Milica Gacin - majstor za sladak kupus: U mojoj kući se uvek traži repete

Za voditeljku najgledanijeg domaćeg kviza ‘Slagalica’ nema kulinarskih tajni: jednako je vešta u spremanju slatkih i slanih delicija, posle kojih njenim kćerkama Katji i Hani ostaje samo da omažu tanjire i oližu prste

Voditeljka kviza ‘Slagalica’ RTS-a Milica Gacin (48) odrasla je u porodici u kojoj svi jednako vole da jedu i da kuvaju. Sva najvažnija porodična zbivanja, od dogovora do slavlja, završavaju se dobrim zalogajem. Iako je mislila da nikad neće postati ekspert u kuhinji, Milica je veoma rano, pomažući baki Maci, počela da otkriva tajne kulinarstva.

- Mnogo vremena sam provodila s njom, a baka je bila Vojvođanka i vrsna kuvarica, maher za testa i sva tipična prečanska jela. Od nje sam naučila da mesim, nas dve smo nedelju provodile u kuhinju, i ona bi spremala kompletan obrok, od predjela do torte. I sve bi bilo gotovo do podneva. Pomagala sam joj, seckala, gulila i slušala najlepše porodične priče o tome kako je odrastao moj otac, kako se pre Drugog svetskog rata živelo u Bačkoj Palanci. I moji roditelji Ana i Jevrem uvek su kuvali zajedno, “gurali se” pored šporeta i pravili svašta, od morskih plodova do tipičnih srpskih krkanluka. Dobra hrana je na neki način deo mene i nikad nisam razmišljala o tome treba li ući u kuhinju ili ne, to se podrazumevalo. Danas kad mi dođu gosti u kuću prvo pitam žele li da jedu ili da popiju kafu, u mom slučaju to je prosto normalno i uobičajeno.

BEKSTVO IZ RUTINE

Lepa voditeljka priznaje da se u jednom periodu života zasitila kuvanja.

- Deca su bila mala, Katja je tek pošla u školu a Hana je bila u vrtiću, i spremanja obroka mi je bilo preko glave. Onda sam rekla sebi da ipak to moram da radim jer imam dvoje male dece i želim da se ona zdravo hrane. Nastojala sam da hranu pripremam na što inspirativniji način i da mi to ne bude teret nego da pronađem nešto što će me motivisati da to činim svakog dana, a ne da to bude rutina i hiperprodukcija, kao što se događa svim ženama. Promenivši svoj odnos prema kuvanju, shvatila sam da je kuhinja bezgranično polje kreativnosti i od tada zaista u nju ulazim s velikom radošću.

Favoriti su joj kolači i torte, odnosno svi slatkiši, koje pravi s puno entuzijazma i strasti.

- Obožavam da ih spremam, to znaju svi moji prijatelji. I zaista jesam odlična u tome. Stalno govorim da ću jednog dana imati svoju poslastičarnicu i da ću se školovati u Belgiji za majstora za izradu slatkiša od čokolade. Do sada sam uglavnom sve svoje snove ostvarila, i ubeđena sam da će doći vreme da realizujem i ovaj. Ne sumnjam u snagu svojih želja i motiva. Kad čovek postavi cilj, retko koja prepreka ne može da se prevaziđe. Veoma me interesuje i dekoracija poslastica, međutim, industrija poslastičarstva vrlo brzo napreduje tako da teško postižem da idem ukorak, ali vežbam skoro svakodnevno.

Kad je reč o ukusima, radoznala je i ne propušta priliku da proba nešto novo, raznovrsnost je kod nje uvek dobrodošla. Ne voli rutinu, ni u životu ni u kuhinji.

- Ako su mi tri dana ista, četvrtog ću se potruditi da izmislim nešto da to promenim. Takva sam i kad je u pitanju hrana, ne bih mogla svakog dana da jedem jedno te isto, valjalo bi da makar bude spremljeno drugačije. Zbog toga i ne volim zimu, jer je izbor namirnica sužen, dok leto obožavam pošto je tada svega u izobilju. Povrće mi je najinspirativnije, svako je različitog ukusa i može da se pripremi na razne načine: da se skuva, ispeče, isprži, posluži sirovo. Kod mesa nema toliko mogućnosti za samu obradu. Hana je rođena u proleće i jednom sam za njen rođendan pravila potpuno zeleni ručak: čorbu od blitve, spanać, tri vrste zelene salate, brokoli, prokelj, pa su gosti u jednom trenutku shvatili da je sve zdravo i zeleno. Sad me kuma, kad god kuva neki zeleniš, pozove na “zečju” hranu.

