Tihomir Arsić imao je velike planove, ali ga je smrt preduhitrila!

Glumac Tihomir-Tika Arsić preminuo je u 64. godini života ne dočekavši januar kada je posle višegodišnje pauze trebalo da se vrati na pozorišnu scenu.

Vest da je u 64. godini od opake bolesti preminuo glumac Tihomir-Tika Arsić propraćena je i informacijom da umetnik, kome nije nedostajalo talenta i umeća, već naprotiv, nije imao značajnije uloge skoro 20 godina. Na scenu je izašao još kao student. U Narodnom pozorištu bio je najmlađi Romeo u istoriji jugoslovenskog teatra, za ulogu Rogožina u predstavi “Idiot” dobio je nagradu “Raša Plaović”, a fotografiju sa dodele koja je upriličena po izvođenju ove drame čuvao je uramljenu u svom stanu.

Kako je moguće da čovek raskošnog talenta u najboljim godinama prestane da igra? Mnogi će se složiti da je sam doprineo tome, a i on je slično razmišljao. Bio je čovek koji nije prihvatao esnafske klanove, priklanjanje bilo kome, i koji se nije libio da svima u lice kaže šta misli. To ga je koštalo karijere. Žao mu je bilo što nije igrao, a sa duge strane bio je u miru sa sobom. Shvatio je da ne može da ide protiv svojih principa i bude ono što nije kako bi radio to što voli i najbolje ume.

Pročitajte i Tihomir Arsić: Kako je vreme prolazilo sve mi je teže bilo da se vratim!

Očekivao je da će se kockice posložiti tako da ponovo dobije priliku da zaigra u pozorištu i na filmu. Bio je siguran da će se to desiti. I zaista, pre godinu i po ponuđeno mu je da tumači glavnu ulogu u novom filmu Miroslava-Miće Momčilovića “Vikend sa ćaletom”. Niko nije bio srećniji od njega. Beskrajno je cenio Mićin talenat. Verovao je da će mu uloga čoveka koji umire od raka biti kruna karijere, a onda se na jednom rutinskom zdravstvenom pregledu, pred početak snimanja, otkrilo da ima rak pankreasa, doduše u samom začetku i na mestu odakle je mogao hirurški da se ukloni.

Umesto u filmskoj našao se u realnoj, životnoj priči čoveka koji se bori protiv teške bolesti. Operacija je bila uspešna, a predostrožnosti radi prepisana mu je hemioteapija. Morao je da odustane od uloge koju je toliko želeo i za koju je već počeo da se sprema. Posle završenih hemioterapija, kontrola od proleća ove godine pokazala je da je sa pankreasom sve u redu, ali da su se na jetri pojavile metastaze. Prognoze za izlečenje bile su loše.

Znao je to od početka. Loše karte je imao u rukama, ali igrao je do kraja. Zahvalan je bio što mu je ostavljeno vreme da još nešto uradi za svoju porodicu, za suprugu Jelenu, solistkinju Baleta Pozorišta na Terazijama, kćerke Milicu, Lenku i Veru i sina Arsenija, brata Caleta i prijatelje, da se makar od svih oprosti. Nije prihvatao sažaljenje, ni utehu bez pokrića, a posebno nije voleo da drugi budu nesrećni zbog njegove bolesti. Živeo je život normalno do kraja koliko je to bilo moguće i neretko se trudio da on uteši druge.

- Bolest nije sramota, nije gubitnički biti bolestan, gubitnički je predati se, a ja to neću da uradim. Ne pitam se zašto se meni desila ova bolest, a mora da postoji neki razlog. Ako je otplata nekog mog duga, bolje da ga plaćam ja nego moja deca, a i ako su neki dugovi od pre, opet dobro - ispričao je nedavno u intervjuu za Gloriju.

Bulevar neostvarenih želja!

Kada je krajem leta završio sa drugim ciklusom hemioterapija, nalazi su bili jako loši. Našao se sa lekarima koji su ga lečili i sa kojima je već bio prijatelj. Saopštili su mu da od jeseni mora da krene sa trećom serijom hemioterapija. Malo pre toga njegovo najmlađe dete, sin Arsenije, napunio je šesnaest godina. Kada je saslušao šta su lekari imali da kažu, Tika im je samo rekao: “Radite šta hoćete, ali ja moram da doživim Arsenijev osamnaesti rođendan.” Umesto odgovora dočekalo ga je ćutanje. Muk je bio jači od šamara. Nisu hteli da ga lažu i da mu daju lažnu nadu. Uz šeretski osmeh neprijatnu tišinu prekinuo je rečima: “Šta je bilo, ućutali ste se, a?”

Pročitajte i Tihomir Arsić: Kako je vreme prolazilo sve mi je teže bilo da se vratim!

Letos mu je takođe rečeno da se u njegovom matičnom Narodnom pozorištu planira nova predstava u kojoj ima uloga za njega. Ta vest, uz želju da što duže bude uz svoje najdraže, bila je snažan razlog da se dalje bori. Krajem oktobra krenuo je na novu hemioterapiju. Dobro ju je podnosio kao i prethodne dve. Kada sam ga pre manje od mesec dana pozvala da ga pitam kako je i još jednom mu se zahvalim u ime redakcije Glorije na predivnom intervju koji nam je nedavno dao, rekao je:

- Nalazi nisu dobri, ali ja sam dobro. Čujemo se kada sve ovo prođe i ako bog da u januaru se vratim na scenu.

Preminuo je 7. decembra. Nije mu se dalo. Za nadu je da će u teatru nebeskom biti više uloga za Tiku.