Zoran Kalezić: Irena je vratila život i toplinu u moj dom

Crnogorska legenda narodne muzike Zoran Kalezić (67) stao je na ludi kamen u sedmoj deceniji života izgovorivši sudbonosno “da” Ireni Milonjić (53), inženjerki sa kojom je tri godine u skladnoj vezi. Par nije krio sreću što ih je život nagradio velikom ljubavi, budući da oboje iza sebe imaju po jedan brak i dvoje odrasle dece.

Ljubav im se desila tiho. Jedan nenadani susret pretvorio se u romansu sa srećnim krajem.

- Ne verujem u slučajnosti i smatram da sve u životu mora da se zasluži, pa i sreća. Irena me je zatekla u fazi kada sam bio umoran od svega, istrošen od života, Amerike, tuge, sreće, lutanja. Vratio sam se u svoj rodni kraj, Kosovi Lug, odakle sam potekao i gde sam sagradio divnu kuću za sebe i za naslednike shvativši da nikad ništa preko tih planina što me okružuju i nije bilo moje. Stalno sam govorio da “žensko uvo neće u moju kuću više”. I onda sam upoznao Irenu, koja je vratila život i toplinu u moj dom, promenila me i učinila srećnim čovekom.

Zoran Kalezić i Irena Milonjić: Venčanje u tišini

Mladenci su se upoznali pre tri godine na otvaranju lokalnog kluba gde je Zoran bio specijalni gost.

- Te noći desilo se da sednem pored Irene, divne i prijatne žene, prave dame, koja se već na prvi pogled izdvajala od drugih. Pohvalila je moju zavidnu karijeru i rad, to što sam respektovan “među svojima”, a ja sam joj na sve te reči samo odgovorio da sam pravi “crni kukavac”, koji živi sam sa kerušom Majom u Kosovom Lugu i da nemam bukvalno sa kime kafu da popijem. Otvoreno mi je dala do znanja da sumnja u moju priču i ja sam je pozvao da dođe da se uveri kako skromnim životom živim. I danas se kroz šalu prepiremo o tome ko je kome prvi tražio telefonski broj, ali važno je da je Irena posle mesec došla da vidi moj dom, i da se uverila u moju priču. Nakon četiri-pet nedelja predložio sam joj da se preseli kod mene.

Njih dvoje su se venčali u društvu kumova, matičara i gosta iznenađenja, dugogodišnjeg Zoranovog kolege i prijatelja Žutog Serhatlića, koji je uz harmoniku pevao za njihovu dušu.

- Kada me je matičarka pitala da li pristajem da uzmem Irenu za svoju zakonitu suprugu, prekinuo sam je na pola i povikao: “Uzimam je zauvek”. Nastao je smeh. Matičarka mi je rekla da još nikada nije čula da je neki Crnogorac tako siguran u svoju odluku. Ja jesam. Ovo je ljubav do kraja života i ništa više ne tražim. Samo da su nam deca zdrava, da budu srećna zbog nas, jer nismo sami, da dobijem unuka početkom leta i da konačno zaokružim svoj život.