Ceca Bojković govori ono što misli i u šta veruje: Buntovna sam na dedu

Pođite sa Svetlanom Bojković (75) u samoposlugu, na pijacu, vozite se sa njom taksijem i videćete kako joj se i sa koliko ljubavi obraćaju ljudi i podržavaju je u onome što je poslednjih nedelja njena aktivnost - učestvovanju u protestu “Srbija protiv nasilja”.

Zadivila ih je kada je pre dve godine stala ispred kamiona i sprečila da se na Bari Reva istovari građevinski otpad, u želji da se sačuva ova ekološka oaza u beogradskom naselju Krnjača.

ATA Images

Nastavila je kao ekološki aktivista da se bori protiv dolaska kompanije Rio Tinto u Srbiju i Vlada Srbije je naposletku odustala od projekta “Jadar” koji je podrazumevao eksploataciju litijuma u našoj zemlji.

U tim akcijama je podržavaju tinejdžeri, ljudi njenih godina, pa i stariji od nje. Imaju potrebu da je pozdrave, kao i da joj se zahvale za sve što radi i govori. I obavezno joj kažu: “Vi govorite ono što mi mislimo!” Tu postaje svesna da nije usamljena u svojim stavovima, i to joj svakako prija jer vidi dobar odjek onoga za šta se zalaže.

Pročitajte Estetska korekcija nije dala željene rezultate - Ceca Bojković očajna

Međutim, često je pitaju odakle joj ta snaga za borbu protiv svake nepravde u društvu. Ovo je prilika da ispriča jednu, javnosti sasvim nepoznatu priču iz svog porodičnog miljea, koja bi delom odgovorila na pitanje - na koga je povukla te buntovne gene.

- Moj deda po majci zvao se Gradimir Ilić, bio je advokat. Kao mladić od 17 godina bio je regrutovan u vojsku tokom Prvog svetskog rata, ratovao je i prešao Albaniju. Kada se rat završio, deo naših mladića je poslat u Francusku na školovanje, a moj deda je bio među onima koji su ostali ovde.

Marko Krunić

Došao je u Beograd, završio Pravni fakultet, bio je najpre sudija a potom advokat. Dobro sam ga upamtila, dočekao je i praunuku, moju ćerku Katarinu. Deda je bio večiti borac za pravdu i istinu, to se nekada zvalo reakcionar. Bio je reakcionar u vreme Kraljevine Jugoslavije pa je po kazni poslat da radi u Kavadarcima, u Makedoniji. Tu je rođena moja majka.

Potom je prešao u “levičarski front” jer je po prirodi zapravo bio levičar. Međutim, razočarao se u komunizam pa je zbog svog javnog izjašnjavanja posle oslobođenja proveo izvesno vreme u Zabeli, iz političkih razloga. Mora da je nešto pričao što nije bilo po volji vlasti.

Verujem da sam nešto od te pravdoljubivosti i nepristajanja da žmurim pred lošim potezima nasledila od njega. Naravno, to nije presudno uticalo, ali sigurno ima nečeg i u genima.

Ceca Bojković za Gloriju priznaje: Govorim ono u šta verujem

Mnogi ljudi koji vole i izuzetno cene Svetlanu kao glumicu često se pitaju da li se ponekad uplaši zbog svoje hrabrosti, zbog onoga što govori, protiv čega se buni.

- U stvari, ja ne znam da li sam hrabra. Bojim se kao i svaki drugi čovek. Užasno se bojim visine, na primer. To što radim, kako govorim, kako istupam, to je duboko u mojoj prirodi i ne umem drugačije. Ja jednostavno govorim ono što mislim.

Pročitajte Ceca Bojković - Odnos sa ćerkom je moja životna nagrada

Govorim ono u šta verujem i nije potrebno da me iko, pogotovo u ovim godinama, uči šta treba da kažem. U tome što govorim nema ničeg što bi vređalo bilo kog čoveka koji se trudi da čestito živi od svog rada. I ne vidim zašto bih se bojala.

Jednostavno, ne želim da mislim o tome da mi se zbog toga što govorim može desiti išta loše. I ne verujem da je to moguće.

Svetlana i ovom prilikom ponavlja da se nikada ne bi prihvatila nikakve političke funkcije, nikada ne bi pristupila nijednoj stranci. A na pitanje da li je poklon jednog dela njene umetničke zaostavštine Adligatu, nevladinom neprofitnom udruženju građana za unapređenje srpske kulture, umet-
nosti i međunarodne saradnje, izvesna vrsta testamenta, odgovara:

- Prvo, nisam želela da time opterećujem moju ćerku, a drugo, ja sam u godinama kada je prirodno da razmišljam o takvim stvarima. Smatram da čovek to treba da radi dok je bistrog uma.

Marko Krunić

U mojoj kući je mnogo dokaza mog rada - nagrada, priznanja, plaketa, statueta, statuetica... Imam i neke portrete koje su radili pojedini umetnici, puno fotografija koje bih mogla da dam Muzeju pozorišne umetnosti.

U mom nevelikom stanu to je sve nakrcano, najveći deo je na karatavanu, i dogovorila sam se sa Adligatom da počnem sa pakovanjem i da oni polako to nose.

Problem je što kod njih nema dovoljno mesta, a ja bih dala i neke lične stvari koje pripadaju sobi u kojoj bi se jednog dana našla i ostavština moje ćerke, budući da nemamo potomstvo.

Pročitajte Nije joj bila suđena - Uloga Emilije Popadić bila je namenjena ovoj poznatoj glumici

Videćemo kako ćemo sve izvesti, ali znam da to hoću da razrešim, da za života završim sve što treba uraditi tim povodom.

Polovinom jula, kad završi snimanje svoje uloge u trećoj sezoni serije “U klinču”, planira da sa suprugom Slavkom ode u Rovinj na duži odmor.

To je onaj najlepši deo godine kome se već raduje, i po svom dobrom običaju, završava sve poslove na vreme, jer kad sedne u avion, više ni za koga ne postoji. Tada postoje samo Slavko i ona.

ATA Images