Marija Perović i Predrag Bjelac: Sasvim neobična ljubavna priča

Rediteljka i glumac su se sreli pre pet godina na filmskom festivalu u Herceg Novom gde je on promovisao film u kom je igrao a čiji je autor njegov drug sa fakulteta koji je otac njene kćerke, i od tog trenutka se nisu razdvajali, a sada su prvi put zajedno i radili, na seriji ‘Grudi’

Ako su dvoje suđeni jedno drugome, ceo univerzum se “uroti” da se sretnu, ukratko bi se opisao ljubavni slučaj rediteljke Marije Perović (44) i glumca Predraga-Peđe Bjelca (55). Sreli su se 2012. u Herceg Novom gde je on gostovao sa filmom “As pik - loša sudbina” a ona bila pratnja kćerki Sari (22) i njenim drugaricama koje su žarko želele da upoznaju čarobnjaka Karkarofa iz filmske sage o Hariju Poteru, kog je igrao Bjelac. “As pik - loša sudbina” režirao je Draško Đurović, koji je bivši Marijin životni partner i Sarin otac i Peđin kolega sa fakulteta. Predrag iz prvog braka ima devetogodišnje bliznakinje Unu i Taru. Spojeni spletom okolnosti, Marija i Peđa su na Kanli-kuli zajedno gledali filmove i otpočeli romansu. Nedavno su prvi put zajedno sarađivali. On je jedan od junaka serije “Grudi” koju je ona režirala. Odnosno, prvi put u životu dobio je ulogu preko kreveta, kako u šali sam kaže.

Peđa: Samo ću reći da mi je žao što se nismo upoznali bar petnaest godina ranije.

Marija: Ne mislim da se život dešava onda kad ga živimo, više sam okrenuta budućnosti nego prošlosti, ali u ovom smislu moram se složiti sa Peđom, jer bi neke stvari bile jednostavnije. Makar u mom životu.

Predrag Bjelac – svetska zvezda: Kolekcionar dobrih uloga i malih automobila

Koje su prednosti i mane kad dvoje umetnika živi pod istim krovom?

Peđa: Nismo konkurencija, možemo da se dopunjujemo i to je dobro. Zaprepasti me kad čujem da se svađaju glumac i glumica koji su u vezi. To mi je nepojmljivo jer ni oni, takođe, ne mogu da konkurišu jedno drugome, ali desi se ta neka ljubomora. Nas dvoje se međusobno podržavamo, čak očekujem da više Marija pomogne meni pošto je deo njene struke da dobro poznaje glumca.

Marija: Peđa je malo strpljiviji, ako pričamo o deljenju prostora, ja sam malo odsutnija. Ja sam spavalica, Peđa se ranije budi, mada smo sada ušli u obrnuti ritam.

Uz umetnike ide doza “kreativnog ludila”, kako se vi nosite s vašim?

Marija: Da se ne lažemo, nekad se preklope u negativnom smislu, ali obično funkcionišu u pozitivnom.

Ko je veći optimista?

Peđa: Marija. Isključivo ona, ja sam depresivac.

Marija: Različiti smo po temperamentu, ali imamo mnogo toga zajedničkog, pre svega odnos prema etici, ma koliko to danas ne bilo popularno. Zajednička su nam i kulturološka, civilizacijska iskustva, prijatelji iz prethodnih života. Ali, ja sam ta koja planira, čak ponekad i davi, jer smatram da za svaki problem postoji rešenje. Peđa je analitičniji, on manje srlja, tako da kad prođu turbulnecije, lepo se dopunjavamo, iako nije uvek lako sve to prevazići.

Šta sve volite zajedno da radite?

Marija: Oboje uživamo na moru, gde, što je meni vrhunac ljubavi, možemo da se razumemo ćuteći, da ne pričamo mnogo već da svako čita svoju knjigu. Volimo i filmove, samo što sam ja staromodna pa ih gledam na velikom platnu i posmatram kao društveni događaj. Ako posle projekcije imamo različite impresije, obično nemam strpljenja da slušam ono što Peđa govori, a kad ipak čujem, shvatim da slično gledamo i na film. I kad je reč o muzici ukus nam je sličan, to je već neka ekletika i to ide i s godinama. Peđi prvo nije predstavljalo zadovoljstvo da provodi vreme u kuhinji, nije ni meni naročito, ali umemo ponešto zajednički da skuvamo. Skromni su to recepti, nije nikakvo ludilo od hrane, ali i tu smo kompatibilni.

Marija, upravo ste završili seriju “Grudi”. Kakvu ste ulogu namenili Peđi?

Marija: To je bilo dosta neobično jer sam ja, koja sam dosta komunikativna, bila prilično stidljiva, što on nije shvatio na pravi način u indikacijama prema njemu. Zapravo, bila sam veoma škrta kad je trebalo da ga pohvalim. Da li je to zbog crnogorskog mentaliteta po kojem nikad ne hvališ svoje kako se drugi ne bi osetili zanemarenim, ne znam. A Peđa, koji je mogao da bira ulogu, budući da je skroman i realan, odabrao je onu koja mu je pre svega odgovarala po godinama. Tumači stranca, i meni je zbog toga drago jer engleski govori kao maternji, što on ne voli da potencira. U svakom slučaju, od uloge koja nije bila toliko šarmantno napisana napravio je mnogo, dao joj je dodatni sadržaj. Sad sam ovo izgovorila javno i nadam se da neće više imati opaski na moju, uslovno rečeno, strogost ili nedostatak komplimenata.

Peđa, da li je vama to što ste radili sa Marijom predstavljalo otežavajuću okolnost?

Peđa: Nimalo. Plašio se jesam, pošto se za svih ovih pet godina nikad nismo profesionalno sreli, ali vrlo brzo me je razuverila. Ne samo ja, svi glumci su je hvalili da je mudra ali nenametljiva, nije nas opterećivala, pustila nas je da radimo a sve vreme je bdela nad tim.

Marija: Imala sam sreću da sam imala dobre i spremne glumce. Da oni nisu bili takvi, ja ne bih bila toliko nenametljiva. Osim Peđe, tu su Vojin Ćetković, Mira Banjac, Nada Šargin, Marija Škaričić, Dubravka Drakić. Svi su dolazili pripremljeni na set, tako da se tu radilo samo o nekim nijansama u vođenju likova. Uživala sam u radu sa svima njima.