telefonirala sestri kraljici samo da čuje njeno prijateljsko “halo” i uveri se da nije u nemilosti, piše autor Krejg Braun u novoj knjizi o princezi pod naslovom “Ma’am Darling”. Ta nekonvencionalna biografija, sastavljena od 99 poglavlja, nemilosrdno secira Margaret kroz pikantne anegdote u kojima se pojavljuje niz poznatih imena iz umetničkog sveta i visokog društva, a princeza se u svima njima ponaša neopisivo arogantno i nepristojno; Braun je opisuje kao “najnaporniju gošću na svetu”.

Visoka samo 153 cm, senzualnih oblina i zanosnih očiju, Margaret se isticala elegancijom i lepotom, ali bila je i zahtevna, sitničava i nepredvidiva, naročito kad bi previše popila. S jedne strane je odavala utisak da je sputava dvorska stega i da priželjkuje slobodan, gotovo boemski život - premda su navodni “boemi” s kojima se družila uglavnom bili etablirani i dobrostojeći umetnici poput pisca Gora Vidala, dramatičara Noela Kauarda i fotografa Sesila Bitona. S druge strane, kraljevske povlastice su joj godile - i često je znala da zloupotrebljava svoj položaj. Pravila nalažu da niko za stolom ne sme da jede nakon što princeza završi obrok, pa je Margaret zlobno znala na brzinu da pojede posluženu večeru kako bi zvanice ostale gladne. Isto tako, niko nije smeo da napusti društvo pre nego što ona ode, a princeza bi namerno sedela do četiri ujutro dok su svi ostali zevali i borili se sa snom. Supruga britanskog ambasadora u Parizu zapisala je u dnevnik: “Margaret jasno daje do znanja da je princeza od glave do pete, ali istovremeno smatra da ne treba da se pridržava pravila koja su joj dosadna ili naporna, kao, recimo, da se pristojno ophodi s ljudima”.

Princeza je zaista znala da pređe sve granice pristojnosti. Jednom, kad ju je domaćin podsetio da ona treba da otvori ples, Margaret mu je odbrusila:

- Hoću, ali ne s vama!

Za stolom na večeri u restoranu glumac Derek Džejkobi hteo je da joj pripali cigaretu, ali ona mu je istrgla upaljač iz ruke i dodala ga nekom drugom, uz reči:

- Nećete mi vi pripaljivati cigarete, tako bliski ipak nismo!

Kad je drugom prilikom pisac Kit Voterhaus posegnuo za pepeljarom da joj je doda, princeza, koja je pušila kao dimnjak, istresla mu je pepeo na dlan, a trudnici koja je htela da sedne odbrusila je:

- Niko ne seda dok pripadnici kraljevske porodice stoje!

Kad se Margaret rodila, 21. avgusta 1930, taj radosni događaj pozdravila su zvona Katedrale Svetog Pavla i Vestminsterske opatije kao i 41 plotun Kraljevske konjičke artiljerije. Detinjstvo su ona i njena starija sestra Elizabeta provele bezbrižno, uz konje, pse i dadilje, ali onda je Edvard VIII abdicirao, njihov otac postao je kralj Džordž VI, a Elizabeta prestolonaslednica. Vest je 10. decembra 1936. doneo sluga.

- Znači li to da moraš biti sledeća kraljica? - pitala je šestogodišnja Margaret, uvek nestašna i svojeglava.

- Da, jednog dana - odgovorila je poslušnija Elizabeta, na šta joj je Margaret sažaljivo rekla:

- Jadnice.

Možda je isprva sažaljevala stariju sestru, ali posle, kad je Elizabeta krunisana, našla se u nezahvalnom položaju. Dok je kraljica obavljala ozbiljne vladarske dužnosti, Margareti su zapala presecanja vrpci na nevažnim otvaranjima i slični sporedni događaji. I to je radila nevoljno, vređajući pritom sve oko sebe. Kad su je jednom domaćini ponudili piletinom u sosu, ispalila je:

- Ovo izgleda kao bljuvotina!

Možda bi sve bilo drugačije da se udala za Pitera Taunsenda, 15 godina starijeg naočitog oficira i ratnog heroja, u kojeg se zaljubila kad joj je bilo samo 17 godina. No, on je bio oženjen i otac sinova koji su bili gotovo njeni vršnjaci. Čak i nakon što se razveo Elizabeta II nije sestri dala dopuštenje da se uda iako je ispitivanje javnosti pokazalo da 59 posto ispitanika podržava brak, pa je par definitivno raskinuo 1955.

