Ova glumica je devojka Đorđa Mišine, već pet godina jedno drugom su najveća podrška

Mnoge devojčice i devojke pitaju se ko je devojka Đorđa Mišine, jednog od omiljenih mladih glumaca koji svakom novom ulogom briljira?

Iako je svoju mlađu koleginicu zapazio čim su se prvi put sreli u Pozorištu „Boško Buha”, trebalo je da prođe puna godina da se glumac Đorđe Mišina (26) osmeli da Ninu Perišić (25) pozove na izlazak.

Boško Karanović

- Prvi put sam u pozorištu dobio „korpu”, drugi put su nam se putevi ukrstili na filmskom festivalu u njenom rodnom Herceg Novom. Pravila se da me nije videla, ali se ipak javila, na nagovor majke i sestre.

Prihvatila je moj poziv za izlazak i naredne večeri smo se prvi put poljubili kod svetionika na rivi, do kog smo jedva došli pošto čuvar isprva nije hteo da nas pusti.

Kad sam ga zamolio da „zažmuri na jedno oko”, da devojku samo odvedem do svetionika da je poljubim, progledao nam je kroz prste.

Već sutradan sam morao da se vratim u Beograd i narednih mesec dana smo se samo dopisivali.

Bila je to velika prednost jer smo razgovarali na razne teme i dobro se upoznali pre nego što smo se ponovo sreli - otkriva Đorđe, kog je publika zavolela kao Filipa Antonijevića u seriji „U klinču”.

Devojka Đorđa Mišine već pet godina mu je najveća podrška

Nina dodaje da se među njima sve odvijalo veoma spontano.

- U početku smo pričali šta ko od nas dvoje voli, šta ga privlači. I kad smo se posle mesec dana videli, imali smo utisak da se znamo jako dugo. Uživali smo u momentu, što radimo i danas, nikad ništa nismo forsirali.

Par je zajedno već pet godina. Oboje veruju da je to što se bave istim poslom velika prednost.

- Nina zna sve moje probleme kad su u pitanju uloge, kao i ja njene, nas dvoje zajedno rastemo. Iskreno, ne verujem da bih mogao da budem sa nekim ko nema afiniteta prema glumi.

Nina je ispratila svaki moj kasting i ulogu. Nije mi dozvolila da budem lenj, radila je sa mnom, slušala me i spremala za svaku audiciju.

Boško Karanović

Najbolje indikacije uvek dobijam od nje i shvatio sam da je to zato što me najbolje poznaje - kaže Đorđe.

Glumac uspešno balansira gradeći karijeru u teatru, na filmu i televiziji, uveren da se trud uvek isplati.

- Ako daješ sto odsto od sebe, dobićeš nešto. Cilj mi je da uspem, ali gluma je maraton, veliki ispiti me tek čekaju. Uživam u svom poslu, lepo mi je.

Volim da radim različite stvari, da idem iz pozorišta na film ili televizijski set. Obradovala me je mala, ali značajna uloga u filmu “The Machine”, koji se prošle godine snimao u Srbiji.

Jednu od glavnih imao je Mark Hamil, koji je glumio Luka Skajvokera u franšizi “Star Wars”. Na tom setu prvi put sam se sreo s nekim holivudskim standardima, poput lične prikolice.

Ipak, ne mislim da je to previše važno, smatram da su za dobru glumu potrebni samo kvalitetan tekst i veliki trud.

Pročitajte Branka Katić jasna - Izvinjavam se Nikoli Koji, ali zaista je vreme da završimo

Nina je na filmu debitovala kao srednjoškolka kod Ivana Marinovića u „Igli ispod praga”, pored velikih glumačkih imena kao što su Seka Sablić, Nikola Ristanovski, Bogdan Diklić.

- Uz sve velikane, kao i moje profesore Draganu Dabović i Gorana Slovića, bilo je to veoma zabavno i dragoceno iskustvo koje me je uverilo da sam odabrala pravi poziv, pošto sam još u vrtiću govorila da želim da budem glumica.

Kako u Herceg Novom nije bilo škole glume, posle srednje sam došla u Beograd i konkurisala na Fakultetu dramskih umetnosti kod profesorke Biljane Mašić.

Nedostaju mi more i kuća, ali znam da ako želim da se bavim ovim poslom, moram da ostanem ovde.

Do pandemije korone Nina je igrala u brojnim pozorištima, Jugoslovenskom dramskom, „Dušku Radoviću”, „Pinokiju”. Sad je profesorka glume i dikcije u jednoj školi, asistent je glumici Dari Džokić.

Boško Karanović

S nestrpljenjem čeka javne časove u junu, kao i svoju prvu režiju, komada „Ljubav i moda”. Godinama radi i sinhronizacije crtanih filmova. Priznaje da je veliki štreber u poslu i da uvek ulaže 300 odsto snage.

Mladi glumci smatraju da je došlo vreme da se sretnu u kadru.

- Voleli bismo da vidimo kako bi to izgledalo, jer uopšte ne mora da znači da bi bilo fenomenalno, svašta može da se desi.

Veoma sam znatiželjan kako bismo se ponašali pred kamerama, da li bi svako gledao sebe ili bismo previše gledali jedno u drugo i međusobno se pomagali.

Mislimo da možemo da odvojimo privatno od poslovnog, a kako bi to zaista ispalo, još ne znamo - ističe Đorđe.