Džon Kliz: Loš odnos sa majkom zakomplikovao mi je odnose sa svim ženama

Legenda britanskog glumišta i osnivač ‘Letećeg cirkusa Montija Pajtona’, kojem je na 23. Sarajevo Film Festivalu uručeno Počasno srce Sarajeva, triput se razvodio, a iako su mu prijatelji rekli da će mu slomiti kolena ako se ponovo oženi, nije ih poslušao

Džon Kliz ne drži previše do počasti. Kad su 1996. hteli da mu dodele titulu “Commander of the British Empire” (Zapovednik Britanskog carstva), slavni komičar je odbio.

Džonu Klizu uručeno Počasno Srce Sarajeva

- To mi se činilo blesavo. Pitao sam ih mogu li onda da se predstavljam kao zapovednik Kliz i odgovorili su mi da ne smem, pa sam im rekao da ne želim CBE - objasnio je tad montipajtonovac.

Živa legenda, kako su ga opisali u obrazloženju nagrade, 77-godišnji Kliz proslavio se kao glumac i scenarista filma “Riba zvana Vanda”, u kojem se bori za naklonost Džejmi Li Kertis, kao prgavi Bazil Folti, vlasnik hotela “Fawlty Towers” u seriji čiji je takođe autor, kao pripadnik tajne službe u filmovima o Džejmsu Bondu, kao Skoro Bezglavi Nik u “Hariju Poteru” i kao glas kralja Harolda u “Šreku”, ali najveću slavu stekao je kao osnivač i možda i najpoznatiji član “Letećeg cirkusa Montija Pajtona”.

U toj sad već kultnoj TV seriji, prožetoj posebnim humorom, intelektualnim referencama i nadrealističnim dosetkama, Kliz je, kao i ostali članovi - Erik Ajdl, Majkl Pejlin, Teri Gilijam, Teri Džouns i pokojni Grejam Čapman - pisao skečeve i glumio, a sa istom otkačenom ekipom snimio je i četiri filma: “A sad nešto potpuno drugačije”, “Monti Pajton i Sveti gral”, “Žitije Brajanovo” i “Smisao života”.

“Leteći cirkus Montija Pajtona” prikazivao se na BBC-ju 1 samo četiri sezone, od 1969. do 1974, ali nezaboravni skečevi kao što su onaj s mrtvim papagajem, španskom inkvizicijom, samoodbranom od napada voćem ili Ministarstvom glupog hoda doneli su seriji bezvremenski status pa ju je časopis “Time” 2007. uvrstio među 100 najboljih TV emisija svih vremena, dok je Kliz, koji je sa svojih 196 centimetara visine i odsečnim akcentom više klase često igrao apsurdne birokrate i komično autoritarne likove, dobio “Timesovu” nagradu za najsmešnijeg čoveka na televiziji.

Duhovitost je Kliz, bar delimično, nasledio od majke Mjurijel koja je imala vrlo specifičan smisao za humor.

- Majka je znala da bude veoma zabavna i duhovita, ali samo u društvu. Čim bi se ono razišlo, padala je u neko teskobno stanje - seća se Džon detinjstva u Vestonu na Meru gde je rođen 1939.

I on i otac Redž, prodavac osiguranja čije je prezime zapravo bilo Čiz (u prevod “sir”), ali ga je promenio u Kliz da ne bude smešno, često su “hodali po jajima” da ne uznemiravaju Mjurijel.

- Majka se svega bojala, nikad nije mogla da se opusti i da uživa u trenutku. I bila je zapravo zapanjujuće samoživa - rekao je Kliz i priznao da mu je složen odnos s njom, zbog kojeg je patio od psihosomatskih smetnji, zakomplikovao i odnose sa svim ženama. - Podsvesno sam ih se bojao, mislio sam da su one nepredvidiva bića koja se mogu strahovito naljutiti ili uzbuditi oko nečeg što tebi uopšte nije jasno, baš kao što je to redovno radila moja mama - prisetio se glumac, koji se s majkom pomirio nedugo pre njene smrti u 101. godini.

