Ivo Andrić: 125 godina od rođenja jedinog jugoslovenskog nobelovca

Njegovo prožimanje života na Balkanu u delima “Na Drini ćuprija“, “Travnička hronika“, “Prokleta avlija“ i mnogim drugima, kao i doprinos književnosti nije ostalo neprimećeno - 26. oktobra 1961. godine Ivo Andrić dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Time je postao prvi Jugosloven dobitnik najprestižnije svetske nagrade za književno stvaralaštvo

Jedini srpski nobelovac, Ivo Andrić rodio se na današnji dan pre 125 godina, tačnije 9. oktobra 1892. godine u Dolcu kod Travnika u BiH.

Објава коју дели Blackawhite (@w_b_21) дана 29. Авг 2017. у 11:00 PDT

Rođenje Ive Andrića upisao je u matici rođenih Crkve Svetoga Ivana Krstitelja u Travniku župnik Juraj Pušek pod rednim brojem 70. Tu je zapisano da je Ivan Andrić, zakoniti sin upravnika Antuna Andrića (1863 – 1896.) i majke Katarine (rođene Pejić), rođen 9. aprila u Travniku u Ulici Zenjak br. 13, kršten u katoličkoj crkvi.

Koliko je zanimljiv život imao svedoči i činjenica da je Ivo bio i ponavljač sedmog razreda Sarajevske Gimnazije, mason, diplomata, predsednik tajne đačke protivaustrijske organizacije Hrvatska napredna omladina, ali i član Stojadinovićeve Jugoslovenske radikalne zajednice, ambasador Jugoslavije kod Adolfa Hitlera, ali i predsednik Saveza književnika Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata i član Komunističke partije, ali nikada Titov intimus poput Miroslava Krleže. Ali, prvenstveno – najveći jugoslovenski pisac svih vremena.

Njegovo prožimanje života na Balkanu u delima “Na Drini ćuprija“, “Travnička hronika“, “Prokleta avlija“ i mnogim drugima, kao i doprinos književnosti nije ostalo neprimećeno - 26. oktobra 1961. godine Ivo Andrić dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Time je postao prvi Jugosloven dobitnik najprestižnije svetske nagrade za književno stvaralaštvo. Na vest o dodeli nagrade Ivo Andrić je izjavio: "Nobelovu nagradu smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje".

Објава коју дели Radio AS FM (@radioasfm) дана 9. Авг 2017. у 11:52 PDT

U knjizi “Gospodar priče” akademik Krešimir Nemec opisuje i Andrićeva ambasadorska iskustva u Berlinu. Pomalo je neobično da je Hitlerova Nemačka prihvatila Andrića za jugoslovenskog ambasadora s obzirom na to da je Andrić bio pristalica atentata na nadvojvodu Franju Ferdinanda, pobornik ujedinjenja južnoslovenskih naroda i uvereni protivnik germanizacije. Ipak, Nemec piše da je Viktor von Hiren, šef nemačke ambasade u Beogradu, slao telegrame na više berlinskih adresa u kojima zagovara da se Andrićevo imenovanje prihvati. Andrića opisuje rečima:

-Za vreme svog dugog delovanja u Ministarstvu spoljnih poslova Andrić je uvek održavao vrlo prisne odnose s ambasadom Nemačke i u svim pregovorima pokazivao je duboko razumevanje zahteva i interesa nemačke politike. Svrha njegovog upućivanja u Berlin je da se pokaže koliko se velika važnost pridaje mestu predstavnika u Berlinu i kako postoji snažna želja da se naglasi kontinuitet sadašnje politike prema Nemačkoj.

Andrić je dobio odlikovanje Grosskreuz nakon posete gospodina Nojrata Beogradu.

Kako se navodi u Nemecovoj knjizi, Andrić je obučen u tamnoplavi frak izvezen zlatnim šarama, ogrnut pelerinom, s trorogim šeširom ukrašenim belim nojevim perjem na glavi, 19. aprila u prisustvu ministra spoljnih poslova Joakima fon Ribentropa predao diplomatsku notu nemačkom kancelaru Adolfu Hitleru. Nakon ceremonije održan je i prijem na kojem je Hitler bio domaćin. Kancelar je s Andrićem kurtoazno razgovarao o unapređenju nemačko-jugoslovenskih veza u nauci i kulturi. Dan nakon predaje diplomatske note Andrić je sedeo u počasnoj loži na velikoj paradi priređenoj u čast Hitlerovog rođendana, piše Nemec.

Објава коју дели photo_visegrad (@photo_visegrad) дана 3. Јун 2017. у 1:38 PDT

U času smrti, 13. marta 1975. godine imao je nepune 83 godine, a u Andrićevoj beležnici je ostao zapis:

-Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah. A kod književnika i svakog ''javnog radnika'' dolazi uz to još i odvratnost od glupih i neiskrenih nekrologa koji nas čekaju...

Prema testamentu koji je juna 1975. proglašen punovažnim, obrazovana je Zadužbina Ive Andrića kojoj su pripala sva sredstva od autorskih honorara kao i piščeva ušteđevina uključujući novčani deo Nobelove nagrade.

Prva sednica Upravnog odbora kojom je predsedavao Rodoljub Čolaković održana je godinu dana nakon piščeve smrti, 12. marta 1976, a za prvog upravnika izabrana je njegova višedecinijska saradnica Vera Stojić. Od tada pa do danas Zadužbina bdi nad Andrićevom književnom baštinom i dodeljuje nagradu koja nosi njegovo ime, a dodeljuje se godišnje za najbolju pripovetku ili knjigu priča. Svake godine Zadužbina prodaje prava na objavljivanje Andrićevih dela na raznim svetskim jezicima.

Објава коју дели Qué Leo Forestal (@queleo_forestal) дана 9. Окт 2015. у 3:37 PDT

U utorak 10. oktobra, na rođendan Ive Andrića u Zadužbini koja nosi njegovo ime kao i svake godine, biti uručena Andrićeva nagrada i predstavljen godišnjak “Sveske”, koji izlazi već četrdesetak godina i uvek je u celini posvećen Andriću i njegovom delu.

- Veličina Andrića, Dostojevskog, Tanizakija jeste u tome što poklanjaju pažnju tradicionalnoj kulturi, kulturi Istoka, ali su usredsređeni na savremenost, kao i ja. Andrića, na neki način, smatram svojim prethodnikom jer je bio dovoljno hrabar, otvoreno human da sagleda svu punoću života muslimana na ovim prostorima. Poklanjao je pažnju detaljima, tako nam je pokazao da smo svi napravljeni od istog materijala - rekao je Orhan Pamuk u intervjuu za RTS kada je prošle godine bio gost Srpske akademije nauka i umetnosti.