Sergej Trifunović: Rekli su mi da retko ko preživi povrede kakve sam imao

Pošto se staklo tuš-kabine sručilo na njega, glumac Sergej Trifunović je podvrgnut višečasovnoj operaciji posle koje su mu doktori rekli da retko ko preživi povrede i komplikacije kakve je on imao

Proslavljeni glumac i osnivač humanitarnog fonda Podrži život Sergej Trifunović (46) našao se u situaciji da mora da podrži sopstveni život, a da toga nije ni bio svestan. Dok je u Crnoj Gori snimao seriju “Nemilo mjesto” u režiji Gorana Gajića, tuširao se u hotelskoj sobi i odjednom se na njega sručilo staklo tuš-kabine. Odvezen je u bolnicu prilično krvav.

- Kada je staklo palo na mene, prvo sam proverio da li mogu da pokrećem ruku, video sam da su tetive u redu, da ništa nije isečeno. Najbitnije mi je bilo da mi izvuku komadiće stakla iz tabana jer sam gazeći “pokupio” sve. U bolnici su sanirali povredu, ali te noći skoro nisam spavao od bolova u levoj ruci. Krenuo sam na snimanje i shvatio da ne mogu. Hteli su da me zadrže na lečenju, ali imao sam ovde obaveze, pa su mi stavili gips. Nakon što sam sleteo u Beograd, bukvalno su me uvezali u odelo za gostovanje na Televiziji N1. Nisam znao šta se dešava, zglob me toliko boleo da nisam mogao da pomeram ruku. Posle tog gostovanja bio sam u fazonu da me vode u neku bolnicu ili da mi seku ruku, jer je bol bio neizdrživ. Otišao sam u privatnu bolnicu. Došao je mladi doktor i primetio sam kako mu se oči šire dok izgovara: “Vi imate ozbiljan problem”. A ja sam razmišljao: “Šta god da je to, imam obaveze u tri, samo mi dajte nešto da preživim do sutra”.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

MAJSTOR ZA LOMOVE

Doktor mu je savetovao da se posle tih neodložnih poslova obavezno vrati u bolnicu, što je i uradio sutradan, kada su ga hospitalizovali i kada je zapravo počela borba za njegov život, a da glumac to nije ni znao.

- Odjednom kreće drama, svi doktori, koliko ih ima, oko mene su, bodu me u venu, daju mi antibiotike, dolazi jedan i kaže: “Ja bih to malo recnuo”, onda anesteziolog dodaje: “Ja bih ovde totalnu anesteziju”. Dobro je što mi doktori nisu napravili paniku, nego je bilo sve lagano: “ja bih to malo recnuo”, “ja bih to malo bocnuo”, “ništa to nije”. I počela je operacija, za koju sam kasnije saznao da je bila ozbiljna, vađenje gnoja i borba protiv sepse. Kada sam se probudio iz totalne anestezije, rekli su mi da se od toga uglavnom umire. I da su naredna tri dana kritična. Nije bila nimalo bezazlena stvar. Ispao je totalni pičvajz.

Na sreću, završilo se dobro. Sergej je napustio bolnicu, sada ide na terapije, ali i dalje ne može da pomeri zglob. Kaže da je psihički sve veoma dobro podneo.

- Tako je zahvaljujući doktorima koji su se sve vreme ponašali kao da se ništa strašno ne dešava. A inače sam lomio rame, obe ruke, nogu, imao sam sedam totalnih anestezija do sada, operisan sam šest puta. Nije meni bolnica nepoznata teritorija. Ipak, ništa me nije ovako bolelo.

Na pitanje kako sada funkcioniše, odgovara:

- Ne funkcionišem, nego čekam da se zalečim, pa da radim.

Ipak je te večeri išao da gleda premijeru “Lorencača” u JDP-u, posle toga su ga čekale pripreme za proslavu petog rođendana njegove humanitarne organizacije Podrži život. Raduje se snimanju serije “Zagrljaj crne ruke”, što je svojevrsni nastavak “Crnog Gruje”, i iščekuje premijeru filma “Ajvar” Ane Marije Rosi, za koji veruje da je nešto najbolje što je snimio do sada.