Ničim izazvan: Brza hrana za sporo uživanje

Autor:

24.06.2017 15:10

Foto:

Foto:



Članovima grupe čije su pesme poput ‘Ona je’, ‘O tebi’ i ‘Trideset’ omiljene među različitim generacijama publike delikatesi sa roštilja najefikasnije vraćaju energiju izgubljenu na koncertima, a kad imaju dovoljno vremena, hrabro se upuštaju u kulinarske avanture koje se ponekad završe uključivanjem alarma za požar

Bend u čijim pesmama se oseti zvuk fanka i roka, ali i tanga i valcera, osvojio je publiku svih uzrasta širom regiona. Njegovi osnivači su dva bivša odbojkaša Bojan Gluvajić (37) i Boris Bakalov (34), koji su sem u domaćim klubovima gradili karijeru i u inostranstvu, pre svega u Finskoj, odakle su pored sportskih poneli i zanimljiva kulinarska iskustva.

- Dok sam živeo u Finskoj, imao sam bezbroj sjajnih prilika da probam nove i neobične ukuse - otkriva Bojan Gluvajić, gitarista i pomoćni vokal. - Njihova kuhinja je potpuno blesava. Neka jela sam baš zavoleo, kao što je slučaj s pirinčanim ili karelijskim pitama. Tamo sam ih stalno jeo. Sem pirinča, u njih se stavljaju i grašak, puter, jaja i sir. Supruge i mame kolega iz kluba za koji sam igrao znale su da ih obožavam pa su ih često spremale. Kasnije, kad sam se vratio u Srbiju, nekoliko puta sam pokušao sam da ih napravim, ali nikada nisu bile ukusne kao u Finskoj. Ima nešto u tradiciji i veštini izrade testa za njih što se ne može preneti receptom. S druge strane, postoje pojedini finski tradicionalni specijaliteti za koje mogu da kažem da je bolje da ih nisam probao. Poluživa riba iz tegle je jedno od njih. Inače, naučio sam da kuvam silom prilika uveravajući sebe da sam nadaren za to. Nažalost, ne pripremam hranu onoliko često koliko bih želeo, jer ne stižem, a kada to činim, postupak je isti kao i kada stvaram muziku - prepustim se nekom unutrašnjem osećaju i igram se u kuhinji. Nekada jelo i ne ispadne baš savršeno, čak i ne može da se iznese na sto, ali ja se dobro zabavim.

VAŽNA JE IDEJA

Pevač Boris Bakalov je kuvar s kratkim i siromašnim iskustvom.

- Ne mogu se pohvaliti bogzna kakvim kulinarskim umećem. U “mnoštvu” jela čije sam spremanje savladao izdvojio bih prženice, u koje umesto soli stavim suvi začin, poparu sa mladim ili starim sirom, u zavisnosti od afiniteta, kao i pogačice od heljdinog brašna. Sa tako skromnim kulinarskim stažom nisam imao kuhinjskih pehova, izuzev jednog u Finskoj, gde sam pet godina igrao odbojku. Pravio sam jedan od mojih visokoholesterolskih specijaliteta, kobasice u slanini pečene u rerni. Video sam da dimi iz šporeta, a onda se oglasio požarni alarm, za koji nisam znao ni da postoji u stanu, kamoli kako se isključuje. U prvom trenutku nisam shvatio odakle dolazi to pištanje. Trebalo je najpre da pronađem alarm, a onda da otkrijem način kako se gasi. Ovo drugo nisam uspeo da ukapiram, ali sam rešio problem tako što sam mu izvadio bateriju. Bio sam i ostao bistar momak.

Sem što su sportisti, obojica su veliki zaljubljenici u muziku. Na putovanjima i takmičenjima tokom odbojkaške karijere često su nešto komponovali i pisali, a pre šest godina odlučili su da osnuju grupu “Ničim izazvan”, koja je već prvim singlom “O tebi” osvojila publiku. Bend broji devet članova, četvoro je iz Beograda, troje iz Vrbasa i dvoje iz Kule. Što zbog zajedničkih proba, što zbog nastupa, stalno su na točkovima, pa su postali jedna velika porodica u kojoj svi znaju svačije navike i sklonosti, uključujući i kulinarske.

- Basista Mane Gluvajić je najbolji kuvar među nama. Zna da zgotovi svakakva čudesa i nikada mi nije bilo jasno odakle mu sve te ideje padaju na pamet. Tako dobro sprema hranu da je trebalo da vodi i jedan kulinarski TV šou, a tik uz njega je trombonista Nikola Petrović koji je neko vreme u Americi radio kao kuvar. Naš multiinstrumentalista Igor Martinko može da pojede veliku količinu različitih namirnica, a s obzirom na to da je vegetarijanac, stradaju salate i voćke - ističe Boris, dok Bojan potvrđuje priču o najvećoj izjelici u bendu:

- Igoru nema ravnog. Čak i on voli da se pohvali tom “titulom”. Mada se po izgledu to ne bi dalo zaključiti, u stopu ga prati jedina dama u grupi Dragana Ilić. Kada ona ogladni, moramo da napravimo pauzu i jedemo. Sada je u drugom stanju pa su njeni zahtevi po pitanju pauze češći, posebno kada se nađemo u blizini neke dobre pekare, i imamo apsolutno razumevanje za sve njene želje. Sa klavijaturistom Borislavom Kugom se to nikad ne dešava, jer kada idemo negde na gostovanje ceo put prespava. Gitarista Nemanja Vujović glavni je organizator naših nastupa i trudi se da odmaramo na mestima poznatim po dobrom roštilju i pečenju. Svaki put posle takvog obroka kaže da je od sledećeg dana samo na salati, ali to se nikada ne dogodi. Bubnjar Marko Leđenac je najduhovitiji član benda i taj njegov talenat baca u senku sve druge koje ima, između ostalih i kulinarske.

VODIČ ZA UŽIVANJE

U gradovima u kojima gostuju obavezno se upoznaju sa restoranima brze hrane, jer u njima vraćaju deo energije izgubljene na napornim koncertima. Pored uvek dostupnih pljeskavica i filea, Boris najradije bira raskuvana rebarca.

- Posle fizički iscrpljujućih nastupa ostaje nam taman toliko snage da se izdiktiraju prilozi za neku gurmansku pljeskavicu ili pileći file. Dakle, tada samo brza, što brža hrana dolazi u obzir. Visokokalorijsko, instant obnavljanje potrošene energije. Kada imamo malo više vremena, obavezno posetimo najbolje restorane u mestima u kojima sviramo.

Za razliku od njega, Bojan ipak gleda da pronađe pravu meru u ishrani.

- Ne volim da preterujem ni u čemu, pa tako i u konzumaciji hrane jedem do granice sitosti. Volimo da se vraćamo na ista mesta ukoliko smo bili zadovoljni prethodni put. Poštujemo onu rečenicu: “Kada si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin”. Tako da znamo gde se jede riba, a gde jagnjetina, pite ili roštilj.

Komentari. (0)

Loading