Jelena Jovičić otkrila razloge bračnog brodoloma: otvorite četvoro očiju kada birate partnera!

Bez obzira na to što je nedavno doživela drugi bračni slom, dramska umetnica Jelena Jovičić (44), prvakinja Pozorišta na Terazijama, hrabro gleda napred uverena kako na sadašnjeg emotivnog partnera ne sme da prenosi loša iskustva stečena u bračnim zajednicama. U intervjuu Gloriji prvi put govori o razlozima zbog kojih se odlučila na rastanak od drugog supruga.

- Veoma je važno da dvoje, ukoliko ljubav postoji, daju sve od sebe da u braku i ostanu, pošto je razvod uvek neka vrsta poraza. Ne kaže se bez veze da je to, posle smrti bliske osobe, drugi najveći stres koji može da nam se dogodi. Ako su tu i deca, a ja imam sina Mateju i kćerku Anđelu, onda je to još teže. U današnje vreme je, čini se, najlakše odustati, ljudi previše lako dižu ruke od zajednice, jer na jedan sklopljen, čak četiri braka budu razvedena, što je poražavajuća statistika.

- Možda bi bilo bolje da umesto što lako odustaju, ljudi dobro promisle pre ulaska u brak, da otvore četvore oči kad biraju partnera. Nisu za džabe naše bake govorile da s nekim prvo treba pojesti džak soli, brašna i šećera, pa se tek onda rešiti na tako važan korak. Mislim da treba pružati šansu odnosu sve dok ima zajedničke želje za tim, i dok se ne pojavi nepoštovanje. Kad nabujala strast i poletna zaljubljenost sa početka veze malo splasnu, onda se to pretvara u nešto uzvišenije, u ljubav koju pre svega čine prijateljstvo, međusobno poštovanje i uvažavanje. To je onda duša partner, za kog vas vežu nevidljive niti. Lepo je kad se dvoje pronađu, ali i veoma retko i teško. Uvek me oduševi kad vidim baku i deku na ulici kako se drže za ruke i brinu jedno o drugome.

Jakov Simovic

Bez stihije

Njen brak je bio, kako kaže, solidan, potrajao je sedam godina, ali se s vremenom pretvorio u nešto što nije očekivala kad je u njega ušla.

- Javili su se nemiri i pitanja na koja nisam umela da pronađem odgovore. Kad se to dogodi, onda čovek treba sam sa sobom da porazgovara i da bude vrlo iskren, da kaže sebi da li želi da tako nastavi ili da nešto menja. Iskreno, isprva nisam ni bila svesna šta mi to ne prija, samo sam znala da to više nije to. Sećam se, bio je Sveti Jovan, bila sam sama, i posle tog unutrašnjeg dijaloga zaključila sam da dalje treba da nastavim sama. Nije lako to saopštiti ni partneru ni deci, verovatno i mom bivšem suprugu nije prijalo. Nije ni meni. Oboje smo osećali neko nezadovoljstvo, nijedno od nas se očigledno nije više osećalo dobro. Shvatila sam da je najbolje da sve to okončamo.

- Odluku nisam donela stihijski, polako je godinama sazrevala, čak smo i poslednje leto proveli zajedno na moru sa decom, da bih posle toga ipak uvidela da je razvod najbolje rešenje. Najteže mi je bilo da deci objasnim da ne želim više da živim na taj način i da oni shvate da nas dvoje nismo dobar primer, jer oni su deca. Ne znaju oni šta mi osećamo. Mislim da je brak roditelja deci primer i da oni kasnije svoje zajednice grade delimično po ugledu na taj model.

- Nisam želela da imaju pogrešni sliku o odnosu partnera u životu. Deci je naš rastanak u početku teško pao, naravno, svako dete bi volelo da njegovi otac i majka ostanu zajedno. Sin iz prvog braka Mateja je već veliki, ima trinaest godina, i mogla sam da mu objasnim, dok je kćerka to teže podnela, pošto je u pitanju njen tata. Važno mi je da je ona sa tatom i dalje u kontaktu, redovno se čuju. Kad sloge nema, onda je bolje razići se dostojanstveno i zbog dece ostati u korektnim odnosima, ako za to postoji uslov.

Drugi razvod doživela je veoma emotivno i nakon nekog vremena krenula je na psihoterapije.

- One su mi mnogo pomogle da ne krivim sebe, ali ni bivšeg supruga, jer je sve to bilo naše, i da osvestim da smo zajedno krivi za ono što nam se dogodilo. Niko ne ulazi u brak znajući kako će se osećati za nekoliko godina, pošto se i ljudi i okolnosti menjaju. Najvažnije mi je bilo da deca to preguraju sa što manje trauma. Onda mi je terapeut, između ostalog, rekao sjajnu rečenicu Eriha Froma iz “Umeća ljubavi”: “Majka ne sme biti samo dobra majka, već i srećna osoba, a ovaj cilj mnogi ne postižu. Nije potrebno ni govoriti koliko to utiče na dete.

- Ljubav majke prema životu isto je tako prelazna kao i njena teskoba.” Zbog toga sam odlučila da ubuduće dozvolim sebi da budem srećna i zadovoljna osoba. Da na mog sadašnjeg partnera ne prenosim loša osećanja koja sam stekla iz prethodnih iskustava i da ih ostavim iza sebe. Da pustim sve ono što me ne ispunjava. Da se prepustim i počnem da uživam. U tome mi je najviše pomogla psihoterapija. Da prihvatim sebe i svoj život takav kakav on jeste. Na koncu svega, mislim da nikad nije kasno da čovek bude srećan.