Naravno, Margaret je mogla da se odrekne titule veličanstva i svega što ona nosi i mirno se uda za Taunsenda, ali što svojom voljom, što pod pritiskom dvora i politike, umesto ljubavi izabrala je kraljevske povlastice i redovnu apanažu. U očima dela javnosti zbog toga je izgledala kao žrtva okrutnog establišmenta, pa je grupa umetnika u novinama objavila pismo podrške princezi, sa objašnjenjem da joj je palata ograničila lične slobode, što “otkriva prave razmere britanskog licemerja”.

Margaret se pak posvetila životu ispunjenom dokolicom i zabavama, sa “zahtevnim rasporedom pušenja i pića”, kako je to provokativno opisao Braun. Spavala je do 11, doručkovala u krevetu, često ručala s Kraljicom Majkom i svake večeri s društvom obilazila pozorišta, restorane i noćne klubove, obavezno s muštiklom u ustima i čašom pića u ruci, odevena najčešće u Diorove haljine. Navodno je, kao što je prikazano u seriji “The Crown”, od svoje dvorske dame Elizabet Kevendiš zatražila da je upoznaje sa svima, osim s muškarcima koji “uzgajaju konje, poseduju zemlju ili poznaju moju majku”.

Fotograf Entoni Armstrong-Džouns, kojeg su svi zvali Toni, spretno se kretao i u umetničkim krugovima i u otmenom društvu, i odgovarao je tom opisu. Počeli su intenzivno da se druže. Toni je bio nizak, malo šepav na jednu nogu zbog dečje paralize koju je preležao u detinjstvu, ali zračio je seksepilom, uvek u uskim farmerkama i crnim džemperima. I zavodio je koga je stigao.

- Ako se mrda, njegovo je - govorilo se tad za mladog fotografa u čiji su studio zalazili i muškarci i žene.

Možda bi sve ostalo na tajnim sastancima u studiju, gde je princeza dolazila kose skrivene maramom, ili vožnjama na njegovoj vespi, da se Taunsend nije oženio 19-godišnjom Belgijankom kojoj je bilo samo 14 godina kad su se upoznali. Dan nakon što je to saznala Margaret je pristala da se uda za Tonija.

Javnost je bila zapanjena, a oni upućeni, i u njegovom i u njenom krugu, smatrali su da je to katastrofalna odluka. Tonijev prijatelj Piter Sonders rekao mu je:

- Ti ljudi nisu za tebe. Sažvakaće te i ispljunuti.

Margaretina bliska prijateljica upozorila ju je da “nećeš uvek znati gde je on, a on to uglavnom neće želeti da ti kaže”, a dramski pisac Noel Kauard dao je svoje viđenje o čemu se tu radi: “Seks, seks i seks”.

Sva ta upozorenja nisu bila bez osnova. Toni je tokom cele njihove veze i dalje primao povorke devojaka u svom studiju, a vikende je često provodio kod bračnog para Džeremija i Kamile Fraj, s kojima je bio ne samo prijatelj nego i partner u seksu utroje začinjenom alkoholom i drogama. Ta razuzdanost najavljivala je nove seksualne slobode šezdesetih, ali i probleme koji će pratiti njega i Margaret.

No, Kraljici Majci Toni se sviđao i često ga je pozivala na ručak, a prihvatili su ga i Elizabeta i princ Filip, pa je u maju 1960. priređeno raskošno venčanje, prvo na britanskom dvoru koje je prenosila televizija. Mlada je nosila venčanicu koju joj je, kao i njenoj sestri, dizajnirao Norman Hartnel, ali skrojenu uglavnom prema Tonijevim zamislima, sašivenu od 30 metara organdina i tila, no bez suvišnih ukrasa kako ne bi “progutala” sitnu princezinu figuru. Časopis Life opisao ju je kao najjednostavniju kraljevsku venčanicu u istoriji.

Mladoženji je kumovao ugledni neurolog Rodžer Gilijat; oba prijatelja koja je hteo za kumove, Džeremi Fraj i Džeremi Torp, otpala su zbog reputacije ukaljane glasinama o homoseksualnim sklonostima.

Javnosti je, međutim, sasvim promaklo da je, nedugo nakon što su se mladenci ukrcali na jahtu “Britannia” koja ih je odvela na medeni mesec na Karipska ostrva, Kamila Fraj rodila devojčicu za koju je posle analizom DNK utvrđeno da je Tonijeva biološka kćerka - prvo od nekoliko vanbračne dece koje je razuzdani fotograf nanizao kroz godine braka i kasnije.