U snalaženju sa ženama nije mu pomogla ni činjenica da je pohađao i mušku osnovnu i srednju školu - koledž Klifton u Bristolu, za koji je dobio stipendiju kao odličan učenik. Osim u latinskom, matematici i fizici, isticao se i u sportu, a bavio se boksom i kriketom. Posle srednje škole upisao je pravo na Kembridžu, gde su među 200 studenata bile samo tri devojke.

- Nisam imao gde da naučim kako da razgovaram s pripadnicama suprotnog pola. Tek negde s 35 godina sam se oslobodio i mogao da se ponašam prirodno u društvu vršnjakinja - priznao je Džon, koji je turbulentnim brakovima nadoknadio sve propušteno u mladosti.

Na Kembridžu se pridružio pozorišnoj grupi “Footlights”; primili su ga kad je rekao da ne zna ni da peva ni da pleše, ali da ume da zasmejava ljude. Tu je upoznao Grejama Čapmana koji će mu kasnije postati partner u “Montiju Pajtonu, a na uspešnoj turneji po Americi, godinu nakon što je 1963. diplomirao, upoznao je još jednog budućeg pajtonovca, Terija Gilijama, i svoju prvu suprugu, glumicu Koni But.

Kao i mnoge devojke koje sanjaju o glumačkoj karijeri, Koni je tad za život zarađivala kao konobarica, a Kliz je slučajno ušao u restoran u kojem je radila.

- Sve konobarice su bile nezaposlene glumice i sve su bile predivne - rekao je posle.

Odmah su osetili snažnu uzajamnu privlačnost, možda i zbog sličnog temperamenta i sklonosti bučnom iskazivanju emocija. Venčali su se 1968. u Njujorku i ubrzo se preselili u Englesku gde je Džon počeo da radi “Montija Pajtona”. Pet godina mlađa Koni takođe je sarađivala na scenarijima i glumila u nekoliko epizoda. U isprva skladnom braku 1971. na svet je došla kćerka Sintija, a zajedništvo je kreativni par potvrdio saradnjom na seriji “Fawlty Towers”. Prvu sezonu napisali su i snimili u slozi, ali kad su počeli rad na drugoj, brak je već bio u krizi i Koni je predložila terapiju.

- Bez terapeutskih razgovora mislim da nikad ne bismo uspeli da završimo drugu sezonu serije - izjavila je glumica, koja nikad nije ulazila u razloge razvoda nakon deset godina braka, osim da, kao i Džon, potvrdi kako nije bila umešana treća osoba.

No, naporan rad na seriji, uz perfekcionistu Kliza koji je zahtevao da se svaka scena ponavlja do u beskraj, zadao je smrtni udarac braku, a na neki način i Koninoj karijeri.

- Volela sam da gledam komedije sve dok se nisam razvela. Onda me prošla volja - rekla je ona.

Nedugo nakon “Fawlty Towersa” odustala je od glume te je pet godina studirala kako bi se posvetila novoj profesiji, psihoterapiji. Sreću je našla u novom braku i potpuno se povukla iz javnosti.

Džonu je pak karijera cvetala i sve je više postajao javna ličnost. Krajem sedamdesetih kratko je bio u vezi s glumicom Šarlot Aleksander, a onda je upoznao američku manekenku i glumicu Barbaru Trentam, koja se pre njega zabavljala s Vorenom Bitijem i Džekom Nikolsonom. Venčali su se samo pet meseci nakon što ju je 1980. upoznao na jednom nastupu “Montija Pajtona u “Hollywood Bowlu”. U tom braku rođena je kćerka Kamila, ali su se 1990. rastali, a Barbara se preudala i počela uspešno da se bavi slikarstvom. Kliz je s njom ostao u prijateljskim odnosima sve do njene smrti 2013. od leukemije.

Glumčev treći brak nije se završio ni približno tako prijateljski. Kad se 2009. razveo od Amerikanke Alis Fej Ajkelberger, američki sud je odredio da bivšoj supruzi mora da isplati gotovo 20 miliona dolara u gotovini, više nego što je njemu ostalo na računu, da njoj pripadaju stan u Njujorku, kuća u otmenom Holand parku u Londonu i pola kuće u Santa Barbari, te da je dužan da joj daje gotovo milion dolara godišnje alimentacije.