Jakov Simovic

Zavet vernosti

Uverena je da treba prihvatiti kao dar osobu koja vas razume i odgovara vam.

- Posle svega, pružila sam sebi tu šansu da se emotivno osećam dobro i ispunjeno s novim partnerom. Možda sam za neke ljude grešnik, ali sam u savršenom miru sa sobom, zadovoljna svim onim što mi je život do sada dao. Zdrava sam, kao i moja deca i najbliži, srećna sam što sam odabrala pravi posao koji volim. Imam divne prijatelje sa kojima se viđam, uspela sam da obezbedim sebi i krov nad glavom. Ispunjena sam i ne treba mi ništa više od toga i ne bih se bunila kad bi ovako ostalo.

Svesna je činjenice da je glumačka profesija veoma specifična i da sa sobom nosi rizik da je partner ne razume u pojedinim situacijama.

- Dobra sam u svom poslu i napravila sam lepu karijeru. Rano sam se osamostalila i počela da zarađujem i nije uopšte lako prihvatiti me kao samostalnu ženu koja može sve sama. Nije lako izboriti se sa tim izazovima. Ja sam svesna toga i to je moj usud. Dvoje zrelih ljudi u vezi trebalo bi da se paze, vole i brinu jedno o drugome, da budu posvećeni. Da budu bliski, ali i da daju jedno drugom slobodu da budu ono što u biti jesu i da podrže jedno drugo u ličnom razvoju.

- Moraju znati čiji su i da se vernost nikada ne dovodi u pitanje. To je zavet. Kada to osete, ljudi se međusobno podržavaju, daju jedno drugom vetar u leđa. Možeš sagraditi ne znam kakav jedrenjak, ali džaba sve ako nema nekog tvog ko će da dune u ta tvoja jedra. To je podrška. Važno je da partneri budu složni, da je njihov odnos plodno tle, da mogu da se izvuku i kad dođu problemi ili neko neslaganje. Da budu iskreni, odani, lojalni, časni. Danas su mladi ljudi zaneseni kojekakvim šarenim lažama u vidu ispraznih iskušenja, sve olako shvataju i ne žele da se bore, ne pristaju ni na kakve kompromise, brzo odustaju. Doduše, ni vremena ne idu naruku toga da shvate da se ne jede sve što leti.

Protekla godina donela joj je još neke izazove. Preležala je koronu početkom 2021, kad se razbolelo dosta njenih kolega na jednoj od predstava u Pozorištu na Terazijama.

Pročitajte i Jelena Jovičić obolela od korone - otkrila kako se stvarno oseća

Jakov Simovic

- Srećom, imala sam blaži oblik. Analize krvi pokazale su da sam pozitivna, dok su pluća bila čista. Uz antibiotike i strogo mirovanje, uspela sam da se izborim s virusom. Bila sam toliko malaksala da sam jedva držala četkicu za zube. Ali već posle sedam dana počela sam polako da se oporavljam i da šetam. Treba slušati svoj organizam i raditi ono što vam prija.

Bolni gubici

Teško se miri su gubicima, a korona joj je odnela drage i bliske ljude. Prvo je izgubila strica koji ju je uveo u svet džeza.

- Caca Mihajlović bio je arhitekta, kao i moj otac, ali i veliki boem i čovek koji je umeo da uživa u životu. Bio mi je velika inspiracija i uz njega sam zavolela džez. Vojkan Borisavljević, koji me je 2001. godine na audiciji i primio u Pozorište na Terazijama, bio mi je i dobar prijatelj i velika mi je čast što sam sarađivala sa takvim umetnikom, koji je napisao kompozicije za sva vremena. Teško mi je pao i odlazak Zorana Simjanovića, koji je stvorio čudesnu muziku. Od njega sam naučila da ne treba biti ograničen na jedan muzički fah, da za muziku treba biti otvorenog srca. Sećam se da je komponovao muziku za komad “Osma sednica ili Život je san” u kome je Milorad Mandić Manda glumio klavijaturistu, a ja pevačicu narodne muzike. Bilo je to izuzetno zanimljivo i duhovito iskustvo, a zahvaljujući njemu, u tom projektu pevala sam od klasike i renesansne muzike na italijanskom do novokomponovanih melodija. Imali smo lep odnos, prema njemu sam gajila veliko poštovanje i bili smo u kontaktu takoreći do poslednjeg dana. Bio je letos i zimus na Kopaoniku i drago mi je da je tamo uživao u svom malom raju. Žao mi je što je prerano otišao. On je godište mog oca i sigurna sam da je mogao još mnogo toga značajnog da ostavi muzici i našoj kulturi.

Pročitajte i EKSKLUZIVNO! Glumica Jelena Jovičić o rastanku: razvod je vrsta poraza!

Petar Đorđević

Iskustvo, posebno ovo iz doba pandemije, naučilo ju je da ništa ne planira unapred.

- Šta god da planiramo, život nas demantuje. Želja mi je da jednog dana sa mamom i tatom kupim neku zemlju i kućicu, da imamo gde da odemo u prirodu. Ulazim u godine kad mi je potrebno više mira, van gradske buke. I da budem zdrava i imam posla, jer se u pozorištu baš odmorim. To je kao neka vrsta dobrog fitnesa, posao mi je plemenit i kreativan i u njemu zaista istinski uživam.