Jana Ilić otkriva: Ne bih da držim dete pod staklenim zvonom

- Vaspitavam ga onako kako su mene moji roditelji, trudim se da usvoji porodične vrednosti i da ga sačuvam što više od loših uticaja, iako to ponekad deluje nemoguće. Sad je lakše zbog toga što je još mali, ali strahujem kad pomislim šta me sve čeka. Sve je postalo strašno, sistem vrednosti gotovo da više ne postoji. Plašim se kako će sve biti kad bude pošao u školu, jer onda neću moći da ga zaštitim od svega.

Pročitajte i Jana Milić - Moj recept za čvrstinu i tonus kože

Foto: Jovanka Bojković

 

Opet, ne bih da budem od onih mama koje dete drže pod staklenim zvonom. Želim da sam sebi bira društvo, da iskusi život, ali se, iskreno, dosta plašim. Đorđe odrasta onako kako sam i ja, ne traži stalno telefon, ne gleda mnogo televiziju, često je u prirodi. Zajedno istražujemo, šetamo se, igramo kreativne igrice, idemo kod mog oca Tomislava u Aleksandrovac.

Dan pred uvođenje vanrednog stanja otišli smo kod tate i ostali puna dva meseca. Neočekivano smo dobili priliku da budemo stalno zajedno, jer zbog mog posla godinama nismo mogli toliko da se posvetimo jedni drugima. I bilo mi je baš lepo u mojoj Župi.

Pročitajte i Prvi put s majkom na letenje - Glumica Dragana Dabović pokazala sina

Foto: Jovanka Bojković

Pandemija ju je primorala da neke planove promeni, ali i naučila da treba živeti u trenutku.

- Shvatila sam da čovek zaista može da se navikne na sve, da ne treba da sažaljevamo sebe i da patimo nego da prihvatimo sve što nam život donese i da iz toga izvučemo ono najbolje. I da se bez svega može. Kad bih sutra bila prinuđena da promenim zanimanje ili zemlju, to mi ne bi smetalo. Sad sam smirenija, staloženija, ne brzam toliko i ne idem unapred, sve se svodi na trenutak, a sutra, šta bude - biće.