Ana Sofrenović: Bridžit Džouns u pohodu na domaću supu

Iako je svi znaju kao hedonistu sa merom, glumica i džez pevačica prošla je faze neumerenog uživanja u čokoladi i mesu i egzotičnim ukusima pite sa golubom, a kad je neko ili nešto iznervira, problem reši tanjirom domaće supe i jagnjećom kapamom

“Zojkin stan” premijerno u BDP-u: Ana Sofrenović na pozorišnoj sceni nakon dve decenije (foto)

Nekad opasna gurmanka u koju su udvarači opčinjeno gledali dok je tamanila neverovatne količine hamburgera, pomfrita i sladoleda, glumica Ana Sofrenović (45) sada je hedonista sa merom. Metamorfoze od devojčice na čijem meniju su tri i po jela, preko dvadesetogodišnjakinje sa apetitom kamiondžije do ženske verzije Entonija Burdena i nezaboravnih degustacija prženih larvi leptira u Africi i pite sa golubijim mesom u Maroku mogla bi da opiše u romanu sa radnim naslovom “Znakovi pored tanjira”. Posebno poglavlje pripalo bi hrani za utehu, samo što u njenom slučaju čuvenu kofu sladoleda iz filmova o Bridžit Džouns uspešno menja tanjir domaće supe sa rezancima.

Ana Sofrenović: Niko i nijedna uloga na ovom svetu nije vredna ucene

- U Africi sam probala larve leptira, spolja hrskave, unutra meke. Specijalitet je izgledao veoma egzotično pa nisam mogla da mu odolim. Jednog trenutka sam se osećala odvažno kao Indijana Džouns kome su servirali majmunski mozak, ali ipak to iskustvo ne bih ponovila. U Maroku sam jela meso goluba u piti sa dosta cimeta, i to je bilo jelo fascinantnog ukusa, no nešto najlepše doživela sam u Holandiji, u restoranu u kom se služe morski plodovi. Na metalnom tanjiru sa metalnim žljebovima servirali su mi mušlje. Očišćene, perfektno začinjene, uzima se jedna po jedna. Isti sistem kao u onoj igrici sa kuglicama koje treba da smestiš u ležište. Bio je to nezaboravan doživljaj.

Svaku fazu u životu obeležio joj je i određeni način ishrane.

- Kad god bih radila predstave, znalo se da svakog dana jedem isto, u isto vreme, na istom mestu. Nekad su to bile čokolade, drugi put brza hrana. To je navika od srednje škole kad sam pre časova slikanja u Dečjem kulturnom centru svraćala u poslastičarnicu na žito sa šlagom. Ono mi je bilo motiv da ne odustanem, čak ni kad sam mislila da više ništa novo ne mogu da naučim. Tako sam izgradila posebnu vezu sa hranom, koja mi je često i uteha. Ako se ne osećam dobro ili me nešto nervira po bilo kom pitanju, uzmem domaću supu i taj ukus me smiri. Odnosno, što bi rekla moja filmska koleginica Bridžit Džouns, svako ima svoju kofu sladoleda. A ja sebe zovem “noodle girl” ili žena rezanac jer oduvek volim domaću supu. Nju odlično i kuvam, najčešće subotom za celu radnu nedelju.

Ana Sofrenović o bivšem suprugu: Dragan mi se našao u izuzetno teškim trenucima

Hranu smatra najboljim saveznikom u komunikaciji sa ljudima, sigurna da ono što je na trpezi nepogrešivo govori o tome koliko je domaćinu stalo do gosta.

- Pritom ne mislim na slave, kad je ista ponuda za sve, već one jedan na jedan varijante, kad nas neko pozove na ručak ili večeru. Generalno, neverovatno mnogo neme komunikacije se odvija preko hrane, od onih najtoplijih odnosa na relaciji roditelji - deca, do najposlovnijih između kolega i slučajnih poznanika. Zanimljivo, ali za nove ukuse sam najotvorenija kad sam u novoj ekipi, na putovanjima. Ako idem sama, onda nisam raspoložena za eksperimente. A kad sam zaljubljena, ne mogu uopšte da jedem. Dalje od vode ne mrdam, eventualno popijem čašu vina roze.

