Anastasija Đurić: Sin je poranio, a ja pet dana nisam mogla da ustanem da ga vidim

Dva meseca pre predviđenog termina porođaja modna blogerka i instagram zvezda Anastasija Đurić na svet je donela sina Andreja, koji je tri nedelje proveo u inkubatoru pre nego što je s mamom otpušten iz bolnice

Kada je krajem 2018. saznala da je ostala u drugom stanju, nije bilo srećnije osobe na planeti od Anastasije Đurić (31). Modna i bjuti blogerka i instagram zvezda pre toga je dve godine pokušavala da zatrudni vantelesnom oplodnjom. Uprkos tome što je predviđeni termin porođaja bio 10. jun, dečak Andrej je odlučio da na svet dođe dva meseca ranije.

- Kada mi je pukao vodenjak, pomislila sam da će porođaj krenuti istog trena i kako nije dobro da se porodim skoro dva meseca ranije. Odmah sam otišla u bolnicu i sećam se da sam sve vreme hrabrila sebe, govorila da će sve biti u redu i da je važno da ne paničim. Bila sam veoma uplašena, ali razumna. Ne postoji razlog zašto mi se to dogodilo. Izbegavala sam sve što je moglo da dovede do pucanja vodenjaka: nisam išla na bazen niti na treninge, trudila sam se da ne podižem teške stvari. Kada sam druge noći u bolnici primetila da mi se smanjio stomak, osećala sam strašnu nelagodu. Ali i tada sam bila pozitivna. Zanimljivo je šta vam sve u tim trenucima pada na pamet. Setila sam se da sam negde pročitala kako se trudnoća uvek završi dobro ako je mama pozitivna.

U bolnicu je primljena 17. aprila i sve vreme do porođaja, koji se odigrao 3. maja, morala je da miruje.

- Bilo je dana kada su mi neverovatno nedostajali posao, moj krevet, prijatelji i porodica, a najviše suprug Stevan, iako me je posećivao svakog dana. Najteže mi je bilo to što nisam mogla da izađem napolje i barem malo prošetam. Pamtim kako sam gledala kroz prozor i zavidela ljudima koji su šetali bolničkim parkom. A opet, vodila sam se time da je bebi bolje da provodi vreme u stomaku, sa mnom, nego da bude u inkubatoru, i bodrila sebe da što duže izdržim. Samu sebe sam smirivala i zabavljala.

TRKOM DO SREĆE

Porođaj carskim rezom protekao je dobro, ali onda su usledili najtužniji dani u Anastasijinom životu jer su je odvojili od tek rođene bebe.

- Pet dana nisam mogla da ustanem da vidim sina, takva je procedura posle carskog reza, morate da ležite, a on je odmah premešten u drugu zgradu, na Institut za neonatologiju. To mi je dalo motivaciju da se trudim i što više pridižem u krevetu, a rana me uopšte nije bolela. Tada sam shvatila da je fizička bol relativna stvar, da čovek mnogo toga može da podnese. Najteže mi je bilo to što nisam uz svog sina. Slali su mi njegove slike, gledala sam ga kako drži ćebence i maštala da ga privijem na grudi. Čim sam dobila dozvolu da izađem, otrčala sam da ga vidim.

Andrej polako napreduje, a Anastasija konačno u potpunosti uživa u ulozi mame.

- Uverila sam se da je tačno da vam se ceo svet okrene za 180 stepeni kad dobijete dete. Proći će još neko vreme dok sve ne savladam kako treba, ipak me je sin iznenadio. Nisam stigla da naučim ni kako se drži beba, niti kako se povija, ali svakim danom mi je sve lakše. Uživam u svemu, čak i u nespavanju, jer mi je sve lepše uz njega. Andrej kao prevremeno rođena beba mora da ide na kontrole. Odličan je, brzo napreduje. Hranim ga na svaka tri sata, zbog čega noću budim. I dojim ga, a plašila sam se da neću imati mleko zbog stresa.

Kao neko ko je dve godine čekao na bebu, Anastasija kaže da je ovo bila velika lekcija o strpljenju.

- Nikad nisam detaljno pričala o procesu vantelesne oplodnje, ali sam uvek ženama koje me prate, a nisu uspevale da ostanu u drugom stanju, govorila samo to da treba da budu strpljive. Morate imati vere i strpljenja. Ako me je ovo iskustvo ičemu naučilo, onda je tome. Mali Andrej je i pre nego što je začet i mene i mog supruga počeo da uči strpljenju.