Milica je pravi majstor za sladak kupus. Čak i oni koji ga ne jedu rado, kod nje traže repete.

- Tajna ukusnog slatkog kupusa je u dobrom balansu. Ne treba preterivati sa crnim lukom, a i odnos crnog i belog luka treba da bude uravnotežen, ne valja stavljati ni mnogo mesa, kao ni šargarepe. Na kraju dodam navrh noža karija, koji mu daje poseban šmek. Tako pripremljenog mogu uvek da ga jedem, i toplog i hladnog. Volim i jela od kiselog kupusa, ali sladak mi je favorit.

Pored srpske, Milica uživa i u ostalim evropskim kuhinjama, od nemačke i italijanske, koju smatra takoreći domaćom, do slovenačke, pošto joj je majka poreklom odatle.

- Slovenačka kuhinja uopšte nije za potcenjivanje, imaju fantastična testa i kobasice, a genijalna im je i kisela repa. To je rustično, seljačko jelo koje se najčešće sprema sa crvenim pasuljem i jede kašikom. Popularna je i zaseka, namaz od mlevene slanine u koji se dodaje i beli luk. Ješpren je ječam koje se pravi s krompirom, suvim mesom ili kobasicama i mnogo je ukusan. Kad ga mama skuva, svi se otimamo o njega. Mami prijatelji iz Slovenije donose kiselu repu jer ne može da joj odoli, a meni kremšnite s Bleda, koje obožavam. Nadaleko su poznate, a tajna je u nekoj posebnoj vrsti brašna od kojeg ih prave, kao i u izuzetno kvalitetnoj slatkoj pavlaci. Mama sjajno mesi i štrudle s makom i sa slatkim sirom, koje začas slistimo. Nažalost, zbog tatine bolesti sada ne idemo tako često u Sloveniju, a kako nam je dijabetes porodično nasledstvo, i ja sam poslednjih godina počela da vodim računa. Na testima, povrću i slatkišima bih mogla da živim, ali se uzdržavam jer vidim šta ugljeni hidrati mogu da naprave.

Sviđaju joj se i jela kineske kuhinje, a od arapskih specijaliteta najviše falafel, koji je naučila odlično da sprema. Voli i razne začine.

- Njihov cilj je da oplemene jelo, ali mislim da je caka u balansu. Svako ko kuva zna da je tajna u dobroj meri. Pitanje mere je aktuelno od Aristotela, i za diskusiju je. Kao i u svemu u životu, ne valja preterivati.

BOJE I UKUSI

Odlasci na pijacu su joj istinsko zadovoljstvo, posebno u septembru kad sve vrvi od boja i proizvoda.

- Crvene paprike su obavezne, bilo da su sveže, pečene, punjene, posne, u ajvaru, ljutenici, pindžuru. Kao da sam iz Leskovca, jednostavno stalno moram da ih imam u kući. Svi ih vole, posebno sveže, slatke i hrskave. I ajvar, ali nažalost nemam vremena da ga pravim sama, pa ga nabavljam od jedne divne žene iz Kraljeva.

Leto joj je omiljeno zbog prebogate ponude voća, svakog dana slisti po kilogram jagoda i trešanja. Jabuke su joj na meniju tokom cele godine, a jede i lubenice, dinje, smokve. Jedino joj ne prija grejpfrut.

- Ispada da živim za hranu, sve se nekako vrti oko nje. I mada nisam sebe zamišljala kao nekog kulinarskog eksperta, dokazala sam se u tome. Kod mojih roditelja je to bilo normalno, vaspitali su me tako da ako mi nešto treba, ustanem i to sama uradim. I hvala bogu što je tako, to je najbolji i jedini mogući način da sebe izgradiš kao ličnost. A ja sam svoje kćerke pomalo razmazila, priznajem. Katja kao student medicine ima mnogo obaveza, ali kad je slobodna, ume da se snađe u kuhinji. Njoj i njenom društvu sam uvek na usluzi da ih nahranim, iscedim neko voće da se okrepe posle predavanja. Hana voli da mi pravi društvo prilikom spremanja obroka, često zajedno pravimo kolače i ukrašavamo ih, ponekad i po njenim uputstvima.

Dok je sticala kulinarsko znanje, zbunjivale su je bakine mere tipa “staviš onoliko da bude”, ali s vremenom ih je sve savladala.

- Sledeća merna jedinica bila je da se “oseti pod rukom”, a treća kategorija bila je vizuelna, da bude lepo. Sad i sama tako kuvam, nema tu neke filozofije. Zato i ne umem da dam recept. Ali ubeđena sam da sve te špecije moraju mnogo da se vole kako bi bile izuzetno ukusne kad se naprave.