Fudbaler Miloš Jojić ovim posptukom iznenadio je domaću javnost!

Fudbaler Partizana Miloš Jojić objašnjava kako je došao na ideju da zaposlenima u Sportskom centru Teleoptik, u kome je proveo detinjstvo i mladost, daruje novac za novogodišnji i božićni praznik i ističe kako smo kao društvo zaboravili da budemo ljudi.

Kad je fudbaler Partizana Miloš Jojić (28) svakom zaposlenom u Sportskom centru Teleoptik poklonio kovertu sa 150 evra, jedini motiv bio mu je da obraduje te ljude. Sve je od srca, tvrdi, jer sve zaposlene, njih 55, doživljava kao svoju porodicu. Pošto je uz njih odrastao, želeo je da im na ovaj način ulepša predstojeće praznike.

Šta vas je motivisalo na tako nesebičan gest?

- U Partizan sam došao sa 11 godina. Bio sam dete, odvojeno od svoje porodice, a u klubu sam dobio novu. To nije kliše, jer smo kao deca trenirali i odrastali u Sportskom centru Teleoptik i o nama su brinuli svi zaposleni, od kuvarice i čistačice do ekonoma i trenera. Svi oni zajedno od nas su pravili ljude. Baš zbog toga što sam odrastao uz te ljude, što su uz moje roditelje oni bila moja porodica, naučio sam da delim i poslednji zalogaj. Želeo sam da im se zahvalim za sve godine koje su uz mene i moje drugove, kao i za sve bivše i buduće generacije Partizanovih fudbalera.

Kako su zaposleni reagovali kad su dobili od vas koverte s novcem?

- Nisam želeo da iko zna šta sam naumio, osim onih kojima je to namenjeno. Upravo je tako i urađeno. Zamolio sam dvoje prijatelja koji rade sa nama da naprave spiskove i kupe čestitke, u kojima smo zaposlenima poželeli sve najlepše za praznike i odneli ih sekretarici da im podeli. Smeta mi pompa koja se napravila oko svega toga jer ovo nisam uradio radi publiciteta, već da bih doneo još radosti i sreće na njihova lica tokom pandemije. A što se tiče njihove reakcije, zaposleni u Sportskom centru Teleoptik znaju da je to poklon od srca i to je jedino važno.

Koliko smo u vreme pandemije virusa korona možda zaboravili na solidarnost, saosećanje i humanost?

- Iskreno, mislim da smo malo zaboravili da budemo ljudi i da obradujemo jedni druge, nevezano za datume i praznike. Kad je informacija o mom gestu plasirana, odmah su se pojavili ružni komentari kako navodno kasne plate u Partizanu, kako ostali igrači nisu hteli da daju novac pa sam bio prinuđen da celu akciju sprovedem sam, što su notorne izmišljotine. Vaspitan sam da je važno brinuti o drugome, biti pažljiv ne samo kada se mora nego kada tako osećaš, jer nema osobe koju takvi gestovi ne obraduju. Moji saigrači stalno interno sakupljaju novac, daju donacije za decu, ali mi o tome ne govorimo. Mislimo na sve koji su uz nas i trudimo se da im se odužimo koliko možemo jer su vremena teška. Sve što je lepo i humano gledamo da izvrnemo u ova nova vremena, a “dobro” je samo ako se iz svega izvuče nešto loše. A nije tako.

Da li ste tokom pandemije pomagali komšijama, prijateljima?

- Svi smo pomagali, ali o tome ne želimo da pričamo. Setite se da je Lazar Marković tokom vanrednog stanja okačio cedulju da mu se jave komšije da im donese iz prodavnice šta im je potrebno. Naši igrači su nosili najstarijim članovima kluba voće, povrće, ulje, brašno.

Sportisti se često i rado uključuju u humanitarne akcije, posebno za bolesnu decu. Jeste li učestvovali u nekima od njih?

- Partizan je odlično organizovan klub i okrenut je humanitarnim akcijama i pomoći na dnevnom nivou. Znam da smo pomagali razne akcije, od obezbeđivanja stipendija za fakultete, osnovne škole, materijalne pomoći porodicama do onih klasičnih SMS poruka i poziva. Toliko je toga na dnevnom nivou da mi je žao kada vidim koliko zapravo ima onih kojima je pomoć potrebna.