Nataša Vojnović: Vreme sreće sa Gorom i Miljanom

Najuspešnija srpska manekenka Nataša Vojnović i njen emotivni partner Miljan Bošković u ekskluzivnom intervjuu otkrivaju koliko im se život promenio otkad su pre sedam meseci dobili kćerku Goru i zbog čega se do sada nisu venčali

Miljan i ja smo od trenutka kad smo se sreli želeli jednu malu devojčicu. Trebalo nam je sedam godina da to uradimo. Sada je ona centar našeg svemira - kaže naš prvi supermodel Nataša Vojnović (39) dok privija na grudi sedmomesečnu kćerku Goru, koja se, iako joj ovih dana izbija drugi zubić, neprestano smeši.

Devojka koja svoj uspeh u industriji snova, dug više od dve decenije, duguje isključivo sopstvenom radu ne voli instagram niti druge društvene mreže, a za razgovor i prvo porodično fotografisanje odabrala je 12 kilometara dugu peščanu plažu na Adi Bojani. Na tom čudesnom mestu gde se neprestano sudaraju vetar i more planula je ljubav između nje i Miljana Boškovića, Beograđanina, instruktora snoubordinga sa Kopaonika i učitelja kajtsurfinga sa Ade Bojane.

Zaljubljenik u ekstremne sportove i prirodu i manekenka svetskog glasa upoznali su se slučajno. Ona je sa prijateljima došla na odmor na Adu Bojanu, i to baš na plažu koju drži Miljan. Bio je dovoljan samo jedan sudbonosan tren da osete bliskost koju nijedno od njih dvoje nije pre toga doživelo.

- Čim sam ugledala Miljana, znala sam da je on onaj pravi, onaj koga sam nesvesno tražila sve vreme do tada. Celo to veče šetali smo plažom, pričali, smejali se i divili prirodnoj lepoti koja nas je okruživala. Posle godina provedenih na modnim pistama i na snimanjima trebalo mi je nešto jako, nešto što će me držati čvrsto na zemlji. Miljan je učinio da baš to osetim - poverila nam se žena koja nas je istog časa kad se pojavila bosonoga u crnoj, jednostavnoj haljini, sa bebom u naručju, osvojila svojom neposrednošu i čudesnom lepotom koju je materinstvo još više istaklo.

NEMA ODUSTAJANJA

Prvog susreta i Miljan se jasno seća.

- Ne znam šta me je tačno privuklo plavokosoj devojci koju sam tada prvi put video, ali prepoznali smo se na prvi pogled. Kad smo počeli da razgovaramo, imao sam osećaj kao da se oduvek znamo, kao da smo sve vreme do tada čekali jedno drugo.

Nataša se vratila u Njujork, ali daljina u njihovom slučaju nije predstavljala prepreku za ljubav.

- Bez obzira na to što smo često bili razdvojeni, Miljan je uvek bio uz mene kad mi je bio potreban, kao i ja uz njega. Sve što nam se dešavalo u životima prošli smo zajedno, ništa nismo krili jedno od drugoga. Nikada se nisam plašila njegovih tamnih strana, a ni on mojih. Svesni smo da ih ima svaki čovek i uprkos takvim trenucima nikada nismo odustajali jedno od drugog. Prosto, kad nekog voliš, voliš ga onakvog kakav jeste. Drugačije ne bi ni bila reč o ljubavi. A ja Miljana volim. Uz njega rastem, on me čini boljom osobom, razvija ono najlepše u meni.

Iz ljubavi koja se uselila u njihove živote i koju su snažno prigrlili rodila se želja da postanu roditelji. Međutim, lekarski izveštaji nisu bili ohrabrujući. Nataši je rečeno da neće moći da ima decu. To saznanje za oboje je bilo teško.

- Rekao sam Nataši: “Okej, možda ne možemo da dobijemo naše dete, ali imamo jedno drugo i to ne smemo da izgubimo. Radićemo druge stvari kao što to rade ljudi svuda u svetu - kaže Miljan.

Mnoge devojke takva prognoza lekara bi obeshrabrila, ali ne i Natašu, koja je ponovo pokazala da nije od istog materijala kao ostali. Devojka koja je sa 12 godina iz rodnog Brčkog došla kod tetke u Beograd kako bi izbegla ratne strahote postala je 1996. finalista modnog takmičenja Elite Model Look, nakon čega je otputovala u svet sa željom da napravi karijeru u modnoj industriji. Rekli su joj da se vrati kući, ali njena rešenost da istraje je pobedila i posle skoro četiri godine čvrsto je koračala stazom uspeha. Ta devojka čelične volje odlučila je da se sa istim žarom bori za ostvarenje svog sna.

- Znala sam da moram da usporim, da manje radim i putujem. Trabalo je da se opustim. Odrekla sam se kafe, slatkiša i svega što me je ubrzavalo. Čak i cigareta. Razmišljala sam, Nataši koja je sa 12 godina izgubila detinjstvo cigareta je bila potrebna zbog buntovništva, ali ovoj Nataši više ne treba. Otišla sam mesec dana na Havaje, završila školu za učitelja joge. Posle 200 sati joge uradila sam test za trudnoću. I nismo očekivali čudo.

Čudo se ipak desilo. Test je bio pozitivan.

