Operska diva pevala je u fantastičnoj novoj zgradi Opere u glavnom gradu prijateljske mediteranske države, želela je da poseti kazbu ali je morala da odustane od te ideje, a za gastronomski specijalitet tažin vežu je najlepše uspomene
Imala sam čast da nedavno nastupim u Alžiru, odnosno u njihovom glavnom gradu Alžiru, kao i u Oranu. Na poziv alžirskog ministra kulture Azedina Nihubija, a uz podršku srpskog Ministarstva kulture, održala sam, u pratnji profesora Nikole Rackova i specijalnog gosta, baritona Olivera Njega, gala koncert u Alžirskoj operi. Prestonica je pre osam meseci dobila velelepno novo zdanje Opere, donaciju Kineza, s najnovijim dostignućima tehnike, salom sa 1.400 mesta, predivnim fontanama. Pomislila sam da bi bilo lepo kad bismo i mi tako nešto dobili na poklon.
Opasnost
Grad Alžir ima stari i novi deo, a bila nam je velika želja da posetimo kazbu, jezgro grada odakle se on zapravo širio, s malim i uskim ulicama u kojima sada žive najsiromašniji, ali i najtvrdokorniji vernici, koji su veoma nepoverljivi i oprezni prema strancima. Žitelji kazbe su nekomunikativni, zatvoreni i ne baš prijateljski nastrojeni, bez obzira na to odakle dolazite. Kao umetnici koji nemaju zazora i straha, u želji da vidimo i to, insistirali smo da nas vodič odvede tamo, a on je pokušavao na fini način da nas odgovori od te ideje. Mi smo nastavili da skandiramo “kazba, kazba” kao mala deca, pa nas je na kraju poveo do jednog od ulaza gde je on porazgovarao s jednim od lokalaca, koji je ipak savetovao da ne ulazimo. Zanimalo nas je zbog čega ti ljudi zaziru od stranaca, jer smo hteli samo da se prošetamo i pogledamo kako izgleda, a on nam je objasnio da je previše opasno. Muški deo ekipe je prelomio da ipak ne idemo, te mi se nije ispunila želja da vidim najstariji deo grada.
Gaf
Alžirska kuhinja je veoma ukusna i raznovrsna, jedan od specijaliteta je čorba s mešavinom raznog povrća. U hotelu gde smo bili smešteni imali smo izbor najfinijih jela, a posebno su nas oduševila ona koja smo degustirali u restoranu gde nam je domaćin bio ministar kulture. Pre svega tažin sa četiri vrste mesa, serviran u tradicionalnoj posudi s poklopcem, koja podseća na naše tavče. Imala sam i mali gaf. Ministru sam donela na poklon posebno upakovan ratluk, ajvar i rakiju u čokanjčetu, ne znajući da, kako sam kasnije saznala, muslimanski vernici ne samo da ne probaju nego i ne smeju rukom da pipnu alkohol, jer ako to učine, treba da izgovore izuzetno mnogo molitvi kako bi se oprali od tog strašnog poroka.
Prijateljstvo
Tokom našeg boravka održana je i komemoracija Stevanu Labudoviću, novinaru, fotografu i kamermanu koji je bio prvi izveštač koji je donosio vesti o tome šta se dešavalo tokom alžirskog rata za oslobođenje od Francuske. Bio je nosilac najviših alžirskih odlikovanja, o njemu deca uče u školi i njegovo ime tamo otvara sva vrata. Sudbinski se dogodilo da je Stevan preminuo nekoliko dana pred moj odlazak u tu zemlju. Možda je to bio znak da sad ja treba da preuzmem palicu i da dalje nosim i širim to prijateljstvo, koje treba da se iskaže kroz kulturu, odnosno umetnost. Postala sam iskreni obožavalac i veliki prijatelj Alžira, a tamošnje Društvo srpsko-alžirskog prijateljstva ubuduće će nositi ime Stevana Labudovića.
Alžir trivija
Nabolji kafe-restoran izvorne hrane je ‘Timlilith’, nalazi se u poslovnom delu grada Alžira, a drži ga Tarik čija je majka Srpkinja pa on odlično govori srpski jezik.
Ne propustiti
Piće broj 1 u ovoj zemlji je prezaslađeni penušavi čaj od mente. Odlično prija na vrućini, osvežava i daje energiju.
Najnovije.
Zvezde.
