Sutra je Krstovdan: Na ovaj veliki praznik dva običaja obavezno treba poštovati

Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Krstovdan, slavi se dva puta godišnje: 18. januara i 27. septembra. Jesenji Krstovdan slavi uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hrist na Golgoti.

Shutterstock

Prema predanju, carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.

Pročitajte Sutra je veliki praznik - Veruje se da Blaga Marija donosi mir samo ovim ženama, nikako ne radite...

Veruje se da svaki Srbin i Srpkinja na Krstovdan treba da se pridržavaju strogog posta. Mnogi vernici tog dana jedu samo beli hleb i crno grožđe. Isto tako, obavezno je radovanje: "Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!"

Photo by Monika Grabkowska on Unsplash

Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak. Narod veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema, piše Stil.rs.

Još jedno veliko pravilo je da se na jesenji Krstovdan iskopa velika rupa i u nju posadi voćka, kako bi se grane što više razgranale. Takođe se smatra da je upravo ovaj praznik najpogodniji za sadnju voća.