Njih dvoje su se upoznali u Londonu gde je ona specijalizirala psihoterapiju za decu sa smetnjama u razvoju i sa sinovima iz prvog braka skromno živela u stančiću na trećem spratu. Venčali su se 1992, a posle razvoda 2008. Alis je osvetoljubivo zatražila pola onoga što je glumac zaradio u tih 16 godina tokom kojih ona nije radila ni dana, pola njegovih nekretnina i veliku alimentaciju, premda nisu imali zajedničkih potomaka, sa objašnjenjem da je Kliz “svetski poznat i slavan” i da se pored njega naučila na druženje “s pripadnicima kraljevskih porodica i zvaničnicima na dvorovima”. Na sudu su udovoljili svim njenim zahtevima, čemu je nemalo pripomogla njena advokatica Fiona Šeklton, poznata po nadimku Čelična magnolija, koja je u brakorazvodnim parnicama zastupala i Pola Makartnija i princa Čarlsa.

Džon presudu nije primio laka srca.

- Ona je sad bogatija od mene. Da oboje danas umremo, njena deca bi dobila mnogo više mog novca od moje dece, a to nije pravedno - ljutito je rekao, ali ipak je našao i nešto dobro. - Razvod me skupo koštao, ali vredan je svakog penija. Bar ću u budućnosti znati da me žene koje hoće da budu sa mnom ne žele zbog mog novca, jer ga nemam. I još sam dobro prošao; koliko bih tek morao da platim da je Alis zaista nešto i doprinela braku, na primer, da je rodila decu ili vodila konverzaciju - objasnio je komičar, koji je odmah potom napisao satirični komad o razvodu i krenuo na svetsku turneju koju je nazvao “Turneja za alimentaciju”.

Kad ga je neko upitao šta bi promenio u životu da može, Kliz je odgovorio:

- Ne bih se nikad oženio Alis i ne bih snimio “Divlja stvorenja”.

No, dok “Divlja stvorenja”, znatno manje uspešan nastavak “Ribe zvane Vanda” snimljen 1997, Džonu zauvek ostaju u umetničkoj biografiji, dalje bračne katastrofe glumac je mogao jednostavno izbeći tako što se više ne bi ženio. Ali iako je izjavio kako bi mu prijatelji slomili kolena da ponovo stupi u brak, učinio je upravo to: 2012. oženio se Dženifer Vejd, dizajnerkom nakita i modelom koja je od njega mlađa ravno 31 godinu. Romantično venčanje održano je u privatnoj vili na karipskom ostrvu Mistiku, a mlada u ružičastoj satenskoj venčanici je izjavila:

- Mi smo srodne duše.

Teri Gilijam, Klizov prijatelj i kolega iz “Pajtona”, nije bio oduševljen:

- Džon se već tri puta ženio, i to istom ženom. Uvek su plavokose i Amerikanke, a jedina je razlika što su svaki put sve mlađe. Ako se još jednom oženi, glup je.

Najotrovniji komentar o glumčevoj novoj supruzi dala je njegova kćerka Kamila, koja ju je opisala kao “novo dete u porodici” i rekla:

- Dženifer i ja smo slične po mnogo čemu: visoke smo 180 centimetara, plavokose smo i po godinama neprikladne partnerke mom ocu.

Međutim, Kliz ne vidi ništa loše u novom braku.

- Ja sam jednostavno romantičan. Nikad nisam pomislio da nešto ne valja sa institucijom braka, jedini je problem što nisam birao prave osobe. A sad ne mogu da zamislim da budem s bilo kim osim sa Dženi - izjavio je.

Ipak, nešto je naučio iz prethodnih iskustava sa skupim brakorazvodnim parnicama, pa je priznao da je s novom suprugom potpisao - predbračni ugovor. I sad je srećan, kaže: s jednom Ribom, kako zove Dženi jer odlično pliva, i dve mačke vrste “Maine Coon”, kojima je dovoljno da ih nahrani dvaput na dan.