Dejan Dedić i vruće uspomene iz pivskog bunkera!

Mada je vičan kulinar koji složena jela sprema rutinski, mladi glumac Dejan Dedić, koga je širi auditorijum upoznao kao policajca Lazara u seriji ‘Močvara’, najradije zalogaje deli s kolegama u kafani, a neke od zajedničkih gastronomskih pustolovina podelio je sa nama

Jedna od privilegija glumačkog poziva jesu česta putovanja i gostovanja sa predstavama, koja se obično završe druženjem uz večeru cele ekipe. Članu Ateljea 212 Dejanu Dediću (30) jedan boravak u Beču sa predstavom “Pokojnik” posebno je ostao u sećanju.

- Gostovali smo u Folksteatru, nas desetak mladih glumaca koji se inače dobro poznajemo i imamo komunikaciju uvek ispunjenu smehom i šalama. Pred polazak u Beč kolega Svetozar Cvetković nam je rekao da obavezno potražimo ulicu Renveg i u njoj restoran Salm Brau, zapravo pivnicu u kojoj se ovo piće toči na litre, a na jelovniku, između ostalog, nude kolenice i rebarca. Sam prostor je nestvaran, sličan bunkeru, sav od crvene opeke sa cevima kroz koje se sipa pivo u ogromne krigle a jelo iznosi na drvenim pladnjima sa noževima sličnim satarama i velikim viljuškama. Bila je to gozba kao iz doba vitezova, opredelili smo se za butkice i uživali svim srcem. U blizini je bila grupa devojaka iz Rusije, ispred njih su stajale male krigle. Prišle su nam u jednom trenutku i objasnile da se ponašamo i pijemo kao pravi turisti, a da je zapravo daleko lepše da se pivo pije iz malih krigli pomešano sa biberom i ljutom papričicom, jer to budi osećaj za ukus i želju za još pića. Poslušali smo ih, mada smo pre toga već popili toliko da nismo ni imali baš preteran osećaj za finese. Ali mogu da kažem da je pivo u kombinaciji kako su ga one preporučile zaista pitkije. Posle sam u taj restoran svraćao nekoliko puta. Možda je malo skuplji, ali vredi svaki evro, kako zbog atmosfere, tako i zbog kvaliteta jela i pića.

Pročitajte i Ovo je ishrana Džej Lo: Glumica je posebno slaba na jednu namirnicu

Za još jedan lokal u Beču dobio je preporuku iz prve ruke i jedva čeka da opet otputuje u austrijsku prestonicu i proveri da li je dobro.

- Kolega Branimir Brstina takođe ima svoje omiljeno bečko mesto, kafanu Centimeter, koja je specifična po tome što se sve naručuje na metar. Poseban specijalitet su im metarske kobasice. Tamo ću isto morati jednom da odem.

Princ na zrnu graška!

U nekoliko predstava veoma uspešno konzumira hranu na pozorišnoj sceni.

- Još davno sam čuo savet Denzela Vošingtona da glumac ne treba da glumi da jede, već da zaista jede. Bitno je da tokom jela zadržava strukturu lika. U predstavi “Avgust u okrugu Osejdž” imamo porodičnu večeru i dobro nam ide da obavljamo paralelne radnje, da jedemo i glumimo. Isti je slučaj i u predstavi “Detroit”.

Sem što ume da uživa u gurmanlucima, Dejan je i dobar kuvar.

- Kada sam sa osamnaest godina iz rodnog Prokuplja došao u Beograd na studije, počeo sam da kuvam. Uglavnom sam tražio recepte od bake i mame. Sećam se da je prvo što sam napravio bio grašak sa sve zaprškom. Nekako mi se to činilo najjednostavnije za početak. Posle sam naučio da spremam mnoga druga domaća jela poput đuveča, ćufti, sarme, musake, boranije. Dobro mi je išlo i kuvanje mi je postalo rutina. Jedino mi pohovani kačkavalj nije uspeo iz prvog puta. Nije da je bio nejestiv, ali potpuno se rastopio i nije imao nikakav oblik. Nešto sam pogrešio kad sam ga stavljao u prezle. Kasnije sam otkrio paste i uglavnom se njima hranio. Tokom prolećnog vanrednog stanja opet sam se vratio starim kuvanim jelima. Majstor sam sigurno za sedam, pa svaki dan u sedmici mogu da spremim neko, a onda da obrnem novi krug sledeće nedelje.

Slatkiši ga ne inspirišu. Izuzetak su samo palačinke.

- Dok sam bio dete, bilo mi je zanimljivo da pomažem baki oko pite s višnjama, nanosio sam na kore sastojke jedan po jedan: višnje, šećer, prezle. Voleo sam i da sečem patišpanj za tortu. Sam nikada ništa nisam napravio od slatkiša, ako se izuzmu palačinke. Ipak, moram priznati da sam zbog jedne torte imao privilegije kod profesorke Gordane Marić. Njoj je bilo važno da svi sa klase zajedno obeležavamo rođendane i da na taj dan na fakultet donesemo tortu. Kada je na red došao moj rođendan, iz Prokuplja je stigla doboš torta koju je umesila moja baka. Profesorka se oduševila koliko je bila ukusna.

Pročitajte i Ishrana za primer: Melanija Tramp se strogo pridržava ovih pravila

Kada nešto sprema, sledi savet profesionalnih kuvara da kuhinja nikada ne sme da bude u neredu.

- Nije baš da uživam u svim poslovima u kuhinji kao u samom kuvanju. Ponekad me mrzi da idem nabavku. Ni pranje sudova mi nije omiljeno, ali imam mašinu za pranje posuđa. Gledajući emisije slavnih kuvara, shvatio sam da nikada ne prave veliki nered prilikom pripremanja hrane. I ja tako radim, odmah sklanjam sve što mi ne treba i otpatke bacam u đubre. Počistim za sobom dok se nešto krčka ili dinsta. Ne mora sve da mi bude nadohvat ruke, ali uvek volim da znam gde su mi ljuštilica za krompir, nož za seckanje i jedan reckavi nožić sa crvenom drškom iz jednog starog seta koji je deo porodičnog nasleđa i koji je savršen kada luk treba sitno iseckati.