Mada, to nije oduvek tako bilo. Naprotiv, bilo je dana kad je pretendente na njeno srce, koji su joj se pomalo i sviđali, ostavljala bez teksta količinom hrane koju je mogla odjednom da smaže. To se dešavalo dok je bila u srednjoj školi, kad je u Beogradu otvoren prvi restoran iz čuvenog američkog lanca brze hrane.

- Obožavala sam njihov sladoled ali i sve ostalo, a dečaci su s nevericom gledali koju količinu tih stvari mogu da sabijem u sebe. Onakva mršavica, to je bilo ludilo. Moji prijatelji su čak sa mnom išli samo da bi me gledali dok jedem. Za njih je to bio performans, jer ja se sva unesem, sve vreme cokćem, a oni uživaju u slici i tonu.

UVOD U HEDONIZAM

S čuđenjem su je posmatrali i muzičari kad bi u dva ujutru, posle koncerta, u nekoj kafani tamanila meso.

Ana Sofrenović: Nisam izgubila veru u ljubav

- Kad sam bila najmršavija, “jurila” sam krmenadle, vešalice, ražnjiće, čistu krtinu. Obično smo svraćali u birtije gde ima dosta kamiondžija, jer to je onaj “tajni znak pored puta” da je klopa dobra. Bila je to “brutalna” hrana i baš mi je prijala. Kasnije, kad me je prošla ta faza, prešla sam na biftek. Ali mislim da nikad nisam jela prstima, što je lep uvod u hedonizam, jer sam odrasla pored majke koja je smatrala da sve odmah mora da se pojede iz tanjira, pa to nije ostavljalo mesta uživanju. Mada, morala je tako jer sam od svega što je spremala, a to je bio divan miks englesko-srpske kuhinje, jela tri i po jela.

Osim supe, na njenom meniju su bili spanać i grisine.

- Više sam bila oduševljena engleskim slatkišima nego slanim jelima, mada mi se, kad sam malo porasla, dopadala forma nedeljnog ručka, sa jagnjećim pečenjem, jorkširskim pudingom i prelivom od moče, uz bareno povrće. Upravo to mi je najjača uspomena vezana za odrastanje u Engleskoj. Pamtim i goveđi jezik u aspiku, što je bila svojevrsna priprema za pihtije, koje sam godinama u širokom luku izbegavala. Iz srpske kuhinje sam prvo zavolela sarmice od zelja, potom i jagnjeću kapamu, koju i sada obožavam.

Kako je ona odličan primer da dete može preživeti i ako ne pojede sve iz tanjira, svoje kćerke Ivu i Lenu nije previše pritiskala za stolom.

- Bila sam kao štiglić, sva rebarca su mi se mogla prebrojati, ali sam bila zdrava i puna energije. Vođena time, nisam paničila oko hrane dok su moje kćerke bile male. Čak su mi i lekari savetovali da im samo pratim boju lica i ako je ona okej, onda nema problema.

Koliko god se i njima dvema s godinama menjao ukus, mamine palačinke su bile i ostale poslastica za sva vremena. Vole i kad im Ana pravi pastu ili rižoto sa morskim plodovima.

- Kad kuvam, ja se zabavljam kao kad glumim ili pevam.

Ana Sofrenović o starenju: Svaka glumica broji bore, ali ove godine ne bih menjala ni za šta

Ponekad čak i za šporetom pusti glas po kome je nadaleko čuvena, baš kao i po fenomenalnim ulogama na filmu i u pozorištu. A taj svoj vredni “instrument” samo je na početku karijere negovala presnim jajima našte srca.

- Brzo sam shvatila da je presudna želja za pevanjem, da ti ni sva jaja ovog sveta neće pomoći ako nju izgubiš. Kod mene je ta strast i dalje ista kao na početku, kad sam kao trogodišnjakinja pevušila po kući. Imala sam sreću da održim tu svoju potrebu za pevanjem i ona se sad pretvara u neke druge forme, jer mogu da pevam i kroz sliku, govor pa i kuvanje.