Supruga preminulog slikara: Mističan pad slike u našem domu

Umesto da se zajedno raduju njegovoj izložbi u Kulturnom centru Gračanica, a zatim i crkvenom venčanju u manastiru Visoki Dečani, profesorka arhitekture Maja Iskjerdo izložbu dela svog supruga Miloša Šobajića priredila mu je posthumno.

Slavni srpski slikar preminuo je 24. aprila posle tronedeljne borbe sa virusom korona. Mada je 3. juna suprugu dala četrdesetodnevni pomen, Maja ne može da prihvati činjenicu da ga više nikada neće videti, dodirnuti, čuti.

Dalibor Danilović

- Nedostaje mi njegovo prisustvo, naši razgovori. Umeli smo uveče da plešemo i brbljamo do pola noći, pa bismo u krevet odlazili tek u zoru, oko četiri-pet. Ne postoji nijedna tajna koju nismo znali jedno o drugome. Fale mi njegova energija i snaga, mada moram priznati da ih i dalje osećam oko sebe, ispričala je Maja za aktuelni broj magazina Gloria.

Iako je njena sreća naglo prekinuta, Maja priznaje da je istovremeno srećna, jer je imala tu čast i privilegiju da doživi bezuslovnu ljubav.

Dalibor Danilović

- Verujem da takvu ljubav retko ko doživi u svom životu. Možda bi mi bilo lakše da naš brak nije bio tako idealan, ili da je makar postojalo neko upozorenje, priprema. Ovo je bio nagli i surov kraj. Oduvek sam govorila da ne verujem u smrt, a sad mi je taj koncept poljuljan. Ali moram da idem napred, onako kako bi i on to uradio. Činjenica je da mi planiramo, a da se Bog smeje. Čuvam ga u srcu, osećam se kao da mi je amputiran deo duše, međutim, moram da naučim da živim s bolom. Nas dvoje smo imali bajkovitu i nestvarnu priču. Bila je to najlepša ljubavna priča koju znam, i još je bila moja, ispričala je Maja i otkrila da su Miloš i ona planirali da je venčaju u junu ove godine. 

- Izložba na Kosovu, kojoj se veoma radovao, već je bila dogovorena, a želeli smo i da se venčamo pred Bogom u Visokim Dečanima. Nije uspeo ni da završi knjigu o svojoj majci Mirjani, koja je trebalo da bude objavljena u septembru za njen stoti rođendan.

Jakov Simović

Maja je pronašla jasnu simboliku u Miloševom poslednjem putovanju. 

- Napustio nas je na dan posvećen vaskrsenju pravednog Lazara. Ovaj praznik ima značenje pobede života nad smrću, ujedno to je i praznik najmlađih, Vrbica, a Miloš je bio i jeste predivno, razigrano dete. Sahranjen je na Veliki četvrtak ili Veliko bdenije, što potvrđuje da je život večit, da je moj Miloš večit, a smrt samo privid. Desilo se nešto mistično nekoliko dana nakon sahrane. Sedela sam na terasi i čula strašan lom u stanu. Utrčala sam unutra da vidim šta se zbiva, srušila se slika koja je odavno dobro prikačena, bila je praktično odvaljena od zida. Na toj Miloševoj slici sam ja, to je prvi portret koji mi je uradio, na njemu sam predstavljena kao Marija Magdalena. Slika je izuzetno teška, iščupana je iz zida, na kom se trenutno nalazi ogromna rupa, i nije oštećena. Ono što je zanimljivo jeste to da je prema hrišćanskom predanju baš tog dana Marija Magdalena bila na Hristovom grobu, uplakana, tražeći ga, dok se nije pojavio anđeo koji joj je rekao da ne plače i da ga ne traži tu jer je on vaskrsao.

Ceo intervju sa Majom Iskjerdo čitajte u aktuelnom (931) broju magazina Gloria.