Žurka o kojoj svi pričaju: Kad Vesna Čipčić proslavlja odlazak u penziju (foto)

Na kućnoj zabavi glumica Vesna Čipčić proslavila je odlazak u penziju i dve nagrade, počasni gosti bila su dva konja - Divna i Zeka, a cela ova fešta naći će se u jednom dokumentarnom filmu

Ona je majstor za hedonizam, ima specifičan talenat da okuplja ljude i organizuje zabave gde dobro raspoloženje teče u potocima. O žurkama koje glumica Vesna Čipčić (65) pravi u svom domu naveliko se priča, ali ovoga puta prevazišla je samu sebe. Glavi gosti na partiju bila su dva konja - Divna i Zeka. Naime, te junske večeri ova zabava je postala i deo dokumentarnog filma koji snima Hrvatska radio-televizija.

Dok sumiramo utiske i prepričavamo događaje sa partija, Vesna otkriva kako je nastala ideja za ovu vrstu zabave.

- Pre nekoliko godina snimala sam film “ZG 80” sa rediteljem iz Zagreba Igorom Šeregijem i bila je veoma mlada ekipa, odlična atmosfera, sjajno smo radili i u jednom trenutku sam ih pitala: “Jeste li videli nešto od Beograda?” Odgovore da ne stižu ništa, po 12 sati snimaju i onda spavaju. Pomislim da je greh da baš ništa ne vide od ovog grada i obećam im da ću napraviti žurku za kraj snimanja. Mislila sam da će doći samo glumci i reditelj, međutim, došli su svi, njih 30 je bilo pred vratima sa velikim buketom cveća i zabava je počela istog časa. Tokom noći se setim da su oni tokom celog snimanja pevušili numeru iz filma “Ko to tamo peva” - “Za Beograd, za Beograd”, ali bukvalno svi, od šminkerki do snimatelja. To im je bila kao neka himna, svi su bili inficirani tom pesmom. I tada pozovem harmonikaša Miću Kostića, koji peva u Kafanici na Košutnjaku, i zamolim ga da dođe kada bude imao pauzu, bukvalno da otpeva tu pesmu i da se vrati na posao. Dogovorili smo se da mu otvorim kada zazvoni, a on da razvije harmoniku još sa ulice. Kada je ušao i kada su krenuli prvi taktovi pesme “Za Beograd”, nastalo je opšte oduševljenje, svi su poskakali, počeli da snimaju, igraju - priseća se glumica.

SENO ZA GOSTE

A kako se dobar glas daleko čuje, o ovoj Vesninoj zabavi se dugo pričalo i u Zagrebu, i nedavno ju je pozvala urednica dokumentarnog programa HRT-a i ispričala kako planiraju da snime četiri epizode o konjanicima avanturistima. Glumac Dušan Bućan i producent Boris Veličan zamislili su da na konjima krenu iz Zagreba ka Crnom moru, a želeli su da jedna od međustanica bude dom Vesne Čipčić, tačnije njena čuvena žurka. Vesni se dopala ova ideja. Plan je sproveden u delo i ona je te večeri pozvala svoje prijatelje i kolege, svirao je bend Sax ’n’ Groove iz Kragujevca. Poseban trenutak bio je kada su u dvorište dojahali Dušan i Boris. Bila je potrebna maksimalna tišina kako se Divna i Zeka ne bi uznemirili zbog velikog broja ljudi. Vesna je ogradila jedan deo dvorišta, kupila seno i dva počasna gosta su mogla nesmetano da uživaju.

Odmah nakon toga usledilo je iznenađenje večeri, pojavio se harmonikaš Mića Kostić i zapevao “Za Beograd”, i krenula je opšta euforija i veselje koje je trajalo do ranih jutarnjih sati.

Međutim, nije samo ovaj dokumentarac bio razlog za okupljanje. Vesna je želela da proslavi još nekoliko lepih stvari koje su joj se desile u poslednje vreme.

- U martu sam zvanično otišla u penziju, i premda se ništa značajno nije promenilo u mom radu zbog toga, ipak sam htela da to na neki način obeležim. Nedavno sam dobila i baš lepu nagradu, za očuvanje prirode, koju dodeljuju Božidar Mandić i “Porodica bistrih potoka”. Nju zapravo čine jedna daska, litar izvorske vode, kilogram crnog hleba i deset dinara. Ovo poslednje se naročito uklapa uz odlazak u penziju.

Ovo priznanje zaslužila je prvenstveno zbog svog angažmana na Divčibarama, gde je osnovala ekološko društvo, a pre nje laureati su bili, između ostalih, Vladeta Jerotić, Emir Kusturica, Ružica Sokić i Ljubivoje Ršumović. I još jedan intimni momenat obeležio je ovaj životni period slavne glumice.

- Prvi put je dodeljena nagrada za inovacije u pedagogiji koja nosi ime mog oca Dimitrija-Mite Čipčića. Dobila ju je jedna učiteljica iz Niša. Tada sam imala čast da otvorim svoju izložbu klovnova, a tatinoj školi “Vuk Karadžić” u Kikindi poklonila sam njegovu bistu. Tako se 16 godina posle smrti na simboličan vratio tamo gde je predavao. Bilo je veoma dirljivo jer su neki njegovi učenici govorili o njemu.

DOŽIVETI STOTU

Primećujem kako i Vesna ima pedagošku crtu, oko sebe okuplja mlade kolege i na neformalan način, pa čak i ovakvim opuštenim druženjima, drži im lekcije dobrog raspoloženja i umetnosti uživanja.

- Volim da u svom domu vidim bliska lica, nasmejana, zadovoljna. To je najveća vrednost i ko ume da prepozna tu vrstu užitka i radovanja, dobrodošao je. I dok sam živela u iznajmljenim stanovima organizovala sam razne tematske zabave. Upriličila sam “šešir bal”, na kome je prvu nagradu dobio Zoran Radmilović. Svi su dolazili s raznim šeširima, a onaj ko ga nije imao morao je da ubaci u kasicu neki novac i da stavi na glavu onaj molerski šešir napravljen od novina. Igrali smo se na razne načine. Tada smo slušali pesme sa albuma “Doživeti stotu” pre nego što je izašla ploča. Pravila sam razne maskenbale, a jednom sam osmislila i sirotinjsku žurku. Bilo je to za vreme bombardovanja, tada je bio četvrti rođendan mom sinu Ivanu i bilo je pitanje da li u tako napetoj i ratnoj atmosferi treba organizovati zabavu. Mislila sam - jeste rat i bombardovanje, ali ipak, mom sinu je samo jednom četvrti rođendan, i onda smo napravili zabavu gde su se služili hleb sa mašću i paprikom, čvarci, krofne, a torta je bila baš mala. Eto, i ta noć je ostala upamćena.

Glumicu očekuje burno leto kada je posao u pitanju. Neizmerno se raduje premijeri filma “Ajvar” Ane Marije Rosi, koja će biti na Palićkom filmskom festivalu. Osim toga, u Rovinju, u okviru kulturnog leta, igraće predstavu “Ženski razgovori”, a u Tivtu “Zašto je poludeo gospodin R”. Tu je i obiman spisak gostovanja u inostranstvu. Ali, poznajući Vesnu, i pored svih obaveza, ona će stići da uživa u prirodi Divčibara i talasima Rovinja.