Sofiji Juričan u 42. godini pošlo je za rukom ono o čemu mnogi maštaju, bravo

Iako je vožnju položila pre dvadeset godina, glumica Sofija Juričan (41) shvatila je da nema dovoljno iskustva za volanom i sada ponovo ide na časove sa instruktorom.

Potez Sofije Juričan naišao je na oduševljenje svih njenih bližnjih koji su je godinama ubeđivali da mora da sedne u automobil.

Boško Karanović

- Kratko sam vozila po Pančevu kad sam dobila dozvolu i nekoliko puta do Beograda.

U to vreme sam studirala i nisam imala svoja kola, a kad ne uhvatiš zamajac da ti to postane svakodnevica i redovna aktivnost, onda izgubiš rutinu. Kasnije sam bila ubeđena da se u Beogradu uopšte ne bih snašla.

U međuvremenu je uvidela da je automobil u velikom gradu ipak potreba, a ne luksuz.

- Najveći stres mi je kad padne kiša i ne mogu da dobijem taksi a treba da stignem u pozorište da igram predstavu. Tada me uhvati strah da ću zakasniti i obuzme me plač.

Često se dešavalo i da se smrzavam u ponoć čekajući prevoz posle predstave. Ponekad moram da promenim tri autobusa da bih stigla na drugi kraj grada u određeno vreme.

Da imamo metro i bolje organizovan gradski prevoz, verovatno bih, kao i mnogi drugi ljudi, koristila samo njega. Kad imaš kola i znaš da voziš, onda donekle kontrolišeš situaciju i to ti pruža izvesnu sigurnost.

Potez Sofije Juričan - glumica treba da bude primer svima

Vozačku dozvolu je redovno obnavljala te nije morala ponovo da polaže testove. Priznaje da se plašila kad je nakon toliko godina opet sela za volan.

 - Polagala sam u Pančevu gde je sve ravno, a Beograd je pun uzbrdica i nizbrdica. Prvo je trebalo da savladam da na uzbrdici krenem iz mesta, najčešće bez ručne.

Bilo je izazovno uskladiti ruke i noge kako bi sve funkcionisalo samo po sebi. Uz sve to, na ulicama je mnogo haotičnije nego ranije, veći je broj vozila, kao i sam grad.

Gužve su ogromne, a povećao se i broj dostavljača. Biciklisti i ljudi na trotinetima voze bukvalno kao kamikaze i neophodno je da stalno budete na oprezu, da vam neko ne iskoči.

To je otežavajuća okolnost, jer niste odgovorni samo za sebe, već morate da mislite i o svim ostalim učesnicima u saobraćaju.

U početku sam baš bila stegnuta i zbog trubljenja drugih vozača neprestano u stresu, ali sam se posle dvadeset časova u vozilu s duplim komandama i instruktorom opustila. Suština je da ako vi zabrljate, on može da reaguje.

Pročitajte Sofija Juričan - Još živi humanost

Sofijin instruktor Bojan Branković ističe da je sasvim drugačije kad vožnju položite sa 19 ili 20 u odnosu na zrelije godine.

- Što ste stariji, svesniji ste strahova i toga šta sve može da se dogodi. Ukoliko napravite dužu pauzu u vožnji, takođe se stvara strah, i u takvim situacijama je veoma pametno uzeti nekoliko časova.

Ponavljajte vežbe i radnje dok vam ne uđu u rutinu i ne shvatite da to nije ništa strašno. Sofija i ja smo počeli na poligonu, kao da kreće od nule.

Boško Karanović

Bilo je trnovito, isprva je bila uplašena pošto je skoro sve zaboravila, ali i kod nje i kod svih drugih koji obnavljaju vožnju sve ide brzo jer telo pamti.

U početku su uvek najteži kretanje, prebacivanje brzina i motorika, dok je kasnije najvažnije praćenje saobraćaja. U tome je suština, kako biste sve mogli da držite pod kontrolom.

Bojan napominje da je sve više povratnika koji uzimaju časove, što je za svaku pohvalu.

- Ljudi su postali svesniji svojih kapaciteta, kao i činjenice da za volanom ne ugrožavaju samo sebe nego i druge. I intenzitet saobraćaja je mnogo ozbiljniji nego što je bio pre nekoliko godina, a i svakodnevne gužve su ogromne.