- Odmah sam došla ovde, na ovu plažu. Legla bih na ležaljku sa baldahinima i okružena Miljanovom pažnjom uživala. Sve do Gorinog rođenja sam svakodnevno meditirala. Zatvorila bih oči, stavila jednu ruku na stomak a drugu na srce i tako sam bila u kontaktu sa njom sve vreme. Prva tri meseca nikom nisam govorila da sam trudna. Tek posle isteka tog vremena za lepu vest saznali su naši najbliži.

S obzirom na to da je prvo dete dobila skoro u četrdesetoj godini, Nataša je sve vreme trudnoće bila pod nazorom svoje doktorke u Njujorku, gde se i porodila. Časove iščekivanja ublažavala je jogom uverena da umesto stalnog korišćenja uma više treba koristiti srce.

- Kad stalno razmišljaš kako ćeš, šta ćeš, šta se sve može desiti, ne možeš se opustiti. Treba se prepustiti i više slušati srce. A joga je idealna za to jer putem nje prenosiš energiju u svaku ćeliju tela.

Gora se rodila 23. novembra prošle godine i unela neopisivu radost u Natašin i Miljanov život.

- Biti mama je poseban osećaj. Verujem da je tako i u 23. godini, mada sam ja Goru dobila mnogo kasnije. Bojala sam se da je moje telo suviše istrošeno od posla, da neću moći da se igram sa njom, ali kad sam sa kćerkom, izgubim osećaj za godine. Sad mi je sve teško, sem da budem sa njom. Ovo je moje vreme sreće i uživam u svakom trenutku.

Zbog dolaska novog člana porodice izmenili su neke životne rutine.

- Gora je iz temelja promenila moj život. Sad se sve vrti oko nje. Ranijih godina smo posle letnje i zimske sezone išli na putovanja. Obišli smo Ameriku, Aziju... sada ćemo više putovati po Evropi - ističe Miljan, nežni tata koji je Nataši velika podrška oko bebe.

ŽENSKE PRIČE

Devojčica je dobila ime po svojoj baki, Natašinoj mami, koja nažalost nije dočekala da uživa sa svojoj unukom. A neobična lepotica, koja se i dalje bavi modelingom, kaže da od trenutka kada je postala mama sve više liči na svoju majku.

- Moja mama je bila divan roditelj. Ona je na krštenju dobila ime Gorica. Njoj se ono nije dopadalo, pa ga je kasnije promenila u Nada, ali ja sam joj davno, još pre devet godina, rekla da ću, ako je ikada dobijem, kćerku nazvati Gora. I jesam, a od kada sam se ostvarila kao mama, najbliža sam svojoj majci. Stvorio se taj za mene toliko željeni krug: majka, ja i Gora, pa tetke i sve druge divne žene iz moje porodice. Uvek su mi govorili da ličim na oca, ali sada sve više ličim na majku. Način na koji jedem, kako izgledam od kada sam dobila nekoliko kilograma. Moj brat, koji ovde radi sa Miljanom, pre neki dan mi je rekao: “Bože, Nataša, pa ti si ista majka.”

Nijednog trenutka nije imala dilemu da li da doji svoju bebu.

- Kad sam se porodila, rekli su mi da ne moram da dojim. Nisam ih poslušala, naravno. Iako ima sedam meseci, Gora još sisa. To je sasvim normalno. Radim ono što je najbolje za bebu, a majčino mleko svakako to jeste.

Manekenka koja voli da se igra i kaže da u manekenstvu više glumi nego pozira, inspirisana majčinstvom, u Crnoj Gori je ove godine organizovala prvi SOMA fest, koji se održao na Adi od 13. do 16. jula.

- Moja dugogodišnja prijateljica Una Senić i ja već neko vreme smo se dogovarale da pokrenemo nešto na Adi Bojani. Htele smo da to bude nešto novo i u jednom trenutku zapitale smo se što ne bismo napravile festival. Želele smo da okupimo što više ljudi koji se bave različitim stvarima, dizajnom, raznim vrstama rukotvorina. Miljan je onda predložio da zovemo “ženu vatru”. Pridružila nam se instruktorka joge i meditacije Baja, Đina Ora je došla iz Izraela, Hana iz Beograda... Sve to je trebalo da se dešava za vreme punog meseca, jer se onda sve menja. I bilo je savršeno. Oduševljeni smo kako je sve proteklo.

Dok malena Gora raste u izobilju ljubavi, Nataša i Miljan kuju nove planove.

- Sve se može kad se hoće. Već sam sa Gorom dva puta putovala u Njujork. Nastaviću da radim, ali i Miljan i ja želimo da naša kćerka što više vremena provodi okružena prirodom. Ovih brda, mora, sve te lepote oko nas nećemo se odreći.

Iako su sedam godina zajedno, Nataša i Miljan ne razmišljaju o venčanju. Njihova razmišljanja o braku su sasvim drugačija od onih koje imaju drugi parovi.

- Ne žurimo. Miljan mi je to predlagao, ali srce je važnije od papira. Svakako ćemo jednog dana to uraditi. Možda kad budemo imali 70 godina. To bi bilo lepo, krunisati vezu posle mnogo zajedničkih godina, a ne na početku, i onda se raspasti sa osmehom - kaže Nataša.