Dušan Bulić: Internet mi polako, ali sigurno, usporava mozak

Novinar i scenarista različitih TV i radio formata u intimnoj abecedi otkriva zbog čega danas plače kada vidi Iliju Čvorovića, kako je ispunio obećanje dato dedi da će doneti kamen s Golog otoka i zašto je đidanje lozinka svih igrača klikera u Beogradu

a “Aenima”. Album grupe “Tool” koji je promenio moje poimanje muzike. Jedno vreme mi je bila opsesija da skupljam novac kako bih išao na njihove koncerte, pa me put vodio čak do Velsa ili Praga. Na kraju sam ih gledao i u Beogradu.

b Braća Bulići. Zajednički nadimak mojih mlađih burazera. Blizanaca koji su ušetali u moj život kad sam imao skoro devet godina i kad sam se navikao da sam jedinac. Ivan i Ognjen su moja podrška, iako se viđamo mnogo ređe nego što bi to rođena braća trebalo da čine.

c Cetinje. Rodni grad očeve majke, mesto za koje me vezuju najlepše i najružnije uspomene. Prve me asociraju na scene iz detinjstva, lokalni govor koji me fascinira, druge se tiču politike koja se u jednom momentu previše umešala u odnose među braćom.

č Čvorović Ilija, poznatiji kao “Balkanski špijun”. Smejao sam se ovom filmu kao dete, a sad kad ga gledam, plače mi se.

ć Slovo ć umesto slova č izgovaraju gotovo svi rođaci moje mame, koja je odrasla na Bulbulderu. Ono me podseća na Beograd i Beograđane kojih više nema, naročito na moja dva ujaka, Acu i Bobana.

d Dušan i Dragiša. Deda po ocu, po kom sam dobio ime, i deda po majci, po kom sam zamalo dobio ime, i hvala i mami i tati što nisam. Lepše mi je ovo koje nosim. Dušan i Dragiša su jin i jang, prvi je bio partizan, golootočanin i trezvenjak, a drugi boem. Obojica su imali čvrste političke stavove, samo što je jedan bio levo, a drugi desno.

dž Džezva. Stvar koja polako ali sigurno izlazi iz upotrebe. Ona je 3 u 1 kafama ono što je mobilnim telefonima fiksni. Siguran znak da vreme ne čeka nikoga!

đ Đevrek s Đerma. Kad god sam daleko od kuće, a to je poslednjih godina vrlo često, prva asocijacija na Beograd i detinjstvo. Imam ideje za nekoliko knjiga i svaka od njih bi počela razmišljanjem glavnog junaka o đevreku i Beogradu. Đidanje, izraz koji razumeju samo ljudi koji su 80-ih igrali klikere u Beogradu.

e Evoksi. Medvedoliki patuljci iz serijala “Ratovi zvezda”. Podsećaju me na vreme kad se ispred bioskopa tražila karta više, a na Terazijama nije bilo “Mekdonaldsa”.

f Flaš Gordon. Prvi filmski junak kojem sam se divio i prvi album benda “Queen” koji sam kupio.

g Goli otok. Tema mog diplomskog na Fakultetu političkih nauka. Posetio sam ovo ostrvo pre pet godina, uzeo kamen sa njega i odneo ga dedi na grob. Po dogovoru.

h Hrast. Sveto drvo kod starih Slovena, jedna od inspiracija za “Crni hrast”, prvu, a nadam se ne i poslednju knjigu koju sam napisao.

i Internet. Polako ali sigurno mi usporava mozak, gasi memoriju, i od njega moram pod hitno da se odviknem.

j Jasmina. Mislim da ovde ne moram ništa da objašnjavam.

k Kašika. Trebalo bi da je probušim u što skorije vreme, i to na sredini, nekom ogromnom burgijom.

l Lemur. Jedina životinja koja se drogira, i to otrovom stonoge. Fascinantan primer iz prirode koji mi je, kao i ljudi koji se drogiraju, neshvatljiv.

lj Ljubljana. Grad koji je bio moj dom više od dve godine i za koji sam i danas poslovno vezan. Red i mir, koji mi fale ovde, nalazim tamo.

m “Maxim”. Magazin u kom sam proveo pet godina, prvo kao saradnik, a onda i kao glavni i odgovorni urednik.

n Nikolica. Najbolji drugar iz Šumica, u koje sam se preselio iz Resavske ulice 1988. Išli smo zajedno i u srednju školu. Nije više među nama, ali svaki dan se setim bar neke lepe uspomene doživljene s njim.

nj Njemačka. Tako ovu zemlju zovi gastosi iz autobusa na liniji otadžbina - Minhen. Svako ko želi da iskusi šta je Balkan treba jednom da sedne u ovakav autobus i malo se provoza.

o Onufrije. Moj prijatelj, hilandarski monah, koji bi mnogima mogao da služi kao primer tolerantne osobe. Čovek sa kojim mogu da pričam i razumem se o svemu, iako smo iz dva različita sveta.

p Pisanje. Od njega živim godinama. Nadam se da će tako ostati sve do penzije, pa i posle nje.

r Roditelji. Majka Slađana i odmah uz nju otac Vanja. Redosled je nebitan, ali su njih dvoje vrlo bitni.

s Stefan. Prvi drug kog se sećam u životu i s kojim se i danas družim. S obzirom na to da je on diplomirani slikar, a ja scenarista, mislim da je krajnje vreme da napravimo strip o kom pričamo još od dvadesetog veka.

š Šmuci. Kum, drug, neko s kim sam odrastao. Podseća me na vreme KST-a, Akademije i devedesetih koje su bile drugačije od onoga što je bilo na TV-u i u medijima.

t Televizija. Prvi honorar za rad na njoj dobio sam 1982. kao učesnik u serijalu “Kolariću paniću”.

u “Uskoro na TV-u”, emisija koju vodim sa Viktorom i Vladom, verovatno najtalentovanijim TV scenaristima koje Srbija ima. Slušajte nas na “Radio Laguni” subotom u podne, odnosno utorkom od osam uveče. Ko zna, možda se naziv emisije ostvari.

v “Videostroj”. Ime iza kog se krijemo Miloš, Vlada, Božina, ja i još mnogo naših kolega. Zajedno stvaramo kvalitetan TV program.

z Zlatibor. Planina na kojoj sam rastao, ali nisam siguran da li sam i odrastao.

ž Žrec. Stara reč za vrača ili paganskog sveštenika, podseća me na SF enciklopediju doktora Zorana Živkovića u kojoj se pojavljuje na nekoliko mesta.