Aja Jung: Mesto šefa porodične kuhinje prepustila sam suprugu

Direktorka Beogradskog festivala igre i Nacionalne fondacije za igru mesto šefa porodične kuhinje, bez trunke sujete, prepustila je suprugu i mami, a uprkos tome što strogo vodi računa koliko i šta jede, nikada ne može odoleti slatkom poroku, čuvenoj orijentalnoj poslastici

Direktorka Beogradskog festivala igre, koreograf i pedagog Aja Jung (45) retko priča kćerkama, dvadesetogodišnjoj Dori i osmogodišnjoj Zoi, o dijetama, savršenoj figuri i vežbama. Iako ima perfektno zategnuto telo, uverena je kako je bitnije to što ih je pustila da slobodno odrastaju i afirmišu sopstvene afinitete.

Ašok Murti: Lonac i stomak puni ideja

- Nikada nisam svojoj deci govorila o pravilnoj ishrani - iskrena je Aja Jung. - Nisam ih gnjavila ni lekcijama o telu, vitkosti, zdravlju. Više volim da pričamo o izložbama i predstavama, da maštamo i putujemo, zajedno otkrivamo različite kuhinje i specijalitete.

Premda je vegetarijanka od sedamnaeste godine, svoj način ishrane ne želi nikome da nameće.

- Jednostavno, sasvim mi je dobro bez mesa. Ne jedem ga, i to se nikada neće promeniti. Kako se u životu susrećemo sa različitim predrasudama, ove o vegetarijanskoj ishrani su zaista zanemarljive. Niko u porodici, osim mene, nije vegetarijanac, sa izuzetkom našeg kućnog ljubimca Lava, rase džek rasel, koji je pojeo svu šargarepu koju smo doneli za potrebe ovog slikanja. Ostali uživaju u mesu, a da bi svi bili zadovoljni, obično se na stolu nađe više različitih jela. Salate preovlađuju, često jedemo i ribu. Uvek sam morala da pazim na ishranu, dok sam u baletskoj školi u Njujorku koju sam pohađala, a koja je imala i nutricionistu, otkrila da mi najviše odgovara ona bez mesa u kojoj su zastupljeni riba i plodovi mora. Tamo sam naučila i da nikada ne držim dijete. Neretko je stres uzrok viška kilograma ili nadutosti, koja prođe čim se malo odmaknete od problema. Kada sam pod pritiskom, samo se vratim svom sistemu i odspavam malo duže.

Da nije njenog supruga, poreklom Grka, koji odlično sprema specijalitete iz svoje domovine, od musaka, preko punjenih tikvica i paradajza do čuvene grčke salate, i mame kojoj odlično ide domaća hrana, u Ajinom domu se ništa ne bi krčkalo.

- Ne kuvam, jer zaista ne stižem. Sa decom često putujem u inostranstvo ili koristimo vikende za porodične ručkove u restoranima koje volimo. Sva sreća da su suprug i mama svakodnevno u kuhinji, inače bi šporet i frižider mogli odmah da se sklone iz našeg doma kako ne bi zauzimali prostor. Bilo je perioda kada sam morala da pripremam obroke. Izveštila sam se za mediteranska jela bazirana na povrću, maslinovom ulju i začinskom bilju, ali i za pite, razne vrste ribe i baklave. Lako mi je bilo da se odreknem kuvanja s obzirom na to da postoji mnogo drugih poslova u kojima sam uspešnija.

MIRISI STARIH VREMENA

U staroj porodičnoj kući, u kojoj živi, kuhinja joj je draga prostorija isključivo zbog mnoštva uspomena.

Branko-Bane Vidaković: Od svih salata, najviše volim prasetinu

- Volim kuhinju u svom domu na Dorćolu baš onakvu kakva jeste, sa zidovima koji su upijali sve porodične priče od 1892, kada je kuća sagrađena, do danas. U njoj su sačuvani stari kuhinjski elementi, u koje se uklopila i moderna tehnika. Jutro dočekujem tu, kako je to činila i moja čukunbaka. Čudna je to energija. Kao dete sam uživala u neponovljivim jelima mojih baka. Sećam se sitnih slavskih kolača, ćušpajza ili kitnikeza od dunja, kuglofa od oraha i suvog grožđa, lenje pite, belih štanglica. Mirisi vanile i cimeta su mi još u nozdrvama. Pamtim i velike prijeme koji su priređivani, sa bezbroj slanih i slatkih đakonija. Bilo je to neko drugo vreme. Prohujalo, zauvek. Sada ne organizujemo slavlja u kući, pre svega zato što ne volim važne datume.

Ni starija kćerka Dora nije zainteresovana za kulinarstvo, ali od mlađe Zoi bi možda moglo nešto konkretno da se očekuje.

- Zoi često asistira tati i baki u kuhinji, pa će nas verovatno uskoro iznenaditi nekim ručkom. Za sada moramo da jedemo knedle sa šljivama koje ona umesi. Često su bez šljiva, ali to je njen način i ja ga poštujem.

SALATA JE IZ RAJA IZAŠLA

Kako je posetila mnoge ćoškove sveta, upoznala je brojne kulinarske tradicije. Neke je posebno zavolela, a gostima koji dolaze kod nas na Beogradski festival igre rado pomogne da otkriju čari srpske gastronomije.

- Kada ne jedete meso, onda je i spisak jela koja ste probali uvek znatno manji. Preferiram italijansku i grčku kuhinju, čiste ukuse. Ipak, dosta puta sam uživala u raznoraznim delicijama u Kini, Indiji, Senegalu, Jermeniji, Australiji, Meksiku, Venecueli. Volim salate, a najbolje i najukusnije probala sam u Izraelu. Način na koji ih oni prave prava je umetnost. Sve ostalo su pokušaji. Beskrajno su maštoviti kada je u pitanju kombinovanje namirnica, što je uz činjenicu da im je na raspolaganju raznovrsno voće i povrće pun pogodak. Dodaju i koštunjave plodove, koji sem posebnog ukusa doprinose i hranljivosti salata, pa one često mogu da zamene glavni obrok. Stranci, opet, vole našu kuhinju, i obično se iznenade kvalitetom i bogatim izborom hrane, ali i lepim restoranima. Neki od poznatih beogradskih restorana su dugogodišnji prijatelji Beogradskog festivala igre, tako da su velike baletske zvezde i koreografi imali priliku da probaju naše specijalitete u “Maderi” i “Klubu književnika”.

Kako je veliki ljubitelj svežeg voća i povrća, često posećuje Bajlonijevu pijacu, u čijoj blizini živi.

Aja Jung: Svoje kćerke učim da misle, primećuju, da kroz život idu hrabro

- Nemam spisak namirnica koje u svakom trenutku treba da imam u frižideru. Zapravo, kada je on prazan, to je najbolji razlog da ne ostanete kod kuće. Dan počinjem sokom od ceđenog povrća. Kasnije jedem voće, orahe ili badem. Pre podneva nikada ne uzimam ništa drugo. Mislim da je to dobar recept za energiju. Dok sam igrala, znalo je da se desi da uveče imam neodoljivu želju za slatkim, i to obično nečim konkretnim, recimo čokoladnom tortom ili kolačem. I sad to poželim, ali trudim se da takve poslastice izbegavam koliko mogu. Veliki sam ljubitelj voća, mada ne i slatkiša koji se prave od njega. Nikada se ne bih opredelila za voćnu tortu, ali su zato sočne baklave moja tiha patnja. Mogla bih da krenem večeras za Solun samo zbog njih.