Aleksandar Sanja Ilić: Topla dobrodošlica u ledenom Sibiru

Iskustvo prave zime, sa temperaturom od minus 20 stepeni, muzičar Aleksandar Sanja Ilić doživeo je u najvećem sibirskom gradu, gde se grejao uz domaće rakije od jagode i borovnice a dušu hranio dobrodošlicom koju je osećao na svakom koraku

Povod za odlazak u Novosibirsk bila je ruska manifestacija Družba kubok, veliki skup sportista u borilačkim veštinama Srbije i Rusije, kao i privrednika i ljudi iz kulture. Balkanika i ja pozvani smo da održimo koncert u okviru kulturnih zbivanja u prestižnoj dvorani DKŽ, gde je pre izvesnog vremena svirala i Metalika. Metalika pa Balkanika, slaže se.

Sibirska zima

Put avionima Aeroflota nije bio toliko naporan kako smo očekivali, iako smo putovali preko ruske prestonice, gde smo presedali za Novosibirsk. Nastupali smo već u Rusiji. Pre neku godinu držali smo koncert u božanstvenoj sali u Kremlju u Moskvi, a sada smo prvi put bili u Novosibirsku, i to na početku zime. Kada se kaže Sibir, misli se na nešto veliko, prostrano i hladno. Imali smo sreće jer je od pet dana našeg boravka tokom četiri temperatura bila između minus tri i minus pet stepeni, a onda je poslednjeg dana zagudilo i temperatura se spustila ispod minus 20 stepeni. To treba doživeti, ali nije se igrati s tim. Posle 20 metara hoda po ulici hladnoća vam ulazi u kosti. Ne postoji način da se na tolikom minusu toplo obučete, a da se ne smrznete. Ipak, pošto smo gostovali u Sibiru, malo hladnoće i snega nije bilo naodmet.

Bratska dobrodošlica

Primljeni smo carski. Naši domaćini vodili su računa o nama svakog trenutka. Prve večeri su nas odveli u veliki Nacionalni teatar, koji ima najveću kupolu u Evropi i najveću salu, pa je i najveća operska kuća na Starom kontinentu. Kupola je veća i od one Boljšog teatra u Moskvi za nekih deset metara, a i zdanje u Novosibirsku je mnogo veće.

Akademski grad

U predgrađu je smešten Akademgorodok, u prevodu “akademski grad”, u kome je Novosibirski državni univerzitet. U njemu se nalazi 35 istraživačkih instituta i nekoliko akademija, kao i uprava Sibirskog odseka Ruske akademije nauka. Inače, u zlatno doba sovjetske Rusije u Akademgorodoku je živelo čak 65.000 naučnika u lepo opremljenim kućama. U to vreme grad je bio povlašćeno područje za život, jer je sem vila imao i prodavnice dobro snabdevene raznom robom.

Na bini s publikom

Na nastupu smo izveli novi repertoar, ali sa starim, najinteresantnijim numerama. Već na pola koncerta podigli smo publiku, a onda je usledilo iznenađenje. Pronašao sam predivnu staru rusku pesmu “Oh ta večer” koju je obradila velika ruska zvezda, pevačica Pelagija. Ona peva izvrsno, ali kada je na sredini koncerta tu pesmu zapevala naša Nevena Paripović, maltene cela sala je ustala i pevala s nama. To je bio jedan od onih trenutaka kad se naježite od emocija i kada shvatite da sve što ste radili nije uzaludno. Potom smo izveli našu evrovizijsku pesmu “Nova deca”. Rusi vole Evrosong i veliki su fanovi te manifestacije, pa su izvođenje ove numere dočekali salvama aplauza. Deo publike se na kraju oduševljeno popeo na binu i poslednjih nekoliko pesama odsvirali smo i otpevali s njima.

Gužva u saobraćaju

Ljudi u Novosibirsku su apsolutno slični nama. Vole da se šale, da jedu, kao i da piju, i to mnogo više od nas. Inače, slabije govore engleski i najbolje smo se razumeli kad oni pričaju ruski, a mi srpski. Rusi voze izuzetno dobre automobile, a gužva u saobraćaju je ogromna jer je gorivo više nego duplo jeftinije u odnosu na Evropu. Imaju ga napretek, pa ga i troše.

Knedle i rakijice

Kada uđete u neki njihov moderan restoran, ne znate da li ste u Portugaliji, Švedskoj ili Italiji. Osoblje je uglavnom mlado, uslužno i nasmejano. Interesantna hrana je bila u restoranu Beerman & Pelmeni, koji važi za jedan od deset najboljih. Tu se jedu testa na novosibirski način. Meni su bile zanimljive crne peljmeni - crne knedle, izgledom slične tortelinima, punjene sipom, sa sipinim mastilom i u testu, zbog čega su skroz tamne. Mogu da se prave u raznim varijantama, sa ribom, mesom i povrćem. U svakom slučaju su preukusne. Zanimljivo je da vam u restoranima čim sednete za sto posluže prirodne sokove od maline, borovnice, zove, ili hladnu limunadu, i sve to u litarskim bokalima. Ta limunada, koja pomalo rezi, predivnog je ukusa. Uz sokove odmah stiže i neko jače piće kao aperitiv pre večere, ali u istom stilu - prirodne rakije od, recimo, jagode, borovnice.

Zdrava hrana

Svaki obrok smo jeli u drugom lokalu. Oduševilo nas je to što se Rusi, bar po restoranima zdravo hrane. U ponudi su tunjevina, haringa, sve vrste ribe, dimljene, polužive, a salata i voća ima u neograničenim količinama.

Ne propustiti

U Novosibirsku postoji Muzej smrti, posvećen sahranama. U njemu su izložene fotografije u takozvanom postmortem žanru kao i fascinantna kolekcija neobičnih grobnica