Intimno putovanje Mire Banjac: Mojih prvih 90 godina
10.08.2019 21:55
Foto:
Jedna od najvećih srpskih glumica Mira Banjac, koja uskoro ulazi u desetu deceniju života, u intimnom putovanju kroz svoju biografiju ističe devet ključnih tačaka za svoj životni put i rad
Jedna od najvećih srpskih glumica Mira Banjac priznala je na otvaranju izložbe “Lica Mire Banjac” u Subotici da “polako putuje i u redu je za gore, ali se ne gura preko reda”. Duhovita Mira, koja će u novembru napuniti 90 godina, otkriva za Gloriju devet najznačajnijih momenata svog života.
SIN BRANA Imala sam mudrost da nađem ravnotežu između posla i porodice, da porodici ne dam ni više ni manje. U poslu sam se davala više. Bilo je trenutaka, dok sam bila na turneji sa Mirom Trailović, kada sam mislila da sam sinu Brani možda baš tad potrebna. To je raspolućenost u meni kao čoveku. Pored Brane, za mene je jedino bio važan moj posao.
KARIJERA Volim što sam se razvijala postepeno, što tu nije bilo naglih uzleta niti velikih padova. Uvek sam govorila da sam kao podmornica, malo gore, malo dole. Nisam imala potrebe da se borim za svoj posao. Verovala sam da kad me za nešto angažuju, oni znaju zašto me zovu. Skoro nikada se nisam razočarala. I nikada nisam odbijala uloge zato što su male. Bila sam školovana tako da ako ne znam da radim treći plan, neću znati ni prvi.
FILM Nikada nisam ništa izdvajala, ali kruna moje filmske karijere jeste rad sa rediteljima češke škole. Rad na televiziji je kao na traci, a na filmu sam se trudila.
POZORIŠTE Svašta sam igrala i mnogo dala teatru. Čim sam se penzionisala, pozorišnu knjigu sam zatvorila. Završila sam taj veliki deo moje karijere. Jedino sam uradila ženske “Maratonce” sa Jagošem Markovićem. Htela sam da vidim šta je avangardna režija, da osetim drugi, drzak, provokativan teatar.
ATELJE 212 Druženje sa tamošnjim glumcima je pola zdravlja u mom životu. Mi smo bili porodica. Toliko smo se znali da ništa nije moglo da nas iznenadi. Glumci nisu bili ljubomorni, svako je imao svoje mesto. Tu se skupljao ozbiljan svet: Borislav Mihajlović Mihiz, Dobrica Ćosić, Dragoslav Mihailović, Ljubomir Simović... Sedeli su i razgovarali, a mi glumci slušali. Vrcali su od mudrosti, duha, znanja, razumevanja života.
ZORAN RADMILOVIĆ Druženje sa Zoranom je bilo nestvarno. Mi nismo bili drugovi, već drugarice. Moja mama me je uvek pitala: “Kako si ti to drugarica za Zoranom Radmilovićem?” Tako, on je bio moja drugarica. Neko ko ti je privatno bliži od svih ostalih. Ali ne manje od Bate Stojkovića, Ruže Sokić. Uživala sam s njim na sceni. Bio je mnogo duhovit i stalno je izvaljivao šale. Kada smo u Parizu igrali “Radovana Trećeg”, znao je da potencira repliku: “Kad sam bio u Parizu, hteli dupe da mi grizu”, a Francuzi su bili oduševljeni jer su i oni duhoviti.
MIRA TRAILOVIĆ Videla sam je tri-četiri dana pred smrt. Jovan Ćirilov, Ružica Sokić i ja otišli smo da je posetimo. Ona se već gubila. Ali, kad nas je ugledala, pitala je Ćirilova da li je neko otišao da sačeka Pitera Bruka, koji je dolazio. Setila se i da se Ružica vratila iz Španije. Pitala ju je da li mi je kupila neki poklon. Ruža je bila poznata cicija koja nikome nikada ništa nije donosila i posle tog pitanja se baš iznervirala. A Mira je samo htela da proveri da li smo mi još uvek porodica.
BATA STOJKOVIĆ Bio je težak partner. Voleo je da vodi. Kad smo igrali “Korešpodenciju”, po završetku predstave puštali smo Batu da on igru privede kraju. Međutim, jednog dana je došao indisponiran, a u toj predstavi je važan ritam. Malo sam ubrzala glumu i izgurali smo. Kad smo završili, pitao me je: “Šta se desilo?” Rekoh mu: “Pa ti si došao neraspoložen, pa sam malo pogurala.” Zahvaljivao mi se i ljubio me u ruke. S druge strane, znao je za sitnicu da napravi skandal, da se izdere na suflera za grešku koju je on napravio. Privatno je bio potpuno drugi čovek. Za prijateljstvo s njim morali ste mnogo da radite, dosta da uložite, a dobijali ste s kamatom. Van društva je glumio da je veliki, a sa nama je bio normalan. A bili smo ekipa: on, Zoran, Ruža, Seka Sablić, Bora Todorović, Pera Kralj i ja.
PALIĆKI FESTIVAL Na Paliću steknem reper gde smo mi, gde sam ja. Tu sam upoznala značajne ljude, glumce i reditelje. To je bogatstvo. Festival sam prihvatila kao nešto svoje i oni su prihvatili mene. To mi je poseban deo života. To je za mene kulturna navika, zadovoljstvo i osećanje pripadnosti.
