Gorica Nešović: Čvrst zagrljaj slatkog neprijatelja

Književnica i radio-voditeljka Gorica Nešović provela je dvanaest dana u bolnici gde je ustanovljeno da boluje od dijabetesa, zbog čega tri puta dnevno mora da uzima insulin

Pošto je prilikom analize krvi utvrđeno da ima izuzetno povišenu vrednost šećera, književnica i radio-voditeljka Gorica Nešović (54) provela je dvanaest dana u bolnici gde joj je stanje stabilizovano. Sada se nalazi na insulinskoj terapiji, a posle svog iskustva apeluje na sve da redovno idu na zdravstvene kontrole.

- Pre mesec i po primetila sam da mi otiču noge. Probala sam to da rešim mazanjem krema, ali nije pomoglo i otišla sam u laboratoriju da uradim biohemijske analize krvi, posle čega mi je sugerisano da se javim kardiologu. Nalaz specijaliste je bio u redu, a iznenađenje me je dočekalo kada su stigli rezultati analize krvi koji su pokazali povišen nivo šećera za čak 30 jedinica.

Kako se dogodilo da to niste ranije primetili?
- Odlazila sam na medicinske preglede u međuvremenu, ali nisam kontrolisala šećer možda i dvadeset godina, a sigurno sam ga imala poslednjih desetak. To je veliki propust, zato svima savetujem da redovno rade analize krvi. Ne kaže se zalud da je dijabetes tihi ubica i da ne daje uvek jasne simptome. Doduše, pre nekoliko godina sam izgubila na kilaži, što sam pripisala redovnom vežbanju joge i zdravoj ishrani, ali druge simptome nisam primetila.

Šta se dešavalo kad ste saznali da su vam vrednosti šećera u krvi ekstremno povišene?

- Smeštena sam na kliniku za endokrinologiju gde sam ostala dvanaest dana i gde su mi urađene detaljne pretrage. Povišen šećer utiče na mnoge organe: pankreas, oči, bubrege, jetru... Najveći procenat slučajeva amputacija donjih ekstremiteta i slepila uzrokovan je nelečenim dijabetesom. Sreća pa se hranim zdravo i redovno vežbam tako da šećer nije napravio štetu vitalnim organima.

Jeste li se uplašili kada ste saznali da imate dijabetes?
- Nije mi bilo prijatno, ali osećala sam se sigurnom. Verujem našim doktorima, koji su i ovog puta bili veoma profesionalni, kao i drugo medicinsko osoblje, sestre posebno. Kada je prvog dana doktorka došla u sobu s rezultatima mojih analiza i rekla da nisu dobri, bila sam zabrinuta. Već sledeći put mi je bilo lakše jer mi je saopštila da lečenje daje rezultat.

Kako podnosite insulinsku terapiju?

- Kupila sam penkalo za insulin i sama ga sebi dajem. Nije strašno, ne boli. Nemam nikakav problem s tim. Procedura je takva da u prvom mesecu terapije šest puta dnevno merim nivo šećera i u skladu s rezultatima tri puta dnevno ubrizgavam insulin. Sve beležim u jednu knjižicu koja se zove dnevnik šećera. Poštujem tu proceduru i nije mi teško pala činjenica da ću ubuduće morati da uzimam insulin, jer znam mnogo ljudi koji savršeno funkcionišu uprkos tome što su na insulinskoj terapiji.

 

Koliko ste morali da promenite način života zbog bolesti?
- Imam zdrave navike. Pravilno se hranim i redovno vežbam. Što se slatkiša tiče, ni pre ih nisam jela više od dva puta godišnje, a i tada bih uzela samo krempitu ili žito. U kafu sada umesto šećera stavljam zaslađivač. Pitali su me lekari da li sam se poslednjih godina suočavala s nekim velikim stresovima. A ko nije? Naravno da svi prolazimo kroz stresove. Dovoljno je to da sam samohrani roditelj i da imam stambeni kredit pa da sam pod pritiskom. Baš zato je važno da uvek brinemo o sebi i svom zdravlju umesto da čekamo da nas nešto opauči i uozbilji. Treba malo više da mislimo na sebe i redovno se kontrolišemo. Nivo šećera u krvi može da se izmeri i u apoteci.

Jeste li rešili problem sa oticanjem nogu, od kojeg je sve počelo?

- Od toga je sve krenulo, ali oticanje nogu nije povezano s dijabetesom, ispostavilo se na kraju. Verovatno je u pitanju problem sa krvnim sudovima. Nije to neka značajna poteškoća, zahvaljujući njoj sam otkrila dijabetes.