No, ni njemu nije bilo lako: u službenim prilikama morao je da ide nekoliko koraka iza supruge, a iako mu je kraljica dodelila titulu lorda Snoudona, posluga u palati doživljavala ga je kao uljeza i pretvarala se da ga nema. Ispočetka se tome smejao zajedno s Margaret i šarolikim društvom koje ga je pozivalo na intimne večere - kao što su glumac Piter Selers i njegova žena Brit Ekland, komičar Dadli Mur, pesnik Džon Bečeman i pevačica Klio Lejn.

Na svet su došla i deca: 1961. Dejvid, koji danas izrađuje skupoceno pokućstvo i kaže da ga je toj veštini podučio otac, potom tri godine mlađa Sara, koja je takođe nasledila očev talenat i postala slikarka. Otac ih je navodno nežno voleo, ali retko viđao, dok je majka zahtevala da je u javnosti zovu princeza Margaret, nikako mama.

No, s vremenom je Toni sve više vremena provodio van kuće, na fotografskim zadacima, često u pratnji pomoćnica ili bivših ljubavnica, pa je Margaret krenula da mu se sveti upuštajući se u više ili manje neobavezni seks s drugim muškarcima. Spavala je s njegovim prijateljem, vinarom Entonijem Bartonom, i s popularnim pijanistom Robinom Daglas-Houmom, koji se ubio tri meseca nakon što ga je ostavila. Toni se pak upuštao u sve ozbiljnije afere i brak je počeo da se raspada u sve žešćim javnim sukobima koje je princeza izazivala pod dejstvom alkohola. A ni suprug joj nije ostajao dužan.

- Začepi da čujem nekog pametnog kako govori - rekao joj je na jednoj večeri pred svima, a drugom prilikom joj je ostavio poruku: “Izgledaš mi kao manikirka Jevrejka!”

Na zabavama bi natočio piće svima osim njoj, a kad bi se negde vozili, namerno bi otvarao prozor automobila da joj vetar pokvari frizuru. Ona sama nije mogla da sedne za volan jer nikad nije naučila da vozi, kao što nikad nije savladala rukovanje veš-mašinom. On joj je govorio da je mrzi na sto načina, i pritom sadistički pokušavao da je uveri da je luda. U svakom slučaju, uspeo je da je natera da ode kod psihijatra.

Kad su tabloidi objavili fotografiju Margaret i njenog ljubavnika Rodija Levelina, koji je sa svojih 25 godina bio čak 18 godina mlađi od nje, kako se zabavljaju na plaži na Mistiku, on u tesnim kupaćim gaćicama s printom britanske zastave, braku je 1978. došao kraj. Levelin je posle snimio ploču koja se prodala u tačno 13 primeraka, a Margaret je nastavila da se upušta u veze, neke potpuno neprimerene, poput one s Džonom Bindonom, nasilnikom usko povezanim s londonskim podzemljem, čija je najveća vrlina bila što je na penis u erekciji mogao da obesi pet krigli piva, ili sa glumcem Piterom Selersom.

Koliko je još bilo muškaraca u njenom životu možda se nikad neće saznati jer je u starosti spalila svu svoju intimnu korespondenciju. I dalje se kretala u društvu aristokrata i slavnih ljudi koji su se otimali da budu viđeni s njom, ali su je iza leđa ismevali. Spisateljica Nensi Mitford opisala ju je kao “ježa prekrivenog belim radama”, pisac Kristofer Išervud izjavio je da je “obična prostakuša”, torijevski političar Alan Klark otrovno ju je opisao kao “debelu, ružnu, patuljastu pohotnicu odvratno neukusnog ponašanja”, a fotograf Sesil Biton rekao je za nju da je “vulgarna, jadna patuljčica” kojoj je pod stare dane “put poprimila boju prljavog negližea od ružičastog satena”.

Ubrzo je Margaret pala u nemilost medija i nacije. Nekad lepa mlada žena, kojoj je njena titula princeze davala i romantičnu posebnost i neku tragičnu notu, pretvorila se u otužnu, smešnu figuru. Ona je za to imala objašnjenje i ponudila ga je svom prijatelju, piscu Vidalu.

- To je neizbežno. Kad je jedna od dveju sestara kraljica i mora biti izvor časti i svega što je dobro, ona druga mora biti predmet najmaštovitije zlobe, zla sestra - rekla je Margaret, koja je doživela nekoliko moždanih udara i starost provela u invalidskim kolicima, gotovo slepa.

Umrla je 2002. u 71. godini, pre nego što su nastupile promene koje su omogućile jednom njenom rođaku da se oženi građankom, a drugom da najavi brak s razvedenom Amerikankom.