Nostalgična Nina Seničar: Nedostaje mi Dunav, salaši i mamina kuhinja
24.03.2018 19:38
Foto:
Posle uloga u velikim holivudskim filmovima u kojima je sarađivala, pored ostalih, sa Čarlijem Hanamom i Mirom Sorvino, lepa srpska glumica, manekenka i voditeljka namerava da nastavi da živi u Los Anđelesu i da se bavi humanitarnim radom
Iako ima tri paralelne karijere, glumačku, voditeljsku i manekensku, Nina Seničar (32) ne ljuti se kada je prepoznaju samo kao zvezdu modelinga jer smatra da su sve tri profesije blisko povezane i da svaka ima zadatak da prenese emociju, ali u različitoj formi. Zbog skromnosti ne želi da insistira na priči o holivudskoj karijeri, ali treba istaći da je samo u poslednjih godinu-dve sarađivala sa svetskim zvezdama poput Čarlija Hanama u “Papillonu”, Čeda Nelsona i Erika Robertsa u “The Downside of Bliss” i Mire Sorvino u “Doeu”. U šou-programima “Tvoje lice zvuči poznato” i “Ja volim Srbiju” odlično se snašla u ulozi voditeljke, a zahvaljujući atraktivnom izgledu uspela je da izmami uzdahe muške publike pa čak i nekih kolega.
- Kada se kamere uključe, imam pozitivnu, adrenalinsku tremu koju obožavam. Na snimanjima sam uvek kompletno sređena i baš zbog toga u privatnom životu izbegavam tešku šminku, frizure i štikle.
Nina Seničar: Lepota treba da bude prilog, a ne glavno jelo
Poslednjih godina živite u Los Anđelesu. Kako izgleda vaš život tamo?
- Najveća prednost Los Anđelesa je sunčano i toplo vreme tokom cele godine, tako da slobodne trenutke uvek provodim napolju, na svežem vazduhu. Kada ne radim, uživam u društvu prijatelja, vežbam, čitam. Kada radim, onda sam sto odsto koncentrisana na posao, potpuno nestanem i retko kome se javljam na telefon.
Da li vam često nedostaju prijatelji?
- Mana stalnih putovanja je što vam neko konstantno nedostaje. Moji prijatelji su rasuti po celom svetu i samim tim se ređe viđamo, ali to ne umanjuje vrednost i jačinu našeg prijateljstva.
Nina Seničar: Dečko me je naučio da kuvam, ali i kako da budem strpljiva
Kada pomislite na Srbiju, vaš rodni grad Novi Sad, šta vam najviše nedostaje?
- Porodica, prijatelji, Dunav, dobre pozorišne predstave, salaši, mamina kuhinja. Prošle godine sam imala priliku da zbog posla provedem više od tri meseca u Srbiji, tako da sam zaista uživala u stvarima koje mi inače nedostaju.
Sećate li se svog prvog odlaska u bioskop? Kada ste tačno odlučili da ćete se baviti glumom?
- Ne pamtim prvi odlazak u bioskop, ali se sećam prvog odlaska u pozorište. Bila sam baš mala, mama me je odvela u Pozorište mladih u Novom Sadu na neku lutkarsku predstavu. I dan-danas mi je najslađe da odem s mamom u pozorište. Bilo je više momenata kada sam pomislila da je gluma nešto čime zaista želim da se bavim, ali za konačnu odluku je bila presudna moja profesorka glume u Njujorku Suzan Batson.
U filmu Dragana Pešikana “Prokleti pas”, koji je dobio pozitivne kritike domaće publike, tumačite glavnu ulogu. Kako je izgledalo snimanje i saradnja s kolegama, imajući na umu da ste, što ste ranije istakli, bili oduševljeni pričom već na prvom čitanju scenarija?
- Jesam, bila je to ljubav na prvo čitanje. Imala sam priliku da radim sa divnim timom ljudi i drago mi je kada čujem da se ta dobra atmosfera sa seta prenela na gledaoce. Ovog meseca “Prokleti pas” će biti prikazan u oficijelnoj konkurenciji Filmskog festivala na Floridi i veoma me zanima kako će američka publika reagovati na njega.
Godinama ste živeli i gradili karijeru u Italiji. Koliko vam je to što tečno govorite italijanski pomoglo u Holivudu?
- Poznavanje bilo kog stranog jezika je veliki plus. Nažalost, češće mi se dešava da me zovu na audicije za uloge Italijanki nego za Srpkinje, zato što ima mnogo manje scenarija u kojima postoje likovi s naših prostora. I dalje nas uglavnom povezuju s ratom, ali na nama je da se borimo protiv stereotipa, da našom kulturom, odnosno romanima, predstavama i filmovima, ispričamo drugačije priče i predstavimo Srbiju u drugačijem svetlu.
Radite li na nekim novim projektima, kakvi su vam dalji poslovni planovi?
- Pripremamo se za premijeru predstave “Pogledi” u Beogradu krajem marta. Radim i na jednoj seriji u Srbiji i na još jednom projektu u Italiji. Uglavnom ću tokom proleća biti u Evropi i radujem se tome.
U decembru ste sa organizacijom IRC (International Rescue Committee) posetili izbegličke kampove širom Srbije kao i objekte Fondacije “Vlade Divac”. Koji je vaš sledeći humanitarni projekat?
- Trenutno s jednom poznatom kompanijom sportske opreme organizujem donaciju patika za nezbrinutu decu i planiram put u Afriku sa organizacijom International Medical Corps. Humanitarni rad je nešto čime bih želela da se bavim do kraja života.
Najnovije.
Zvezde.
